Matthias Predojevi\u0107,\u00a0<\/strong>potpredsednik za korporativni razvoj, predstavio je projekte Elixir Group u oblasti razvoja obnovljivih izvora energije na panelu\u00a0\u201eRealna iskustva na projektima primene vodonika\u201c<\/strong>, u okviru Druge me\u0111unarodne konferencije o vodoniku u Beogradu. Konferenciji su prisustvovale i kolege Bojan Cari\u0107,\u00a0<\/strong>in\u017eenjer specijalista ma\u0161instva i\u00a0Rado\u0161 Ni\u0161evi\u0107<\/strong>, specijalista strate\u0161kog planiranja projekata. Tom prilikom, kolega Predojevi\u0107 je poru\u010dio da hemijska industrija mora biti dekarbonizovana i odr\u017eiva.<\/p>\n Odr\u017eivost \u0107e diktirati budu\u0107u profitabilnost. Dekarbonizacija je prisutna u svim na\u0161im projektima. Za sopstvene potrebe \u0107emo izgraditi prvu fabriku za sagorevanje industrijskog otpada u Srbiji. To je zahtevan projekat. Analizom smo utvrdili da je otpad mogu\u0107i resurs, koji se trenutno izvozi prete\u017eno u Austriju i Nema\u010dku. Videli smo \u0161ansu da zamenimo upotrebu uglja. To je poslovna prilika, mnogo adekvatnija u pore\u0111enju sa fosilnim gorivima. Vi\u0161e od 50 odsto na\u0161ih potreba za vodenom parom \u0107emo podmiriti na taj na\u010din. To \u0107e biti plus za doma\u0107u privredu koja generi\u0161e industrijski otpad, a ne\u0107e morati vi\u0161e skupo da ga izvozi, a smanji\u0107e i emisije ugljen-diokisda (CO2). To je dekarbonizacija, ali \u0107e biti i doprinos za doma\u0107u industriju koja \u0107e na taj na\u010din ostvariti i cirkularnost. U samoj proizvodnji nemamo puno emisija. Izvozimo u 80 zemalja, prete\u017eno u Evropsku uniju (EU), tako da nam je CBAM vrlo aktuelan. Imamo tim koji to prati. CBAM je primenjiv na na\u0161e proizvode i oni su po CO2 otisku u istom rangu sa proizvodima iz EU, ili su dosta ni\u017ei. Tu idemo korak dalje, gledamo kako da optimizujemo na\u0161e tehnolo\u0161ke procese.<\/p>\n objasnio je Predojevi\u0107<\/cite><\/p><\/blockquote><\/div>\n On je podsetio da je cirkularnost u fokusu Elixir Group-e i da se u proizvodnji koriste nusproizvodi \u00a0drugih industrija, poput sirovine koja se koristi za poliranje aluminijuma u auto industriji. Na taj na\u010din se dekarbonizuje proizvodnja. Tako\u0111e, podsetio je na projekte razvoja obnovljivih izvora energije u Elixir Prahovu.<\/p>\n Prahovo je ve\u0107 povezano na hidroelektrane, gledamo da u budu\u0107nosti samostalno proizvodimo obnovljivu energiju. Imamo koncept za solarni i vetro park. U Isto\u010dnoj Srbiji smo u naj\u200bsun\u010danijem regionu i to je prednost. Imamo infrastrukturu i spremni smo da ulo\u017eimo u obnovljive izvore energije.<\/p>\n istakao je Mathhias Predojevi\u0107<\/cite><\/p><\/blockquote>\n Moderator panela\u00a0Jasmina Trbovi\u0107<\/strong>, rukovodilac Sektora za dualno obrazovanje i celo\u017eivotno u\u010denje Nema\u010dko-srpske privredne komore, je navela da je u Srbiji jedan od glavnih izazova razvoj infrastrukture za proizvodnju i skladi\u0161tenje, koja je uz razvoj obnovljivih izvora energije preduslov za proizvodnju zelenog vodonika. Tako\u0111e, regulatorni okvir je jo\u0161 u razvoju, \u0161to je ocenila kao prepreku za br\u017ei napredak. Na njeno pitanje koji su najve\u0107i tehnolo\u0161ki izazovi sa kojima se Elixir suo\u010dava u proizvodnji zelenog vodonika, kolega\u00a0Predojevi\u0107<\/strong>\u00a0je objasnio da je zeleni vodonik\u00a0 tek u razvoju, kao i da prvo mora biti usvojen regulatorni okvir, poput zakona i pravilnika, zatim Srbija mora ulo\u017eiti jo\u0161 vi\u0161e u obnovljive izvore energije i tek kada njegova cena bude pala, onda i vodonik mo\u017ee postati gorivo i sirovina za neke proizvode.<\/p>\n Potra\u017enja tr\u017ei\u0161ta je prvi indikator, komponenta za\u0161tite \u017eivotne sredine je va\u017ena, ali bez ekonomske isplativosti ne mo\u017ee svaka kompanija to sebi da priu\u0161ti. Mo\u017ee samo u manjem segmentu kao deo razvoja. Zeleni vodonik sada ni kao proizvod ne mo\u017ee da se stavi u promet. Primena zelenog vodonika \u200bmora da po\u010dne od dr\u017eave, nauke i univerziteta. Ta tehnologija se koristi decenijama kao sirovina. U Srbiji postoji znanje, ali neko mora da pokrene inicijativu. Mi pratimo tr\u017ei\u0161te. Prvo mora da postoji jasna strategija u dr\u017eavi, ceo lanac, da bi srpska privreda prepoznala mogu\u0107nost i u\u0161la u investicije. Nama je cilj da do 2035. budemo karbon neutralni i u svim projektima\u00a0koje realizujemo to je izvodljivo.<\/p>\n rekao je Predojevi\u0107<\/strong><\/cite><\/p><\/blockquote><\/div>\n<\/div>\n \u200bOn je zaklju\u010dio da je tehnologija primene vodonika primenljiva i \u010dista, ali je trenutno skupa. Omasovljenjem primene, kao \u0161to se desilo sa drugim tehnologijama poput solarnih panela, cene zelenog vodonika\u200b bi bila pristupa\u010dnija privredi.<\/p>\n Na panelu su u\u010destvovali i \u00a0Tomo Martinovi\u0107<\/strong>, direktor Go2Power,\u00a0Lazar Radovanovi\u0107<\/strong>, Business Development Manager u Siemens Energy,\u00a0Slobodan Nikoli\u0107<\/strong>, Technical support specialist u Toyota Srbija Beograd i\u00a0Changhoo Oh<\/strong>, Senior Manager u H2 & Smart Business Department Hydrogen.<\/p>\n<\/p><\/div>\n\n
![\"\"](\"https:\/\/www.elixirgroup.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/H2-konferncija-Matthias-Predojevic-2-1024x683.jpg\")
\n\t<\/div>\n<\/div>\n\n
![\"\"](\"https:\/\/www.elixirgroup.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/H2-konferncija-Matthias-Predojevic-3-1024x683.jpg\")
\n\t<\/div>\n\n