Prijepolje \u2013 Pruga Beograd \u2013 Bar je nesumnjivo izuzetno zna\u010dajna \u017eelezni\u010dka veza Prijepolja u oba smera: i prema Beogradu odnosno gradovima u zapadnoj i centralnoj Srbiji i prema Crnoj Gori i primorju. U nekim prethodnim periodima, a naro\u010dito u vreme zajedni\u010dke dr\u017eave, predstavljala je \u201e\u017eilu kucavicu\u201c za stanovni\u0161tvo i privredu celog ovog podru\u010dja. <\/p>\n Foto: A.Rov\u010danin, grafi\u010dka obrada fotografija: Trem print Prijepolje<\/p>\n To je bila najekonomi\u010dnija veza ne samo za Prijepolje ve\u0107 i Pljevlja, Sjenicu, Novu Varo\u0161\u2026sa dva glavna grada \u2013 Beogradom i Podgoricom kao i jadranskom lukom Bar.<\/p>\n Kategorisana kao magistralna, pruga Beograd \u2013 Bar sada je medjudr\u017eavna pruga izgradjena u vreme SFR Jugoslavije, du\u017eine 476 kilometara.<\/p>\n Gradnja pruge koja prolazi kroz najatraktivnije predele dve dr\u017eave, nekada federalne republike u sastavu Jugoslavije, trajala je, \u010dak i za tada\u0161nja vremena, neuobi\u010dajeno dugo \u2013 25 godina! Medjutim, funkcionisanje federacije sa \u0161est republika i dve pokrajine povla\u010dila je sobom i komplikovan sistem odlu\u010divanja u sferi tro\u0161enja novca iz zajedni\u010dkog, federalnog bud\u017eeta.<\/p>\n Foto: A.Rov\u010danin, grafi\u010dka obrada fotografija: Trem print Prijepolje<\/p>\n Pruga je po\u010dela da se gradi 1952. godine a godinu dana ranije Privredni savet FNRJ doneo je odluku da se pruga gradi na pravcu Beograd \u2014 Valjevo \u2014 U\u017eice \u2014 Titograd (danas Podgorica) \u2014 Bar. Radovi su po\u010deli na deonicama Resnik \u2014 Valjevo i Titograd \u2014 Bar, \u00a0a 1955. godine i na deonici Priboj \u2014 Prijepolje.<\/p>\n Medjutim, radovi su sporo napredovali sve do novih dogovora u U\u017eicu, 1965. godine, koji su donekle ubla\u017eili nesporazume izmedju republi\u010dkih rukovodstava o na\u010dinu finansiranja. Zakon o finansirnju izgradnje pruge donet je naredne godine, ali je ve\u0107 1971. ukinut pa su finansiranje preuzele Srbija i Crna Gora.<\/p>\n Foto: A.Rov\u010danin, grafi\u010dka obrada fotografija: Trem print Prijepolje<\/p>\n Simboli\u010dnim spajanjem \u0161ina desetak kilometara ju\u017eno od Kola\u0161ina, 27. novembra 1975. godine pruga je kona\u010dno zavr\u0161ena.<\/p>\n Pruga Beograd\u2014Bar je bila najve\u0107i i najskuplji infrastrukturni projekat u vreme SFR Jugoslavije, ko\u0161tala oko 449 miliona ameri\u010dkih dolara, od \u010dega su vi\u0161e od dve tre\u0107ine finansirale SR Srbija i SR Crna Gora, a jednu tre\u0107inu federacija. Na teritoriji Srbije nalazi se 301 kilometar pruge a na teritoriji Crne Gore 175 kilometara. Najve\u0107i uspon je na deonici Podgorica \u2013 Bijelo Polje a najvi\u0161a ta\u010dka 1.302 metra nadmorske visine u Kola\u0161inu.<\/p>\n Foto: A.Rov\u010danin, grafi\u010dka obrada fotografija: Trem print Prijepolje<\/p>\n Prvi voz novozigradjenom prugom krenuo je iz Beograda ka Baru 30. maja 1975. godine \u010dime je uspostavljen redovan saobra\u0107aj. Dva dana ranije prugom je pro\u0161ao takozvani \u201cplavi voz\u201d u kome je prvi putnik bio mar\u0161al Tito sa suprugom Jovankom i rukovodstvima svih republika i Federacije Jugoslavije.<\/p>\n \u201cPlavi voz\u201d je iz Beograda putovao tri dana do Bara jer je u svim usputnim stanicama zaustavljan kako bi se gradjanima dala prilika da u svojoj sredini ugoste najvi\u0161e dr\u017eavne funkcionere predvodjene predsednikom Titom. I u Prijepolju je priredjen veli\u010danstveni do\u010dek putnicima prvog voza na pruzi Beograd \u2013 Bar. Po ki\u0161nom vremenu okupio se veliki broj gradjana a Tito je preno\u0107io u Prijepolju, u Lu\u010dicama.<\/p>\n Foto: A.Rov\u010danin, grafi\u010dka obrada fotografija: Trem print Prijepolje<\/p>\n Na barskoj pruzi su prokopana 254 tunela\u00a0 u ukupnoj du\u017eini od 114 kilometara ili 24 odsto du\u017eine pruge.\u00a0 Najdu\u017ei tunel \u201cSozina\u201d na deonici Podgorica \u2013 Bar ima 6.170 metara. Najvi\u0161e tunela je na deonici Brane\u0161ci \u2013 \u0160trpci u ukupnoj du\u017eini od preko 29 kilometara. Na lokalnoj deonici Lu\u010dice \u2013 Gostun je 16 tunela ukupne du\u017eine preko 13 kilometara.<\/p>\n Pruga prolazi preko 234 mosta ukupne du\u017eine 14,6 kilometara. Najdu\u017ei i najatraktivniji je most\u00a0 je onaj iznad Male rijeke du\u017eine 409 i visine 200 metara. Gradjen je 4 godine a njegova \u010deli\u010dna konstrukcija je te\u0161ka 25.000 tona!<\/p>\n Pedeset godina posle pu\u0161tanja u redovni saobra\u0107aj po\u010dinje detaljna rekonstrukcija pruge gotovo na celoj du\u017eini. Od Valjeva do Vrbnice, grani\u010dne \u017eelezni\u010dke stanice izmedju Srbije i Crne Gore, rekonstrukcija \u0107e obuhvatiti 79 tunela 37 mostova i 20 \u017eelezni\u010dkih stanica. Prema zahtevu Infrastruktura \u017eeleznice Srbije, podnetom nadle\u017enom ministarstvu, za odredjivanje obima i sadr\u017eaja studije o proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu projekta rekonstrukcije \u017eelezni\u010dke pruge Beograd Centar \u2013 Resnik \u2013 Po\u017eega \u2013 Vrbnica, osavremenjavanje pruge je predvidjeno na 7 deonica trase ukupne du\u017eine 210 kilometara.\u00a0<\/p>\n Foto: A.Rov\u010danin, grafi\u010dka obrada fotografija: Trem print Prijepolje<\/p>\n Sedma deonica rekonstrukcije pruge, duga oko 28 kilometara, je izmedju Priboja i Putni\u010dke \u017eelezni\u010dke stanice Prijepolje. Na njoj je predvidjena sanacija 23 mosta \u010dime \u0107e se znatno ubrzati kretanje vozova.<\/p>\n Prijepoljska Teretna \u017eelezni\u010dka stanica je u poslednjim decenijama minulog veka bele\u017eila neverovatne rezultate u utovaru i transport robe barskom prugom. Lavovski udeo u tom poslu imao je Rudnik uglja iz Pljevalja koji je najve\u0107i deo svoje proizvodnje transportovao \u017eeleznicom. Osamdesetih pa i devedesetih godina pro\u0161log veka kroz Teretnu \u017eelezni\u010dku stanicu u Prijepolju prolazile su stotine hiljada tona roba uz dominantno u\u010de\u0161\u0107e pljevaljskog uglja. Uz Rudnik uglja Pljevlja zna\u010dajan deo prometa robe barskom prugom otpadao je i na lokalna preduze\u0107a, pre svih Tekstilni kombinat \u201cLjubi\u0161a Miodragovi\u0107\u201d, ali i privredne subjekte iz Nove Varo\u0161i pa i Sjenice.<\/p>\n Foto: A.Rov\u010danin, grafi\u010dka obrada fotografija: Trem print Prijepolje<\/p>\n U novom veku do\u0161le su i nove granice na ovom delu Balkana kao i neka nova pravila. Jedno od njih je i maksimalan primat politike nad ekonomijom pa je pitanje transporta robe preko Teretne stanice postalo stvar medjudr\u017eavnih odnosa i do\u0161lo je do vi\u0161estrukog umanjenja u\u010de\u0161\u0107a roba iz susedne Crne Gore.<\/p>\n No, time nije umanjen\u00a0 evidentan i nesporan zna\u010daj barske pruge za Prijepolje. Osim robe vozove i danas, sasvim retko istina, koriste\u00a0 i gradjani za prevoz. Sa rekonstruisanom prugom opet \u0107e, sasvim sigurno, \u017eeleznica biti najpovoljnija varijanta za putovanje.<\/p>\n U godinama najintenzivnijih radova na barskoj pruzi, uz narodni zajam za njihovo finansiranje, ostale su u se\u0107anjima i radne akcije. Za pet godina na izgradnji pruge radilo je 12.500 brigadira svrstanih u 234 brigade iz svih delova tada\u0161nje Jugoslavije. Brigadirsko naselje je bilo na Jabuci a njegovi ostatci i danas podse\u0107aju na doprinos mladih izgradnji barske pruge.<\/p>\n Na ta vremena poslednjih godina podse\u0107aju neumorno \u010dlanovi Udru\u017eenja u\u010desnika Omladinske radne akcije \u201cBeograd Bar\u201d koji svakog maja, posebnim vozom, prolaze od Beograda do Prijepolja, prugom koju su i oni gradili.<\/p>\n Tekst je nastao u okviru projekta \u201ePrijepolje: Ljudi, vreme, doga\u0111aji\u201c. Izradu teksta sufinansirala je Op\u0161tina Prijepolje iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Op\u0161tine Prijepolje u 2024. godini. Stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/p>\n PP Media<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/ppmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/20240510_165819-1024x577.jpg\")
<\/figure>\n![\"\"](\"https:\/\/ppmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/20240510_165741-1024x577.jpg\")
<\/figure>\n![\"\"](\"https:\/\/ppmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/20240921_155138-1024x577.jpg\")
<\/figure>\n![\"\"](\"https:\/\/ppmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/20240510_165648-1024x577.jpg\")
<\/figure>\n![\"\"](\"https:\/\/ppmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/20240510_165731-1024x577.jpg\")
<\/figure>\n![\"\"](\"https:\/\/ppmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/20240510_164835-1024x577.jpg\")
<\/figure>\n![\"\"](\"https:\/\/ppmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/20240921_155204-1024x577.jpg\")
<\/figure>\n