![\"\"](\"https:\/\/mitrovica.info\/wp-content\/uploads\/2024\/09\/a25a.png\" "\\"\\"\/")
<\/a><\/div>\nJedino ure\u0111eno vojni\u010dko groblje iz Prvog svetskog rata u Sremu nalazi se u Rumi. Sedam godina od pogibije, 55 boraca dobilo krst, a hiljade tela odnela Sava<\/strong><\/p>\n Odmah posle poraza srpske vojske na Legetu 1914. godine i neuspe\u0161nog prelaska u Srem, pravoslavni junaci koji su u toj bici \u017eivote dali za ujedinjenje na\u0161eg naroda i slobodu ostavili su svoje kosti ba\u0161 tu, u srcu Srema. I pored toliko bitaka, pogibija i \u017ertava u Prvom svetskom ratu, groblje u Rumi osta\u0107e do dana\u0161njih dana jedino ure\u0111eno vojni\u010dko groblje na tlu srpske zemlje iz tog perioda.<\/p>\n Na Gradskom groblju u Rumi, u Grobljanskoj ulici, sahranjeno je tek 55 vojnika.<\/strong>\u00a0To su oni koji su imali \u201csre\u0107u\u201d da poginu na \u010dvrstom tlu, dok je nekoliko hiljada njihovih saboraca zauvek potopila Sava, pa im se ni za ime ni za grob ne zna. Ve\u010dni spokoj na ovom groblju na\u0161li su i borci koji su danima i mesecima umirali od zadobijenih rana u rumskoj Vojnoj bolnici, a pristizali su i sa ostalih frontova.<\/p>\n Tokom Drugog svetskog rata, rumsko groblje je potpuno bilo razoreno, a na ponovno ure\u0111enje \u010dekalo se, na\u017ealost, \u010dak tri decenije. Zavod za za\u0161titu spomenika kulture realizovao je projekat po\u010detkom 2019. godine.<\/strong>\u00a0Kada je po\u010delo sre\u0111ivanje kompleksa, postojala je samo staza me\u0111u humkama, a grobovi nisu bili oble\u017eeni. Danas spomen-kompleks \u010dini 55 belih mermernih krstova i obelisk na kojem su uklesana imena svih vojnika koji su ovde sahranjeni a \u010dija su tela bila sa\u010duvana.<\/p>\n Odmah po\u0161to je po\u010dela bitka na Legetu 6. septembra ujutru, prve poginule borce donosili su seljaci iz okoline ili rodbina, da ih sahrane na Novom pravoslavnom groblju, kako se tada zvalo<\/strong>. Na Legetu je, ina\u010de, zvani\u010dno pokopano 55 poginulih, ali se pretpostavlja da ih je sahranjeno znatno vi\u0161e, jer ima indicija da se u svakoj humci nalazi po nekoliko posmrtnih ostataka. To je verovatno i razlog \u0161to za jedan manji broj boraca imena do danas nisu utvr\u0111ena, a raspola\u017ee se podacima koji upu\u0107uju na to da po\u010divaju ovde. Neki su poginuli u borbi, neki tokom le\u010denja u Vojnoj bolnici u Rumi, a neki su doneti sa obli\u017enjih frontova.<\/p>\n O prijemu tela poginulih i umrlih boraca i upisivanju podataka o njima, kao i organizovanju sahrane uz obred po propisu Srpske pravoslavne crkve, brinuo je\u00a0Marko \u0160ulaja<\/strong>, tada\u0161nji rumski prota, \u010dijom inicijativom je i formirano vojni\u010dko groblje. Preciznim uno\u0161enjem podataka u Protokol umrlih Crkve Sv. duha u Rumi o preminulim vojnicima u Vojnoj bolnici tokom 1914-1915. godine, prota \u0160ulaja je sa\u010duvao od zaborava njihove li\u010dne podatke, vrste zadobijenih rana, datume smrti i datume sahranjivanja.<\/p>\n Tako je zavedeno da je Milan Veljkovi\u0107 iz Sokobanje, major, komandant 2. bataljona 13. pe\u0161adijskog puka, preminuo od ranjavanja u nogu i trbuh, a sahranjen je 9. septembra 1914. godine. Me\u0111u 55 imena nalazi se i vojnik Ranko Nikoli\u0107 iz Skoplja, koji je sahranjen 29. novembra 1914. godine, kao i vojnik Dragutin Dimi\u0107, iz Ni\u0161a, koji je podlegao od povrede zadobijene u nogu i sahranjen je 21. novembra 1914. godine. Organizovano\u0161\u0107u gra\u0111ana, humke su te godine odvojene i postavljeni su drveni krstovi, cve\u0107e i dosta zelenila, a prve subote u septembru crkva je slu\u017eila pomen kome je prisustvovao veliki broj gra\u0111ana.<\/p>\n Na\u017ealost, u Drugom svetskom ratu vojni\u010dko groblje u Rumi je devastirano i tek 1988. Savez boraca NOR prikupio je sredstva da se donekle obele\u017ee grobna mesta.<\/strong>\u00a0Povodom 100-godi\u0161njice obele\u017eavanja od po\u010detka Prvog svetskog rata, Savez boraca op\u0161tine Ruma i Zavod za za\u0161titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici dobili su \u0161est miliona dinara od Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja za ure\u0111enje jedinog vojni\u010dkog groblja u Srbiji, koje je zavr\u0161etkom radova dobilo potpuno novi i dostojanstven izgled.<\/p>\n Bitka na Legetu vodila se izme\u0111u srpske i austrougarske vojske, a u poku\u0161aju forsiranja prelaska Save poginulo je 6.500 boraca Timo\u010dke divizije prvog poziva<\/strong>. Za neke istori\u010dare bitka na Legetu je slavna epizoda i jedna od naj\u017ee\u0161\u0107ih bitaka koje je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. \u00a0Bitka je po\u010dela i zavr\u0161ila se u jednom danu. Planirana kao demonstracija prelaza, pretvorila se u krvavi obra\u010dun koji je iz stroja izbacio blizu 8.000 srpskih i neprijateljskih vojnika.<\/p>\n OVDE MO\u017dETE SLU\u0160ATI\u00a0SMART RADIO<\/strong><\/a><\/p>\n (Smiljka Kosti\u0107<\/strong>)<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0<\/p>\n<\/p><\/div>\n