<\/p>\n
Meliorativno \u0111ubrenje odnosi se na pripremu zemlji\u0161ta za podizanje vi\u0161egodi\u0161njih zasada. Ovo je va\u017ena mera jer se re\u0161ava pitanje ishrane biljaka za jedan du\u017ei vremenski period. Meliorativno \u0111ubrenje ima za cilj da se uradi popravka zemlji\u0161ta gde se nivo hraniva pred sadnju dovodi u optimum. Uglavnom se procenjuje potreba za \u0111ubrenjem na osnovu agrohemijskih analiza. Meliorativno \u0111ubrenje mo\u017ee biti dvojako:<\/p>\n
1) ukupna popravka agrohemijskog stanja<\/p>\n
2) korekcija ishrane vezana za nedostatak odre\u0111enog elementa<\/p>\n
Pri svakom meliorativnom \u0111ubrenju planira se primena organskih \u0111ubriva i njihova primena je prakti\u010dno ograni\u010dena, ali se koli\u010dina organskih materija kre\u0107e 20-50 t\/ha ( da bi se obnavljalo svake 3. do 5. godine).<\/p>\n
Meliorativno \u0111ubrenje naro\u010dito se vr\u0161i uno\u0161enjem P i K pri \u010demu je primena P veoma va\u017ena zbog njegovog sporog kretanja u profilu. Zato se ova \u0111ubriva primenjuju u zaoravanje da bi se hraniva spustila bli\u017ee zoni korenovog sistema.<\/p>\n
Pored meliorativnog obavezna je popravka fizi\u010dko hemijskih osobina zemlji\u0161ta nekim merama obrade npr.rigolovanje ili posle osnovnog oranja. Usled rigolovanja sloj zemlji\u0161ta se prevr\u0107e i do dubine od 1,2m.<\/p>\n
Generalno pri podizanju zasada meliorativnim \u0111ubrenjem se ustvari sagledavaju potrebe odre\u0111enih biljnih vrsta za odre\u0111enim hranivima\u00a0 (gde \u0107emo voditi ra\u010duna o njihovim biolo\u0161kim osobinama).<\/p>\n
Izbor sorti i podloga je vrlo va\u017ean \u010dinilac za uspe\u0161no podizanje zasada, s obzirom da razli\u010dite podloge ispoljavaju razli\u010ditu tolerantnost prema sadr\u017eaju odre\u0111enih hraniva u zemlji\u0161tu.<\/p>\n
Svi ovi problemi vezani za ishranu pojedinih mikroelemenata na kiselim zemlji\u0161tima mogu se prevazi\u0107i pri meliorativnom \u0111ubrenju uno\u0161enjem ve\u0107ih koli\u010dina organske materije koja je izvor hraniva.<\/p>\n
U osnovi svih meliorativnih \u0111ubrenja le\u017ee agrohemijske analize, gde se prati sadr\u017eaj hranljivih elemenata u profilu (20-100cm). Da bi se stvorili uslovi za inicijalni razvoj vi\u0161egodisnjih biljaka i da se stvore rezerve ovih elemenata za naredne vegetacije.<\/p>\n
Zemlji\u0161te sa manje od 10mg K i P\/100gr zemlji\u0161ta su siroma\u0161na pa se meliorativnim \u0111ubrenjem priprema zemlji\u0161te preko procesa fosfatizacije, kalcifikacije, kalcizacije. Dok se N ne unosi jer bi se isprao.<\/p>\n
Poznato je da ako se ne iskoristi cela koli\u010dina K i P u godini primene onda se mo\u017ee iskoristiti u narednoj vegetaciji.<\/p>\n
Kada se radi o N, tu treba biti oprezniji i uneti onu koli\u010dinu koja se se mo\u017ee u godini uno\u0161enja iskoristiti, jer je poznato da je N podlo\u017ean ispiranju i denitrifikaciji<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Ana Proki\u0107, savetodavac za vo\u0107arstvo<\/p>\n
PSSS U\u017eice<\/p>\n<\/p><\/div>\n