folie \u00e0 deux<\/em> (ludilo u dvoje) odnos se nastavlja i kre\u0107e \u017eestoko poni\u017eavanje, samo ovog puta obostrano. <\/p>\nKao \u0107erka i unuka zakletih antifa\u0161ista, Kavani je provela po\u010detak karijere \u0161ezdesetih godina 20. veka stvaraju\u0107i dokumentarce o fa\u0161izmu poput Istorija Tre\u0107eg rajha (1962-1963) i \u017dene otpora (1965).<\/p>\n
Tokom snimanja ovog filma, jedna sagovornica koja je bila zatvorenica u logoru Dahau kad je bila tinejd\u017eerka, poverila joj se da se tamo vra\u0107ala posle rata. <\/p>\n
Ideja o zatvoreniku koji se vra\u0107a na mesto mu\u010denja fascinirala je Kavani i time je stvoreno seme za nastanak \u201eNo\u0107nog portira”. <\/p>\n
Poput \u201eProkletih” Lukina Viskontija (1969) i \u201eKonformiste” (1970) Bernarda Bertolu\u010dija, \u201eNo\u0107nog portira” tako\u0111e krasi izraziti vizuelni stil koji predstavlja fa\u0161izam kao neprirodnu i za\u010dudnu ideologiju, u okviru koje buja seksualna nemoralnost. <\/p>\n
Kao \u0161to je Tereza De Santis napisala u eseju iz 1976. \u201eNo\u0107ni portir Kavani: \u017denski film”(Cavani's Night Porter: A Woman's Film) visokoumni kriti\u010dari brzopleto su otpisali stil Kavani kao samozadovoljnu kop\u010du izme\u0111u Viskontija i Bertolu\u010dija, suger\u0161u\u0107i da je ona samo kompetentna imitatorka velikih mu\u0161kih majstora.” <\/p>\n
Ali Kavani je prikazivanje nacizma i poreme\u0107ene seksualnosti odvela i korak dalje u odnosu na Viskonija i Bertolu\u010dija snimiv\u0161i scene od kojih se je\u017eimo: jezive prizore ogoljenih tela u logorima, upalih, gotovo poplavelih lica usukanih od gladi, iznenadnog seksualnog nasilja gde ona nagove\u0161tava da \u017ertva zapravo u\u017eiva u svemu tome. <\/p>\n
Ove scene ne poku\u0161avaju da budu realisti\u010dne, ve\u0107 su veoma znala\u010dki osmi\u0161ljene – Kavani ih preseca scenama opere, u kojima je tako\u0111e prisutno jarko svetlo, debeli slojevi \u0161minke i utisak da je u pitanju performans. <\/p>\n
Kao no\u0107ni portir iz naslova koji se krije, Maks mora da izvede dve uloge: ljubaznog recepcionera i u\u010desnika u \u201ela\u017enim su\u0111enjima” koja sprovode njegovi SS prijatelji, \u010dija namera je da ga oslobodi nacisti\u010dkog kajanja. <\/p>\n
Jedini na\u010din da pobegne od unutra\u0161njeg nemira je da se spusti do psiholo\u0161kog dna: vra\u0107aju\u0107i se hirovitim igricama koje igra s Lucijom. <\/p>\n
Kako oni obnavljaju vezu, da bi se na kraju zaklju\u010dali u memljiv stan u kome \u0107e polako umreti od gladi, jasno je da Lucijin povratak predstavlja stepen krivice koji on ne mo\u017ee da pre\u017eivi. <\/p>\n
Ne \u010dudi onda \u0161to je ve\u0107ina kritika \u201eNo\u0107nog portira”, pogotovu u Sjedinjenim Dr\u017eavama, bila nemilosrdna.<\/p>\n
Rod\u017eer Ibert je otpisao film kao \u201ezao koliko i pohotan, jezivi poku\u0161aj da nas uzbudi iskori\u0161\u0107avanjem se\u0107anja na progon i patnju”. <\/p>\n
Kao odraz iste ove jetkosti, Nora Sejers iz Njujork tajmsa se zapitala: \u201eDa li je ovaj komad rasko\u0161ne baljezgarije vredan ozbiljne kritike?” <\/p>\n
S druge strane, kriti\u010darka Njujorkera Polin Kejl je ovaj film razumela kao \u201edokaz da i \u017eene mogu da prave isto \u0111ubre kao i mu\u0161karci”. <\/p>\n
Razo\u010daranje kriti\u010dara je zatim iskoristio marketin\u0161ki tim filma, ubacuju\u0107i deli\u0107e ovih negativnih recenzija u svrhu promocije filma. <\/p>\n
\u201eKakvo bizarno uzbu\u0111enje!” stajao je citat na poster, pripisan autoru Njujork tajmsa Vinsentu Kanbiju, koji je koristio ovu re\u010denicu sarkasti\u010dno, a u istom tekstu film nazvao \u201ete\u0161kim sme\u0107em”. <\/p>\n
Slika iz filma koja se najvi\u0161e pamti tako\u0111e nije doprinela manjoj ozlogla\u0161enosti – \u0160arlot Rempling ima kratku kosu, naherenu kapu, ko\u017ene rukavice preko lakata i tregere koji jedva prekrivaju njene grudi, izvodi erotizovanu kabaretsku numeru pred grupom SS oficira u logoru. <\/p>\n
Ovaj izgled je definisao fenomen \u201enaci \u0161ik”, koji je postao deo kulture i mode me\u0111u pankerima i drugim umetnicima kao lak na\u010din da izazovu reakciju. <\/p>\n
U osvrtu na jezivu seksualizaciju fa\u0161izma u medijima, Suzan Sontag je napisala 1975. \u201eZa\u0161to SS? Zato \u0161to su SS trupe bile idealno otelotvorenje fa\u0161isti\u010dke tvrdnje da je nasilje oru\u017eje pravednosti, a to su izveli tako \u0161to su povezali pripadnike ovih jedinica sa odre\u0111enim esteti\u010dkim standardima. SS trupe su zami\u0161ljene kao elitna vojna zajednica koja nije samo izrazito nasilna, ve\u0107 i izrazito lepa.”<\/p>\n
Optu\u017ebe za ‘naci-eksploataciju’ <\/h3>\n Posle optu\u017ebi za seksualizaciju nacizma i manipulativnu marketin\u0161ku kampanju, mnogi su film \u201eNo\u0107ni portir” okarakterisali kao \u201enaci-eksploataciju”. <\/p>\n
Naci-eksploatacija je pod\u017eanr eksploatativnih filmova, \u0161to je polje koje pokriva \u0161irok spektar filmova koji su namerno skaredni, \u0161okantni i napravljeni za malo para, kao filmovi iz \u201ebleksploatacijskog” (akcioni filmovi u kojima su glavni junaci i autori Afroamerikanci) ili “ozploatacijskog” (jeftini akcioni filmovi snimljeni u Australiji) \u017eanra. <\/p>\n
U ovim filmova, nacisti su prikazani u seksualnim prestupima, a poznati primeri su \u201eIlza, vukodla\u010dica SS-a” (1975), \u201eSalon Kiti” (1976) i \u201ePoslednje orgije u Gestapou” (1977).<\/p>\n
\u201eNo\u0107ni portir” je \u010desto deo ove grupe filmova, iako nema puno sli\u010dnosti sa namerno zbrljanim i kvazi pornografskim delima. <\/p>\n
Mnogima je prikaz erotike i nacizma u istom kadru bio dovoljan da pomisle da film nema nikakvu umetni\u010dku vrednost. <\/p>\n
Pogledajte i ovaj video<\/em><\/strong><\/p>\nNaizgled se sla\u017eu\u0107i, Linda Mizjevski tvrdila je u njenoj knjizi \u201eFa\u0161izam, \u017eenski spektakl i kako je nastala Sali Bouls” (Fascism, Female Spectacle and the Makings of Sally Bowles, 1992) \u201eda antifa\u0161isti\u010dke produkcije na kraju imitiraju fa\u0161isti\u010dku politiku koju se trude da osude, \u010dime samo reprodukuju homofobiju, mizoginiju i fascinaciju spektaklom”. <\/p>\n
Me\u0111utim, postoji niz \u017eena koje su nedavno pohvalile pa\u017eljivo promatranje seksualne pomame u \u201eNo\u0107nom portiru”. <\/p>\n
Dok je ranije bilo te\u0161ko do\u0107i do kopije filma, nova generacija kriti\u010dara i ljubitelja filma ga je otkrila zahvaljuju\u0107i 2K remasterovanoj verziji objavljenoj u Krajtirion kolekciji (Criterion Collection) 2014. i u verziji Kalt films (Cult Films) objavljenoj u 4K Ultra HD tehnologiji 2020. godine. <\/p>\n
Gaetana Marone pohvalila je \u201eNo\u0107nog portira” jer se bavio \u201etematizacijom kompulsivne, repetitivne \u017eelje i zadovoljstva koje prevazilazi logiku istorije”. Za Maroneovu, ovaj film nije osmi\u0161ljen kako bi uzbudio gledaoca, ve\u0107 \u201eigre erotskog porobljavanja i dominacije odra\u017eavaju paradoksnu istorijsku situaciju u kojoj (Maks i Lucija) obnavljaju svoj ljubavni odnos”.<\/p>\n
Kako ‘No\u0107nog <\/strong>portira<\/strong>‘ vidimo danas<\/strong><\/p>\nI dok se \u201eNo\u0107ni portir” bavi neizbe\u017eno kontroverznom temom \u201eglavna provokacija filma je razmatranje \u010dudnih aspekata traume i kako se oni manifestuju, pogotovu u okviru sadomazohisti\u010dke seksualne dinamike”, Lilijan Kroford, novinarka koja se bavi filmom i kulturom, ka\u017ee za BBC Kulturu. <\/p>\n
\u201eOvo je mu\u010dno spajanje radosti zbog tu\u0111eg bola, Stokholmskog sindroma, opsesije za \u017eenom poput Lolite i naci feti\u0161izma koje preti da \u0107e razdvojiti Maksa i Luciju.”<\/p>\n
Prema Kroford, \u010dinjenica da se Kavani usudila da pri\u0111e ovim temama bez optere\u0107ivanja pitanjem dobrog ukusa, predstavlja sr\u017e kontroverze ovog filma. <\/p>\n
\u201e'No\u0107ni portir’ dokazuje da je eksploatacija nacizma i seksualnih tabua su\u0161tinski va\u017ena za razumevanje kako se manifestuje fa\u0161isti\u010dka ideologija i \u010dinjenica da je film zadr\u017eao tu slo\u017eenost i dan danas je neka vrsta uspeha”, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Ana Marija Paseti, urednica programa jednog filmskog festivala i \u010dlanica Me\u0111unarodne federacije filmskih kriti\u010dara rekla je za BBC da iako \u201egledanje ovog filma ne izaziva zadovoljstvo”, bez obzira na to, \u201eNo\u0107ni portir” je pri\u010da \u201eza koju je bilo potrebno puno hrabrosti da bi bila napisana, re\u017eirana i na kraju odigrana, posebno u zemlji – Italiji, gde je senka fa\u0161izma i dalje veoma prisutna. Pogotovo \u0161to je rediteljka bila \u017eena.” <\/p>\n
Pored \u010diste hrabrosti, Paseti se sla\u017ee s Kroford da su \u201ekontroverze plodne za diskusiju o filmu, zbog \u010dega imam razloga da mislim da je uspe\u0161an”.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Izgled \u0160arlot Rempling je postao definicija fenomena \u201enaci \u0161ik”, koji su kasnije preuzeli mnogi pank izvo\u0111a\u010di i razni drugi umetnici, jer je to bio siguran na\u010din da izazovu reakciju<\/figcaption><\/figure>\nKolege kriti\u010dari se tako\u0111e sla\u017eu. <\/p>\n
U izboru najboljih filmova re\u017eiserki iz 2019, koji je organizovala BBC Kultura, \u201eNo\u0107ni portir” je zavr\u0161io na respektabilnom 32. mestu. <\/p>\n
D\u017eejn Kempion i sama poznata po kompleksnom prou\u010davanju prostora u kome se ukr\u0161taju opasnost i \u017eelja, a \u010diji je film \u201eKlavir” zavr\u0161io na prvom mestu liste, opisala je 2008. godine \u201eNo\u0107nog portir” kao film \u201eizuzetne psiholo\u0161ke perverznosti i istine \u2026. koji me je ubedio da na\u0161i \u017eivoti nisu logi\u010dni, ve\u0107 poeti\u010dni i alegori\u010dni.”<\/p>\n
Holokaust na filmu<\/h3>\n Pedeset godina kasnije, sa distancom u odnosu na pomamu naci-eksploatatorskih filmova koja se raspr\u0161ila posle sedamdesetih godina 20. veka, postoji veliki kanon filmova o holokaustu sa kojima mo\u017eemo porediti \u201eNo\u0107nog portira”. <\/p>\n
Iako skorije kritike filma nisu ujedna\u010dene, deluje da su gledaoci manje \u0161okirani sadr\u017eajem, a vi\u0161e obra\u0107aju pa\u017enju na druge aspekte filma, poput neverovatnog zapleta i razvoja likova, kao i tempa filma. <\/p>\n
U mlakoj recenziji iz 2020. filmski kriti\u010dar Gardijana Piter Bred\u0161ou nazvao je film \u201enapornim i neubedljivim”, iako je priznao da \u201enas ‘No\u0107ni portir’ pribli\u017eava saznanju \u0161ta je \u010disto zlo”.<\/p>\n
Sli\u010dno tome, kriti\u010dar \u010dasopisa Empajer, Kim Njuman opisao je ovaj \u201enekada kontroverzni film” kao delo koje pati od \u201elelujave i nelogi\u010dne pri\u010de poput pona\u0161anja \u010dudnih junaka koji u njemu igraju”, kona\u010dno ga oceniv\u0161i kao \u201epredug i pompezan”. <\/p>\n
Gledaju\u0107i \u010ditav ovaj kanon filmova te\u0161ko je prona\u0107i film o holokaustu koji ne prate kontroverze. <\/p>\n
U tekstu, objavljenom u Gardijanu, D\u017eonatan Fridlend tvrdi da tema holokausta privla\u010di filmske autore, jer \u201edeluje da nudi pre\u010dicu ka moralnoj te\u017eini, dubini emocija i najvi\u0161im mogu\u0107im gluma\u010dkim ulozima”, ali da su ti filmovi su\u0161tinski neiskreni, jer \u201e\u0161ta god da prika\u017eete na ekranu, to \u0107e uvek biti manje stravi\u010dno od onoga \u0161to se de\u0161avalo u stvarnosti”.<\/p>\n
Debata o tome kako najbolje prikazati holokaust na filmu ili da li uop\u0161te ima smisla to raditi, odvija se konstantno.<\/p>\n
Pristupi se razlikuju od direktnog poput filma \u201eSiva zona” (2001), pri\u010da koje \u0107e vas rasplakati poput \u201eDe\u010daka u prugastoj pid\u017eami” (2008) i onih ispri\u010danih vi\u0161e izokola, poput uspe\u0161nog autorskog filma \u201eZona interesa” (2023). <\/p>\n
U zavisnosti od toga kome postavljate pitanje, ovi filmovi su ili previ\u0161e detaljni, previ\u0161e sentimentalni, previ\u0161e u\u0161minkani, previ\u0161e ili, pak, nedovoljno turobni. <\/p>\n
Bred\u0161ou tvrdi da \u201ema koliko delovalo bizarno, mislim da je ‘No\u0107ni portir’ superiorniji film u odnosu na za\u0161e\u0107erene i nepismene filmove poput ‘\u017divot je lep’ ili ‘Zec D\u017eoD\u017eo'”.<\/p>\n
Za Kraford je \u201enezamislivo praviti bioskopsku zabavu od prikazivanja holokausta, posebno u filmovima kao \u0161to su ‘\u0160indlerova lista’ ili ‘Zec D\u017eoD\u017eo'”. <\/p>\n
\u201eAli ‘No\u0107ni portir’ ne poku\u0161ava da ‘o\u017eivi’ kakav je bio holokaust; ovaj film poput ‘Zone interesa’ poku\u0161ava da prodre u vi\u0161e psiholo\u0161ku, seksualnu komponentu nacizma i genocidne misli, \u0161to zahteva apstraktnije promi\u0161ljanje holokausta.” <\/p>\n
Zapravo, navodi Kraford, film koji tretira holokaust s po\u0161tovanjem jeste \u201e\u0160oa” Kloda Lancmana, koji ni ne poku\u0161ava da prika\u017ee ili rekonstrui\u0161e \u0161ta se de\u0161avalo. <\/p>\n
Zato za nju \u201eNo\u0107ni portir” nije film koji iskazuje po\u0161tovanje, niti ga zahteva od gledaoca, ve\u0107 njegova snaga dolazi iz ispitivanja aspekta nacisti\u010dkog razmi\u0161ljanja, na \u0161ta bi se usudio mali broj filmskih autora. <\/p>\n
\u201eTo nije ni lagodno ni jednostavno, a to je sigurno su\u0161tinski kvalitet filma o holokaustu.”<\/p>\n
U dana\u0161njim razgovorima u kulturi, \u201eNo\u0107ni portir” mo\u017eda nekima ne deluje toliko kontroverzno koliko drugi filmovi. <\/p>\n
Postoje oni kojima ovaj spoj po\u017eude i fa\u0161isti\u010dkog zla deluje odvratno, ali tako\u0111e i oni koji gledaju film kao pronicljivu opservaciju psiholo\u0161kog nasilja u sredini, poput koncentracionog logora, gde uop\u0161te ne postoji razum. <\/p>\n
Za Paseti \u201eni\u0161ta manje od potrage za ‘pravom istinom’ ne treba da bude osnova za procenu dobrog ili odmerenog filma o holokaustu”. <\/p>\n
Ako \u010dudna vizija ovog filma sadr\u017ei istinu Kavani, onda je mo\u017eda prirodno o\u010dekivati da on izaziva nelagodu kod gledalaca. <\/p>\n
Pratite nas na <\/em>Fejsbuku<\/a>,<\/em>Tviteru<\/a>, <\/em>Instagramu<\/a>, <\/em>Jutjubu<\/a>i <\/em>Vajberu<\/a>. Ako imate predlog teme za nas, javite se na <\/em>[email\u00a0protected]<\/a><\/p>\n