<\/p>\n
Sa sli\u010dnim problemom suo\u010dili su se i Sem i Dejvid Mildon, jer njihova autisti\u010dna devoj\u010dica Bela nije htela da jede ni\u0161ta sem \u010dipsa i pomfrita<\/strong>. Da stvar bude gora, lekari su ih uverili da je sve u redu sa njom i njenom te\u017einom uprkos su\u017eenom meniju.<\/p>\n Me\u0111utim, njihova c\u0301erka, bila je daleko od dobrog. U stvari, osam godina na strogo restriktivnoj dijeti izazvalo je ozbiljan nedostatak u ishrani tako izra\u017een da je devoj\u010dica ostala slepa i gotovo da je umrla<\/strong>. Kada je imala 12 godina, normalno gra\u0111ena Bela odjednom je po\u010dela da se sudara sa stvarima, a onda su je jednog dana, na u\u017eas njenih roditelja, prona\u0161li onesve\u0161\u0107enu kod ku\u0107e.<\/p>\n \u2013 U\u0161ao sam da je probudim, a ona je bila potpuno bez reakcije, tehni\u010dki mrtva. Bio sam van sebe \u2013 prise\u0107aju se Belini roditelji trenutka pre nego \u0161to su im lekari u bolnici saop\u0161tili da je tinejd\u017eerka izgubila vid.<\/p>\n \u2013 Imala je isti nivo vitamina A koji bi o\u010dekivali da vide kod nekoga ko \u017eivi u Trec\u0301em svetu. Stalno smo ponavljali doktorima da smo zabrinuti za Belino zdravlje jer je njena ishrana bila tako ograni\u010dena, ali pot\u0161o je bila prili\u010dno kalori\u010dna, njena te\u017eina se uvek smatrala prihvatljivom \u2013 iako je bila o\u010dajno bolesna \u2013 ka\u017eu.<\/p>\n Bela, koja sada ima 16 godina, imala je malo poznat, ali potencijalno opasan poremec\u0301aj u ishrani koji se zove izbegavajuc\u0301i\/restriktivni poremec\u0301aj unosa hrane, poznat kao ARFID. Od poreme\u0107aja mogu da obole i odrasli jednako kao i mladi, ukoliko ograni\u010davaju vrstu hrane koju jedu.<\/p>\n Kako isti\u010de dobrotvorna organizacija BEAT koja se bavi poremec\u0301ajima u ishrani \u2013 ovaj problem je u porastu. Oni bele\u017ee da je sedmostruko povec\u0301an broja poziva u vezi sa ovim poremec\u0301ajem za samo pet godina, a da pritom izuzetno mali broj lekara op\u0161te prakse zna \u0161ta je to.<\/p>\n \u2013 Te\u0161ko je znati da se njen gubitak vida mogao u potpunosti spre\u010diti da je njen poremec\u0301aj u ishrani shvac\u0301en ozbiljno od samog po\u010detka \u2013 isti\u010de Belin otac.<\/p>\n Sli\u010dan problem kao i Mildonovi imali su i D\u017eo i Mark Rid \u010dija \u0107erka Etel tako\u0111e ima poremec\u0301aj u ishrani. Ova petogodi\u0161njakinja jede samo piletinu, suve \u017eitarice i pije mleko.<\/p>\n \u2013 Vi\u0161e puta sam je vodio kod lekara op\u0161te prakse i uvek su mi govorili da c\u0301e biti dobro po\u0161to raste. Poku\u0161ali smo sve da je nateramo da jede uravnote\u017eenu ishranu. \u010cak smo je \u201cpodmi\u0107ivali\u201d tabelama sa nalepnicama, razli\u010ditim tanjirima, rezali joj hranu u zabavne oblike, ali ni\u0161ta nije uspelo. Na kraju smo saznali za ARFID na internetu, ali na\u0161 lekar op\u0161te prakse je rekao da nikada nije \u010duo za to \u2013 isti\u010du njeni roditelji, \u010dija je \u0107erka na kraju zavr\u0161ila u bolnici na psiholo\u0161kom posmatranju \u2013 ali je i dalje odbijala da jede bilo koju drugu hranu i vidno smr\u0161ala za to vreme.<\/p>\n Kako isti\u010de njen otac D\u017eo, iako mrzi da joj daje da jede jedno te isto svaki dan, ipak bi radije da ona jede makar malo nego da dozvoli da gladuje.<\/p>\n \u2013 Ponekad ne mo\u017ee \u010dak ni da sedne za stolom sa nama -previ\u0161e joj je i da bude ako blizu hrane \u2013 opisuje on.<\/p>\n Psiholog i specijalista za ARFID Mona Hansen ka\u017ee da dobijanje ove dijagnoze veoma te\u0161ko.<\/p>\n Iako je ARFID prepoznat kao mentalni poremec\u0301aj od 2013. godine, jo\u0161 uvek ima mnogo medicinskih stru\u010dnjaka koji toga nisu svesni. Neki oboleli imaju senzorne probleme oko hrane, \u0161to mo\u017ee biti povezano sa autizmom ili nedostatkom interesovanja za jelo, \u0161to je prili\u010dno uobi\u010dajeno kod pacijenata sa ADHD-om. Drugi mogu da razviju ARFID nakon nekog iskustva, potpu gu\u0161enja sa hranom, \u0161to uzrokuje da mozak povezuje odre\u0111enu hranu sa opasno\u0161c\u0301u. Oboleli obi\u010dno preferiraju hranu koja je blaga i ukusna, tako da im se stvari poput testenina, tosta i \u017eitarica \u010desto svi\u0111aju, jer ih do\u017eivljavaju kao bezbedne namirnice \u2013 isti\u010de stru\u010dnjak.<\/p>\n Poremec\u0301aj mo\u017ee biti \u0161tetan za fizi\u010dko i mentalno zdravlje dece.<\/strong><\/p>\n \u2013 Imala sam 11-godi\u0161njaka koji je morao da se \u0161koluje kod kuc\u0301e jer je bio toliko bolestan da je morao da bude hranjen na sondu<\/strong>. Ovo stanje je 100 odsto izle\u010divo, posebno kod odraslih koji \u017eele da funkcioni\u0161u. Ipak, nedostatak pristupa le\u010denju, ili razumevanje ARFID-a, zna\u010di da mnogi ljudi prolaze kroz problem bez adekvatne pomo\u0107i. Neki ljudi \u017eive sa ovim stanjem ceo \u017eivot. Imala sam pacijentkinju u\u00a0 70-im godinama koja je vec\u0301inu \u017eivota provela jeduc\u0301i samo dve ili tri namirnice \u2013 otkriva dr Hansen.<\/p>\n Kako isti\u010de stru\u010dnjak, svaki plan le\u010denja mora da bude prilago\u0111en pacijentu, jer se ARFID razlikuje od osobe do osobe, i postoje razli\u010dite strategije. Me\u0111utim ona savetuje roditelje ako primete da njihovo dete ima ARFID da ne prisiljavaju decu da jedu i da tajno dodavanje povrc\u0301a u hranu mo\u017ee da promeni teksturu njihove hrane i da ih dodatno uznemiri. Tako\u0111e savetuje i da se roditelji ne ljute na decu ako ne mogu da jedu.<\/p>\n \u2013 Dozvolite im da vide kako sami jedete \u0161iroku lepezu hrane i dozvolite im da isprobaju druge ukuse i teksture ako ih sami tra\u017ee, ali nemojte ih pritiskati da jedu \u2013 zaklju\u010duje stru\u010dnjak.<\/p>\n Ona.rs\/Mirror<\/a><\/p>\n<\/p><\/div>\n