<\/p>\n
Jedan od \u0161est prostih ma\u0161inskih ure\u0111aja, \u0161raf je ni\u0161ta vi\u0161e od strme ravni obmotane oko centralnog stuba. Iako danas \u0161rafovi imaju standardizovane veli\u010dine i obi\u010dno se zavr\u0107u u smeru kazaljke na satu (a odvr\u0107u na suprotnu stranu), to je tek nedavno izmi\u0161ljeno. \u0160rafovi su savr\u0161en primer kako ne\u0161to prosto mo\u017ee biti zaista te\u0161ko, budu\u0107i da je usvojeni sistem u kojem u\u017eivamo danas razvijan 2.000 godina.
Arhita iz Tarenta (428. p.n.e \u2013 350. p.n.e) je bio prijatelj Platona i veruje se da je izmislio \u0161raf oko 400. p.n.e, dok je Arhimed (287. p.n.e \u2013 212. p.n.e) bio jedan od prvih koji su shvatili mo\u0107 \u0161rafa da spaja stvari, kao i da podi\u017ee vodu. Rimljani su razvili ru\u010dno rezane \u0161rafove i pravili if od bronze i srebra. Na po\u010detku, \u0161rafovi svih dimenzija su kori\u0161\u0107eni za presovanje maslinovog ulja, za irigacione kanale i naravno za spajanje stvari.<\/p>\n
Me\u0111utim, budu\u0107i da su rani \u0161rafovi ra\u0111eni ru\u010dno, navoji su retko kad bili precizni i varirali su u zavisnosti od preferencija majstora.<\/p>\n
Sredinom XVI veka, Francuz \u017dak Beson izumeo je strug koji je sekao \u0161rafove, mada je bilo potrebno jo\u0161 100 godina da se proces pokrene. Moderni strug je kasnije stvorio Englez Henri Modsli 1797. godine i sa njim, navoji \u0161rafova su mogli da se isecaju sa velikom precizno\u0161\u0107u. Uprkos tome, nije postojao jedinstven sistem ni za veli\u010dinu \u0161rafova ni za veli\u010dinu njihovih navoja.<\/p>\n
Modslijev \u0161egrt, D\u017eozef Vitvurt (1803-1887) re\u0161io je taj problem kada je po\u010detkom 1841. godine predao rad kojim je zastupao uniformni sistem navoja \u0161rafova Institutu za civilno in\u017eenjerstvo. Njegov dvokraki predlog bio je prost: 1) ugao navoja treba da bude standardizovan na 55 stepeni i 2) broj navoja po in\u010du treba da bude standardizovan iako bi varirao prema pre\u010dniku \u0161rafa.<\/p>\n
To da se \u0161rafovi navijaju udesno kada se u\u010dvr\u0161\u0107uju je bio najverovatnije ve\u0107 usvojen princip i veruje se da je nastao kao rezultat toga \u0161to su desnoruki ljudi ja\u010di kada zavijaju udesno, a velika ve\u0107ina ljudi je desnoruka (izme\u0111u 70 i 90 odsto).<\/p>\n
Bilo kako bilo, Vitvurtova ideja je bila popularna i ubrzo nakon predloga nastao je Vitvurtov navoj, koji je usvojen \u0161irom Engleske, Sjedinjenih Dr\u017eava i Kanade do 1860-ih. Ipak, nije bilo lako napraviti takav \u0161raf, po\u0161to je iziskivao tri vrste seka\u010da i dve vrste struga.<\/p>\n
Da bi re\u0161io neke probleme u proizvodnji Vitvurtovog navoja, Amerikanac Vilijam Selers je 1864. izumeo navoj koji je imao ravan koren i krestu, \u0161to je zna\u010dajna modifikacija \u0161rafa koji se sada mogao praviti pomo\u0107u samo jednog seka\u010da i struga. Br\u017ei, lak\u0161i i jeftiniji, Selersov \u0161raf je postao popularan u Americi i ubrzo je postao standard u ameri\u010dkim \u017eeleznicama.<\/p>\n
Britanci su se dr\u017eali Vitvurtovog \u0161rafa, iako su razli\u010diti standardi predstavljali problem sve do Drugog svetskog rata kada su britanske, kanadske i ameri\u010dke trupe spajale svoje opreme i rezervne delove. Nakon rata, 1949. godine Kanada, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Ujedinjeno Kraljevstvo su se dogovorili oko ujedinjenog standarda navoja, baziranog na in\u010du, sa profilom od 60 stepeni.<\/p>\n
Ubrzo nakon toga, Britanija je usvojila metri\u010dki sistem, a 1960. godine SI sistem, kao i ISO metri\u010dki sistem za navoj \u0161rafa, tako\u0111e sa profilom od 60 stepeni. Globalno, desno navijaju\u0107i \u0161raf je standardizovan, iako je oko 60 odsto \u0161rafova u SAD-u i dalje na bazi in\u010da.<\/p>\n
(nationalgeographic)<\/p>\n<\/p><\/div>\n