Kada je 1933. godine zavr\u0161ena gradnja Kara\u0111or\u0111evog doma u Ra\u010di<\/strong>, \u0161umadijskoj varo\u0161ici, on je opisan kao \u201e\u2026 ova monumentalna gra\u0111evina, najve\u0107a u \u0160umadiji, treba da bude skroman spomen velikim delima i zaslugama Vo\u017eda Kara\u0111or\u0111a\u201c<\/strong>. Iako je od tada pro\u0161ao jo\u0161 malo pa jedan vek, u Ra\u010di nije niklo zdanje koje mu mo\u017ee parirati, a ni u \u010ditavoj \u0160umadiji stanje nije znatno bolje. Dom nosi ponosito ime \u010doveka koji je prvi poveo Srbe u borbu za oslobo\u0111enje od Turaka<\/strong>, kog se uvek setimo tu negde oko Sretenja<\/strong>, kada se obele\u017eava godi\u0161njica Prvog srpskog ustanka<\/strong>, ali i Dan dr\u017eavnosti u Srbiji. Tim povodom \u0107emo se izmestiti iz prestonice kako bismo vas upoznale sa ra\u010danskim dvorcem<\/em><\/strong>, podignutim na otprilike sedam kilometara od mesta Kara\u0111or\u0111evog ro\u0111enja.<\/p>\n I da, kao \u0161to ste mogli da zaklju\u010dite, razlozi za pisanje na ovu temu su prili\u010dno subjektivni <\/strong>i ne odnose se samo na Kara\u0111or\u0111a. Jovana,<\/strong> koautorka bloga Slike i prilike<\/em>, odrasla je, a sve do odlaska na studije i \u017eivela<\/strong> u porodi\u010dnoj ku\u0107i na pedeset metara udaljenosti od Kara\u0111or\u0111evog doma<\/strong>. Pored toga on je bio i predmet njenog (prvog pravog) istra\u017eivanja<\/strong> jo\u0161 tokom osnovnih studija. U nastavku vam prenosi svoj li\u010dni odnos prema ovom objektu<\/strong>, ali i pri\u010du o istorijatu<\/strong> podizanja i njegovim arhitektonskim osobenostima<\/strong>, koje su tako\u0111e va\u017ean deo graditeljskog nasle\u0111a Kraljevine Jugoslavije.<\/p>\n Razglednica sa\u00a0 motivom Kara\u0111or\u0111evog doma neposredno po izgradnji<\/p>\n<\/div>\n Uvek \u0107u se se\u0107ati \u010dasova na predmetu Uvod istoriju umetnosti I sa prve godine osnovnih studija,\u00a0 na kojima je profesor imao obi\u010daj da istakne da arhitektura uti\u010de na ljude, ne samo na njihovo svakodnevno raspolo\u017eenje, ve\u0107 i na oblikovanje njihove li\u010dnosti<\/strong>. Uz to je dodavao: \u201eZamislite da \u017eivite u Atini i da svakodnevno posmatrate beli panteli\u010dki Iako mi je uvek bio tu, na dohvat ruke, samo par puta sam u u\u0161la ovaj objekat. Isprva su se dugo vremena u njemu nalazile prostorije ra\u010danske osnovne \u0161kole<\/strong>, a ja kao mala nisam tamo ulazila. I dan danas se se\u0107am svog uzbu\u0111enja kada sam prvi put stupila tamo. Povod je bilo glasanje negde sredinom devedesetih, a roditelji su me poveli na svoje bira\u010dko mesto sme\u0161teno u Kara\u0111or\u0111evom domu. Godinu-dve dana pre nego \u0161to je trebalo da po\u0111em u \u0161kolu, osnovna \u0161kola je preme\u0161tena u novu zgradu, a Dom je ispra\u017enjen, da bi za vreme bombardovanja 1999. godine do\u010dekao svoje nove stanovnike \u2013 izbeglice sa Kosova i Metohije. Podignut kao dom za nezbrinutu decu nakon Velikog rata<\/strong>, jo\u0161 jednom je ispunio svoju namenu. Pod svoj krov je primio vi\u0161e desetina porodica<\/strong> koje su ovde provele petnaestak godina, u krajnje nepodesnim uslovima za \u017eivot, \u0161to je na kraju doprinelo i uru\u0161avanju same zgrade.<\/p>\n Danas je Dom neosvetljena, napu\u0161tena zgrada\u00a0u i\u0161\u010dekivanju da joj se na\u0111e namena<\/strong>. S vremena na vreme odaje utisak ukletog zamka iz goti\u010dkih romana, ali mogu da potvrdim da i dalje izaziva odu\u0161evljenje onih koji ga prvi put vide<\/strong> (a i nas koji ga se u\u017eelimo kada dugo makar ne bacimo pogled na njega). Ako mene pitate, jo\u0161 uvek je dostojanstven i veli\u010dajan<\/strong>, poput \u010doveka u godinama na \u010dijem su licu uo\u010dljivi tragovi protoka vremena, ali poput onog \u010doveka koji se ipak ne da<\/em><\/strong>.<\/p>\n Na kraju ovog prvog dela, moram da ka\u017eem da je profesor bio u pravu kada je govorio o uticaju arhitekture na \u010dove\u010danstvo. Naro\u010dito kada se u obzir uzme Ra\u010da koja kao svojevrsna varo\u0161 nema bogzna kakva arhitektonska ostvarenja, ali ima Kara\u0111or\u0111ev dom koji je nepromenjen, a uvek nekako druga\u010diji<\/strong>. \u010cak i posle temeljnog arhivskog istra\u017eivanja ipak nisam uspela da doku\u010dim sve misterije koje se ti\u010du njegove izgradnje i arhitektonskog oblika, a mo\u017eda je i bolje tako. Na neki na\u010din \u0107e uvek ostati predmet mog pogleda<\/strong> \u2013 istovremeno li\u010dnog i nau\u010dnog<\/em><\/strong>.<\/p>\n No, ono \u0161to sam htela da ka\u017eem, mnogo bolje od mene sro\u010dio je Me\u0161a Selimovi\u0107<\/strong>:<\/p>\n Pa u tome i jeste sve: vra\u0107ati se<\/strong>. S jedne ta\u010dke na zemlji \u010deznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te ta\u010dke za koju si vezan, ne bi volio ni nju ni drugi svijet<\/strong>, ne bi imao odakle da po\u0111e\u0161, jer ne bi bio nigjde. A nisi nigdje ni ako ima\u0161 samo nju.<\/strong> Jer tada ne misli\u0161 o njoj, ne \u010dezne\u0161, ne voli\u0161. A to nije dobro. Treba da misli\u0161, da \u010dezne\u0161, da voli\u0161\u2026<\/em><\/p>\n A ja, kada se vratim, \u010desto to preto\u010dim u sliku.<\/p>\n Ideja o podizanju spomenika Kara\u0111or\u0111u<\/strong> u kraju gde se on rodio javila se ubrzo po zavr\u0161etku Velikog rata<\/strong>. Po nekim svedo\u010denjima isprva je ideja bila da se podigne figuralni spomenik u selu Vi\u0161evcu, na koju su do\u0161li tamo\u0161nji u\u010ditelj Jovan Jovanovi\u0107 \u2013 Kajafa<\/strong>, \u0161kolski nadzornik, a uz to i pesnik<\/strong> rodoljubive poezije, Dragoljub J. Filipovi\u0107<\/strong> i ugledni Vi\u0161evac Milan Jovanovi\u0107<\/strong>. Me\u0111utim na predlog ra\u010danskog bankara i industrijalca Antonija \u017divanovi\u0107a<\/strong>, odluka je bila preina\u010dena u korist izgradnje spomen-zdanja<\/strong> koji bi slu\u017eilo kao kulturno-prosvetni centar \u010ditavog kraja<\/strong>, a za zidanje ovog objekta ipak je odabrana Ra\u010da, pre svega zbog prakti\u010dnih prednosti koje bi \u010ditav posao olak\u0161ale, a mogu\u0107e i zbog nekih neslaganja izme\u0111u me\u0161tana sela Vi\u0161evca i ideatora.<\/p>\n Na Petrovdan 1921. godine pomenuti \u0161kolski nadzornik, poznatiji kao Fi\u0107a, sa gra\u0111anima Ra\u010de je podelio ideju o \u201edomu koji treba da bude ve\u010dni spomenik Kara\u0111or\u0111u\u201c<\/strong>, koja je primljena sa odu\u0161evljenjem. Odmah nakon toga je organizovan odbor koji se prihvatio poslova izgradnje. Zidanje Doma zapo\u010delo je pre 1925. godine<\/strong>, me\u0111utim, kako su radovi sporo napredovali, narodni poslanik Dragi\u0161a Mateji\u0107 je zamoljen da osnuje glavni odbor u Beogradu, kako bi bilo prikupljeno \u0161to vi\u0161e sredstava potrebnih za izgradnju objekta ovih razmera. Iako je najve\u0107i prilog stigao od kraljevskog para Kara\u0111or\u0111evi\u0107, Aleksandra i Marije<\/strong>, bilo je potrebno jo\u0161 novca. U tekstu lista Pravda<\/em> od 9. decembra 1933. godine, u kom se govori o sve\u010danosti osve\u0107enja ovog objekta, navodi se da je podizanje Kara\u0111or\u0111evog doma ko\u0161talo 3 miliona dinara<\/strong>. Celokupni radovi, \u010dak i unutra\u0161nje ure\u0111enje, bili su zavr\u0161eni do 1932. godine<\/strong>. Dom je sve\u010dano otvoren i osve\u0107en 8. decembra 1933. godine na Svetog Klimenta Rilskog, \u0161to je bila Kara\u0111or\u0111eva slava.<\/strong><\/p>\n Izgled Kara\u0111or\u0111evog doma prema neusvojenom projektu arh. Dragi\u0161e Bra\u0161ovana (Politika, 24. maj 1927.)<\/p>\n<\/div>\n Usled nepotpune o\u010duvanosti projektne i arhivske gra\u0111e koja se odnosi na arhitektonsko uobli\u010davanje Kara\u0111or\u0111evog doma, jo\u0161 uvek ne mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u tvrditi prema \u010dijem nacrtu je podignuta zgrada<\/strong> kako je mi danas vidimo, ali postoje odre\u0111ene pretpostavke. Prva osoba koje se spominje u ovom kontekstu jeste skoro nepoznati arhitekta Vlada Simi\u0107<\/strong>, \u010diji je projekat prihvatio Odbor za izgradnju, ali je izgleda odbijen u Ministarstvu gra\u0111evina. Re\u0161enje za Kara\u0111or\u0111ev dom\u00a0\u010duvenog graditelja Dragi\u0161e Bra\u0161ovana<\/strong>, koje ipak nije izvedeno, poznato nam je iz \u010dlanka u Politici<\/em> (maj 1927.), gde se prilo\u017eeni predlog opisuje kao \u201ePlan zgrade je u srpsko-vizantijskom stilu, sa \u010detiri kule, po ugledu na stare srpske dvorce\u2026<\/strong>\u201c. Najsrodniji izvedenom objektu jeste projekat Du\u0161ana Milevi\u0107a<\/strong>, koji se \u010duva u Zavodu za za\u0161titu spomenika u Kragujevcu, me\u0111utim ni on u potpunosti ne odgovara zate\u010denom stanju. Bilo kako bilo, postojanje vi\u0161e aktera u osmi\u0161ljavanju fasadne \u0161koljke Kara\u0111or\u0111evog doma navodi na zaklju\u010dak o potrebi da se izgled ovog objekta upodobi aktuelnoj ideolo\u0161koj atmosferi u Kraljevini Jugoslaviji<\/strong>, naro\u010dito u periodu nakon \u0160estojanuarske diktature, kada je monarh prokalmovao ideologiju integralnog jugoslovenstva.<\/p>\n Odustajanje od srpsko-vizantijskog stilskog re\u0161enja uslovilo je priklanjanje znatno neutralnijoj formi istorizma koja je objedinila autenti\u010dne tradicije i univerzalisti\u010dki princip gradnje<\/strong>. U kontekstu Kara\u0111or\u0111evog doma, treba ista\u0107i formu od \u010detiri kule i sredi\u0161nji rizalit<\/strong>, kojima dominiraju zup\u010dasti krovni zavr\u0161eci<\/strong>, \u0161to je citat prera\u0111enih srednjovekovnih formi.<\/strong> \u010citav Dom je komponovan tako da podse\u0107a na kakvo vojni\u010dko utvr\u0111enje, verovatno i aluzija na Kara\u0111or\u0111ev grad u Topoli,<\/strong> \u0161to se zasigurno temeljilo na \u010dinjenici da je to spomenik koji se podi\u017ee u \u010dast \u201eheroju ma\u010da\u201c \u2013 \u201e\u010doveku koji je razvio barjak slobode i udario temelj dana\u0161njoj velikoj Jugoslaviji\u201c<\/strong>, kako je to istakao narodni poslanik Milan \u017divanovi\u0107 na sve\u010danosti osve\u0107enja Doma. Insistiranje na Kara\u0111or\u0111u kao \u201eocu narodne i dr\u017eavne slobode Ju\u017enih Slovena\u201c<\/strong> protezalo se u javnom govoru, ali i istoriografiji tokom \u010ditavog trajanja prve Jugoslavije. Izmi\u0161ljanje tradicije trebalo je da poslu\u017ei prevladavanju svih razjedinjuju\u0107ih faktora me\u0111u ju\u017enoslovenskim narodima, kojih je bilo sve vi\u0161e u \u010detvrtoj deceniji 20. veka. Mogu\u0107e je da se upravo iz ovih razloga odustalo od srpsko-vizantijskog stila<\/strong> (iako je u pitanju gra\u0111evina u srcu \u0160umadije), u korist formi koje su se mogle videti na be\u010dkom Arsenalu ili pak dvorcu Miramare, nadomak Trsta. <\/strong><\/p>\n Fotorafije sa sve\u010danosti inauguracije Kara\u0111or\u0111evog doma, (Vreme, 9.12.1933.)<\/p>\n<\/div>\n Zavr\u0161na faza izgradnje Kara\u0111or\u0111evog doma bila je sve\u010danost povodom osve\u0107enja i predaje Doma, kako je ve\u0107 spomenuto, na dan Kara\u0111or\u0111eve slave. U tom trenutku, objekat je ve\u0107 funkcionisao neko vreme, siro\u010dad iz \u010ditave Dunavske banovine su pristizala ovde<\/strong>, ali se \u010dekao ovaj datum kako bi isticanje Kara\u0111or\u0111evog kulta bilo na najvi\u0161em nivou<\/strong>. Sve\u010danost je zapo\u010dela slu\u017eenjem parastosa \u201eneumrlom vo\u017edu\u201c u staroj grobljanskoj crkvi u Ra\u010di<\/strong>, za koju se verovalo da je u njoj kr\u0161ten Kara\u0111or\u0111e (iako je ona izgra\u0111ena 10 godina nakon njegove smrti, mada postoje indicije da je na tom mestu postojala starija crkva brvnara). Uprkos tome \u0161to je tada ve\u0107 bila izgra\u0111ena nova ra\u010danska crkva, odabirom lokacije za bogoslu\u017eenje dodatno je trebalo podcrtati vezanost Kara\u0111or\u0111a za ovo podneblje<\/strong>. Ceremonija je nastavljena u Domu, uz prisustvo brojnih dr\u017eavnih delegata, poput kraljevog izaslanika, bana Dunavske banovine i drugih visokih zvani\u010dnika, uz prigodne govore koji su iskazivali odu\u0161evljenje i zadovoljstvo okon\u010danim poslom. \u010citavu proslavu je obogatio nastup lokalnog hora \u201eFilip Vi\u0161nji\u0107\u201c, dok je u ve\u010dernjim satima organizovana sve\u010danost za narod u hotelu \u201eEvropa\u201c.<\/p>\n Izgradnja i sve\u010danost osve\u0107enja Kara\u0111or\u0111evog doma primer su nadgradnje istorije koja prelazi u mit i mo\u017ee se objasniti potrebom da se pro\u0161lost posmatra o\u010dima identiteta<\/strong> \u2013 mit predstavlja kulturalnu konstrukciju koja sna\u017eno deluje na sada\u0161njost i budu\u0107nost. Sme\u0161tanjem siro\u010dadi postradalih u ratovima od 1912. do 1918. godine, Kara\u0111or\u0111ev dom je istodobno bio spomenik rodona\u010delniku vladaju\u0107e dinastije i svim stradalim vojnicima i civilima u Balkanskim i Prvom svetskom ratu<\/strong>.<\/p>\n Kao humanitarno-prosvetna ustanova Kraljevine Jugoslavije Kara\u0111or\u0111ev dom je radio do Drugog svetskog rata, ta\u010dnije do septembra 1941. godine. Ve\u0107 za vreme rata pod njegovo okrilje se sme\u0161ta gra\u0111anska \u0161kola za ratnu siro\u010dad, da bi od 1945. ovde bila useljena gimnazija, a od 1957. poljoprivredna \u0161kola. Ona je iseljena 1960. godine u novosagra\u0111enu zgradu, a u Kara\u0111or\u0111ev dom je sme\u0161tena osnovna \u0161kola koja od tada, kao i danas, nosi Kara\u0111or\u0111evo ime.\u00a0 <\/strong><\/p>\n I za kraj, poruka svim Ra\u010danima, ali i onima koji se tako ose\u0107aju: Kara\u0111or\u0111ev dom stoji kao se\u0107anje na to kakvi smo nekada bili, ali i kakvi ponovo mo\u017eemo biti.<\/strong><\/p>\n<\/p><\/div>\n![\"\"](\"http:\/\/slikeiprilike.com\/wp-content\/uploads\/2019\/02\/989EC5DA-D02E-4239-B8EB-B77EBC32816F.jpg\")
<\/p>\nPogled izbliza: Jovana o Kara\u0111or\u0111evom domu\u00a0\u00a0<\/em><\/h3>\n
![\"\"](\"http:\/\/slikeiprilike.com\/wp-content\/uploads\/2019\/02\/IMG_2796.jpg\")
mermer od kog je izgra\u0111en Partenon, jo\u0161 na plavom mediteranskom nebu\u2026 Pa naravno da \u0107e to delovati na vas\u2026\u201c. To me je navelo da se zapitam, a \u0161ta sam ja to gledala svakoga dana i pored \u010dega sam odrastala (i uzrastala)<\/strong>, i mogu vam re\u0107i, odgovor je bio zadovoljavaju\u0107i \u2013 nije ba\u0161 Partenon, ali i ove kule Kara\u0111or\u0111evog doma na \u0161umadijskom nebu izgledaju gorostasno<\/strong>.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/slikeiprilike.com\/wp-content\/uploads\/2019\/02\/IMG_0602.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/slikeiprilike.com\/wp-content\/uploads\/2019\/02\/viber-image-2019-02-10-20.48.19.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/slikeiprilike.com\/wp-content\/uploads\/2019\/02\/FA404E6D-ED3E-4E18-BFDE-4C73AC64927C.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/slikeiprilike.com\/wp-content\/uploads\/2019\/02\/64B5CB5D-7086-49C0-A805-C43F7ABA45DE.jpg\")
<\/p>\nPogled izdaleka: istorijat izgradnje i tuma\u010denje arhitekture<\/em><\/h3>\n
![\"\"](\"http:\/\/slikeiprilike.com\/wp-content\/uploads\/2019\/02\/P_2484_1927_05_24_008.png\")
<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/slikeiprilike.com\/wp-content\/uploads\/2019\/02\/P_2689_1933_12_10_003.jpg\")
<\/p>\n