Anketa nije imala veliki odziv gra\u0111ana. Popunilo ju je ukupno 28 ispitanika, od kojih je 21 \u017eena i sedam mu\u0161karaca.<\/p>\n
Anketu je popunilo 23 ispitanika iz Po\u017earevca, dvoje iz Smedereva i po jedan ispitanik iz Velike Plane, Svilajnca i Petrovca na Mlavi.<\/p>\n
Na pitanje kako ocenjuju vidljivost \u017eena u javnim prostorima svog grada (politika, poslovni sektor, aktivizam, humanitarni rad, kultura, sport) najve\u0107i broj ispitanika (17) ocenilo je da su \u017eene prisutne, ali manje vidljive u odnosu na mu\u0161karce.<\/p>\n
![\"\"\/](\"https:\/\/boom93.rs\/image\/cache\/extra-large\/files\/images\/koliko-vremena-provodite-na-drustvenim-mrezama-13.png?crop=true?crop=true\")
<\/p>\n
Pitali smo ispitanike u kojoj oblasti u njihovom gradu su \u017eene najvidljivije. Sedamnaest ispitanika navelo je da je to humanitarni rad. Slede kultura (14 odgovora) i aktivizam (11 odgovora). Po petoro ispitanika navelo je poslovni sekor i politiku. Jedan ispitanik smatra da su \u017eene najvidljivije u sportu, jedan ispitanik naveo je prosvetu, zdravstvo i trgovinu, a jedan je naveo kako su najvidljivije doma\u0107ice i sekretarice.<\/p>\n
Jedno od pitanja bilo je i u kojoj oblasti su \u017eene najmanje vidljive. U 19 odgovora naveden je poslovni sektor. Po broju odgovora slede politika (17) i sport (11). Pet ispitanika navelo je da su \u017eene najmanje vidljive u aktivizmu, troje su naveli kulturu, a dvoje humanitarni rad.<\/p>\n
\u010cak 86% ispitanika smatra da je u njihovoj zajednici zastupljen rodni stereotip koji uti\u010de na profesionalni uspeh \u017eena.<\/p>\n
![\"\"\/](\"https:\/\/boom93.rs\/image\/cache\/extra-large\/files\/images\/anketa-1737822594.png?crop=true?crop=true\")
<\/p>\n
Donosimo neka od obrazlo\u017eenja odgovora:<\/p>\n
- \n
- \u201c\u010cinjenica je da postoje oblasti u kojima su bolji mu\u0161karci i oblasti u kojima su bolje \u017eene, to je i nau\u010dno potvr\u0111eno. Me\u0111utim, \u017eena mora sama sebe da postavi na mesto koje joj odgovara bez osvrtanja na bilo kakve stereotipe, a ve\u0107ina na\u0161ih \u017eena nema, po mom mi\u0161ljenju, mentalne kapacitete da to i uradi. \u017dene \u017eive po inerciji – \u0161kola, posao, brak, deca, i \u010dak vi\u0161e osu\u0111uju iskakanje iz obrasca od mu\u0161karaca, bar u mojoj okolini. Dakle, same sebi name\u0107u rodne stereotipe u ve\u0107ini slu\u010dajeva.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cDru\u0161tvo je, uprkos svemu, emancipovanije nego pre nekoliko decenija. Ceni se znanje i ve\u0161tine, bez obzira na pol pojedinca (treba na\u010diniti otklon od politi\u010dkih protekcija i nepotizma prilikom profesionalnog anga\u017eovanja).\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cKod nas i dalje vlada mi\u0161ljenje da je \u017eena samo za ku\u0107u\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cOvde se veruje da \u017eene nisu dovoljno sposobne da vode firme, da se bave javnim poslom, da bi trebalo da se bave samo porodicom\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cOvo je patrijarhalna sredinama koja smatra da je \u017eeni mesto u ku\u0107i i da brine o porodici\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cRodni stereotipi i patrijarhalni mentalitet u znatnoj meri determini\u0161u polo\u017eaj \u017eena u dru\u0161tvu.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cStereotipi ove sredine ne dozvoljavaju da se \u017eene na bilo koji na\u010din istaknu. Ako pogledate rukovode\u0107a mesta u mnogim firmama, mesta direktora su rezervisana gorovo isklju\u010divo za mu\u0161karce. \u017denama se daje prilika u oblastima gde nema novca, kultura i obrazovanje.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cTradicionalno su ukorenjeni da \u017eena ne mo\u017ee da bude jednako dobra na rukovode\u0107im pozicijama kao \u0161to to mo\u017ee biti mu\u0161karac.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201c\u017dene u javnom prostoru se naj\u010de\u0161\u0107e targetiraju kao nedostojne svoje pozicije, jer su je ,,verovatno” dobile zahvaljuju\u0107i svojim ,,intimusima”. U na\u0161oj op\u0161tini ima malo \u017eena uspe\u0161nih u biznisu koje su javno eksponirane.\u201d<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n
U jednom odgovoru je istaknuto da postoje i oblasti u kojima su \u017eene vidljivije od mu\u0161karaca:<\/p>\n
\u201c\u017dene su prisutnije od mu\u0161karaca u sferi obrazovanja, jer je posao vaspita\u010dice, u\u010diteljice ili profesorke posao za \u017eene.\u201d<\/strong><\/p>\n
Kao neke od najve\u0107ih izazova sa kojima se \u017eene suo\u010davaju kada \u017eele da budu prisutne i uticajne u javnom \u017eivotu anketirani gra\u0111ani prepoznaju balansiranje izme\u0111u privatnog i poslovnog \u017eivota, koje se spominje u ve\u0107ini odgovora, zatim rodne stereotipe i to \u0161to se za poziciju moraju dokazivati vi\u0161e nego mu\u0161karci. Ovo su neki od odgovora:<\/p>\n
- \n
- \u201cBriga o porodici i doma\u0107instvu zahteva mnogo vremena i posve\u0107enosti. Ukoliko se taj izazov prevazi\u0111e uz enormnu koli\u010dinu rada, preostaje izazov koliko su \u017eene spremne da budu na meti otvorenih kritika, pre svega \u0161to su se odva\u017eile, kao \u017eene, da budu prisutne i uticajne u javnom \u017eivotu. Nije ravnopravan tretman mu\u0161karaca i \u017eena u javnom \u017eivotu.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cDa doka\u017ee da nije samo komad mesa i seksualni objekat, ve\u0107 osoba sa stavom, mozgom…\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cDvostruka optere\u0107enost, sukob uloga ( majka, supruga, doma\u0107ica, poslovna \u017eena, prijatelj, \u017eena…), dru\u0161tvo je tradicionalno i dalje je prisutan patrijahajalan obrazac i to ne samo kod mu\u0161karaca ve\u0107, na\u017ealost, i me\u0111u \u017eenama.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cMislim da ne dobijaju podjednako prilike kao i mu\u0161karci koji su vi\u0161e uklju\u010deni u politi\u010dki, pa i javni \u017eivot. Pozicije koje \u017eene dobiju retko su one koje te \u017eene \u017eele.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cNaj\u010de\u0161\u0107e su u javnom prostoru prisutne tre\u0107erazredne ,,pevaljke” i rijaliti zvezde, influenserke i starlete. Obrazovane \u017eene ne dobijaju ni priliku da se predstave javnosti, jer nikome iz \u0161irokih narodnih masa obrazovana i kulturna \u017eena nije interesantna. S druge strane, u javnom prostoru se neretko pojavljuju predstavnice ekstremnog feminizma, koje za glavni problem na\u0161eg dru\u0161tva u oblasti ravnopravnosti polova smatraju da li je \u017eena psiholog ili psiholo\u0161kinja, sociolo\u0161kinja, lovkinja i sl.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cPostojanje staklenog plafona – \u017eene su podjednako prisutne kao i mu\u0161karci u svim sferama dru\u0161tva, do odre\u0111enog nivoa. Vode\u0107e pozicije imaju mu\u0161karci.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cPredrasude i te\u0161koce u balansiranju porodi\u010dnih obaveza i karijere\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cTradicionalno postavljen polo\u017eaj \u017eene u dru\u0161tvu koji dovodi do nesigurnosti i dileme da li su dovoljno dobre u tome \u0161to rade. Naravno, i sve obaveze oko ku\u0107e i dece koje su ve\u0107ini \u017eena prioritet.\u201d<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n
Neprestana polemika vodi se oko rodno senzitivnog jezika. U \u201cPriru\u010dniku za upotrebu rodno osetljivog jezika\u201d<\/a> on je prepoznat kao \u201cfaktor koji u najve\u0107oj meri uti\u010de na ve\u0107u vidljivost \u017eena u javnom \u017eivotu\u201d<\/strong>. Ipak, mnogi stru\u010dnjaci protive se njegovom kori\u0161\u0107enju.<\/p>\n
Stav gra\u0111ana koji su popunili anketu je podeljen \u2013 50% smatra da upotreba rodno senzitivnog jezika mo\u017ee imati uticaja na to kako se \u017eene percipiraju u javnom prostoru, a 50% smatra suprotno.<\/p>\n
Obrazlo\u017eenja ispitanika koji smatraju da rodno senzitivni jezik uti\u010de na pobolj\u0161anje vidljivosti \u017eena<\/h4>\n
- \n
- \u201cIsticanjem da je neko dramatur\u0161kinja ili profesorka ,,baca se dodatni spotlight” na uo\u010dljivost \u017eene u javnom prostoru. Teorijsko-empirijska upori\u0161ta (\u0161to bi va\u017eilo generalno za \u010ditavu temu – koju, uzgred, pohvaljujem) trebalo bi potra\u017eiti u feministi\u010dkom klasiku ,,Drugi pol” (autorka: francuska egzistencijalistkinja Simon Bovoar).\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cNisam sigurna da bi mu\u0161karci prihvatili da njihova zanimanja budu nazivana u \u017eenskom rodu, za\u0161to bi \u017eene imale mu\u0161ke nazive zanimanja?\u201d\u017e<\/strong><\/li>\n
- \u201cPoja\u010dava se vidljivost \u017eena koje se bave poslovima koji su tradicionalno mu\u0161ki\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cRodno senzitivni jezik ima zna\u010dajnu ulogu u pobolj\u0161anju polo\u017eaja \u017eene i pravilnom shvatanju njene uloge u dru\u0161tvu.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cVremenom to postaje uobi\u010dajeno i podrazumeva se bez preispitivanja. Kao npr. za u\u010diteljica, doktorka i sli\u010dno\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cZato \u0161to je istina da tek kada stvari nazovemo pravim imenom one postaju vidljive.\u201d<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n
Obrazlo\u017eenja ispitanika koji smatraju da rodno senzitivni jezik ne uti\u010de na pobolj\u0161anje vidljivosti \u017eena<\/h4>\n
- \n
- \u201cMislim da je upotreba rodno senzitivnog jezika katastrofa za \u017eene, zato \u0161to funkcija koju \u017eena ima u \u017eenskom rodu deluje mnogo ni\u017ee nego mu\u0161ka. Npr. dr nauka i doktorica nauka. Sama se nalazim na funkciji koja je “mu\u0161ka” i smatram da je, kada se naziv moje funkcije upotrebi sa rodno senzitivnim jezikom, katastrofa, i ne dozvoljavam da me iko oslovljava upodobljenim nazivom, zato \u0161to tako umanjuje moj rad i trud u odnosu na kolege.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cMislim da su u svim sferama dru\u0161tva potrebne konkretnije mere od toga kako nazivamo ljude koji se bave nekim zanimanjima.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cMnogi nazivi u \u017eenskom rodu zvu\u010de neprirodno i podrugljivo, iako se na njima insistira. Time se polo\u017eaj \u017eena ne pobolj\u0161ava, ve\u0107 ismeva. Kupkinja, lovkinja, sociolo\u0161kinja, logopedica, nagoni na smeh pre nego na po\u0161tovanje, \u010dak i mene koja sam \u017eenskog pola. Isklju\u010divo podr\u0161ka \u017eenama preduzetnicama, uzorima u dru\u0161tvu i njihova promocija mo\u017ee pobolj\u0161ati situaciju. Tako\u0111e, socijalni programi koji bi omogu\u0107ili da \u017eene preduzetnice i poljoprivrednice koriste nadoknade za trudni\u010dko i porodiljsko odsustvo, bili bi od velikog zna\u010daja da se mnoge odva\u017ee na ovaj korak.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cNe, rodno senzitivni jezik ne\u0107e doneti promenu svesti i rodnih stereotipa. Ono \u0161to bi donelo eventualnu promenu jeste pove\u0107anje prilika za \u017eene, edukacija i aktivizam na tom polju\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cPripadam starijoj generaciji solidno obrazovanih \u017eena. \u017dene iz moje generacije imaju savremenija shvatanja i bolji polo\u017eaj u porodici i okru\u017eenju, ne mislim na poslovne uspehe nego na odnos prema \u017eenama uop\u0161te, u odnosu na mla\u0111e generacije. Ne vidim da je rodno senzitivni jezik doneo bilo kakav boljitak u tretiranju i opho\u0111enju prema \u017eenama.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cSvest o tome i praksa, delanje je su\u0161tina. Za \u017eene je va\u017enije da imaju mogu\u0107nost da se afirmi\u0161u i budu vidljive i prepoznate u zajednici, bez osude sredine (na\u017ealost \u010desto i svoje porodice), da ne ose\u0107aju krivicu zbog toga \u0161to imaju ambicije i svoje izbore koji se ne uklapaju u ,,obrasce'”. Ne sla\u017eem se sa tim da bi oslovljavanje sa ,,ica” ili pravopisno pogre\u0161na terminologija mogla da pripomogne. Smatram da to optere\u0107uje, mo\u017ee da se zloupotrebi i opet, nije su\u0161tina ve\u0107 samo forma.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cTo su tercijarno va\u017ene teme za \u017eensko osna\u017eivanje. Samo pojedina\u010dnim primerom sna\u017ene \u017eene daju putokaz drugima.\u201d<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n
Ko su najuspe\u0161nije \u017eene u lokalnoj zajednici?<\/h3>\n
Ispitanike smo zamolili da navedu po jednu \u017eenu iz svoje lokalne zajednice za koju smatrate da je me\u0111u najuspe\u0161nijima u razli\u010ditim sferama javnog prostora. Ukoliko nisu mogli da se seti nijedne, trebalo je da stave kosu crtu. Evo kako izgledaju odgovori.<\/p>\n
Politika:<\/h4>\n
- \n
- Dragana Spasojevi\u0107<\/a> (\u010detiri odgovora) \u2013 odbornica u Skup\u0161tini Grada Po\u017earevca i predsednica Gradskog odbora Narodnog pokreta Srbije<\/li>\n
- Ana Miljani\u0107 \u2013 narodna poslanica, Srpska napredna stranka<\/li>\n
- Anka Gogi\u0107 Miti\u0107 – predsednica Izvr\u0161nog odbora Demokratske stranke u Po\u017earevcu<\/li>\n
- Dragana Cvetkovi\u0107 \u2013 odbornica u Skup\u0161tini Grada Smedereva, Demokratska stranka<\/li>\n
- Hristina \u0110or\u0111evi\u0107 \u2013 predsednica Skup\u0161tine Op\u0161tine Petrovac na Mlavi, Srpska napredna stranka<\/li>\n
- Jasmina Vojinovi\u0107 \u2013 gradona\u010delnica Grada Smedereva, Srpska napredna stranka<\/li>\n<\/ul>\n
Biznis:<\/h4>\n
Za ovu oblast postoji samo jedan odgovor. Jedan od ispitanika naveo je vlasnicu poslasti\u010darnice Agape, Mirjanu Paji\u0107.<\/p>\n
Aktivizam:<\/h4>\n
U jednom od odgovora navodi se odbornica Dragana Spasojevi\u0107.<\/p>\n
Humanitarni rad:<\/h4>\n
Aleksandra (Ana) Petrovi\u0107 \u2013 defektolog logoped<\/p>\n
- \n
- Biljana Bira\u010d \u00a0– Udru\u017eenje gra\u0111ana \u201cIskorak\u201d\u00a0<\/li>\n
- Dragana Samard\u017ei\u0107 \u2013 Predsednica Udru\u017eenja \u201cFortuna\u201d<\/li>\n
- Ivana Gvozdenovi\u0107 \u2013 sekretar i stru\u010dni saradnik Dru\u0161tva za cerebralnu i de\u010dju paralizu Smederevo\u00a0<\/li>\n
- Kolo srpskih sestara,\u00a0<\/li>\n
- Ljiljana \u0110ori\u0107 \u2013 predsednica Kola srpskih sestara u Petrovcu na Mlavi<\/li>\n
- Nevenka Gaji\u0107 – predsednica Udru\u017eenja za pomo\u0107 osobama sa L-down sindromom ,,8. dan\u201c\u00a0<\/li>\n
- Slavica Ili\u0107, osniva\u010dica Udru\u017eenja \u201cKrilo\u201d iz Smedereva<\/li>\n<\/ul>\n
Jedan od odgovora glasi: \u201cNena iz Crvenog krsta (ne znam prezime ali je svi u gradu znaju)\u201d.<\/p>\n
Kultura:<\/h4>\n
- \u201cMislim da su u svim sferama dru\u0161tva potrebne konkretnije mere od toga kako nazivamo ljude koji se bave nekim zanimanjima.\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cNisam sigurna da bi mu\u0161karci prihvatili da njihova zanimanja budu nazivana u \u017eenskom rodu, za\u0161to bi \u017eene imale mu\u0161ke nazive zanimanja?\u201d\u017e<\/strong><\/li>\n
- \u201cDa doka\u017ee da nije samo komad mesa i seksualni objekat, ve\u0107 osoba sa stavom, mozgom…\u201d<\/strong><\/li>\n
- \u201cDru\u0161tvo je, uprkos svemu, emancipovanije nego pre nekoliko decenija. Ceni se znanje i ve\u0161tine, bez obzira na pol pojedinca (treba na\u010diniti otklon od politi\u010dkih protekcija i nepotizma prilikom profesionalnog anga\u017eovanja).\u201d<\/strong><\/li>\n