Branislav Gruba\u010dki Guta<\/strong><\/p>\n Nisam poznavao Bogoljuba Arsenijevi\u0107a Makija<\/strong> pre 5. oktobra 2000. godine, ali me to nije spre\u010dilo da o njemu mislim kao o nekom heroju \u201ekoji se iznenada pojavljuje i re\u0161ava stvar\u201c.<\/p>\n Jula 1999. godine bio je upad valjevskih rezervista u Skup\u0161tinu op\u0161tine, kao \u010din protesta protiv Milo\u0161evi\u0107a i njegove ratne politike, i tada je u vo\u0111u te pobune izrastao, za nas anonimni slikar, konceptualista, pesnik Maki<\/em>, koji je sa nevi\u0111enom hrabro\u0161\u0107u i silinom probudio NADU i OPTIMIZAM da je mogu\u0107e suprotstaviti se Diktatoru i njegovoj Tvorevini.<\/p>\n Fotografije Makija u Danasu, njegov glas na radio Slobodna Evropa, potvrdile su jednu nesvakida\u0161nju li\u010dnost i pojavu.<\/p>\n Nakon toga, izgubio se iz javnosti i realnosti, i preselio u pravi mit \u2013 te ovde je vi\u0111en, te onde se preru\u0161en pojavio, te sprema ovo ili ono \u2013 godilo je to svakom slobodoljubivom stanovniku na\u0161e zemlje, ta spoznaja da takvi ljudi postoje i da \u010dine ne\u0161to da se taj opskurni zlo\u010dina\u010dki re\u017eim skloni. Bio je Maki huk nadoleze\u0107ih promena.<\/p>\n Kona\u010dno, svanuo je i taj jedvado\u010dekani 5. oktobar, nadam se ne samo za mene, jedan od najve\u0107ih dana u istoriji ovog naroda, a na \u010delu pobune se pojavio ON. Gomila fotografija sa Makijem kao predvodnikom Revolucije i dan-danas kru\u017ee internetom, i dugo je njegova isusovska pojava bila personifikacija tog Velikog Dana.<\/p>\n Nedugo nakon tih revolucionarnih i neponovljivih dana nekog novog optimizma, dvojica mojih sugra\u0111ana D\u017eoni i Vale, do\u0161li su sa dve strane do iste ideje, da zovemo odmah Makija u Zrenjanin, da ga predstavimo u Pozori\u0161nom klubu ZELENO ZVONO i da ga kandidujemo za po\u010dasnog gra\u0111anina na\u0161eg Grada, po principu \u2013 znamo za\u0161to i prvi smo se setili.<\/p>\n \u201eCeo Zrenjanin\u201c se sjatio u da vidi, \u010duje i \u201epipne\u201c tog valjevskog hajduka<\/em>, da se u\u0161tine, da slu\u010dajno ne sanja da je sloboda zaista stigla u Zrenjanin, Vojvodinu, Srbiju.<\/p>\n Tu je za\u010deto jedno neraskidivo prijateljstvo izme\u0111u mojih prijatelja, mene i Makija. To prijateljstvo se baziralo na njegovim \u010dvrstim principima i poverenju koje nije smelo biti iznevereno. Njegova \u017eelja da ostane \u010dist<\/em>\u00a0u tim postrevolucionarnim vremenima je bila osnova svakog odnosa i \u017eelja da bude deo \u201eobi\u010dnog\u201c sveta i da se prema njemu ne odnosi druga\u010dije.<\/p>\n Njegova i moja spona, \u201ena\u0161 Zdravko\u201c (Vulin, Ba\u010d, njegov dobri duh do poslednjeg dana) nije dozvoljavao da na\u0161e prijateljstvo bude zanemareno. Uredno sam dobijao informacije gde je tad Maki, koju Crkvu ikonopi\u0161e, \u0161ta li misli ili dela. Ipak, intenzitet dru\u017eenja se mnogo poja\u010dao pre vi\u0161e od 10 godina kada je Maki, vo\u0111en nekim svojim \u201eludilom\u201c, re\u0161io da se preseli u selo Neuzina, op\u0161tina Se\u010danj, na 60 kilometara od Zrenjanina \u2013 i postane Vojvo\u0111anin.<\/p>\n Od tog trenutka, on se skoro redovno pojavljivao kao \u201eduh Hamletovog oca\u201c na brojnim doga\u0111ajima u Zrenjaninu u Zelenom zvonu<\/em>, kasnije i Novog Optimizma<\/em> po celoj Srbiji, sa svojim famoznim fotoaparatom, da diskretno zabele\u017ei \u201eistorijski trenutak\u201c nekog koncerta, tribine, izlo\u017ebe, promocije.<\/p>\n Na\u0161ao je ubrzo sam svoje srodne du\u0161e u ekipi iz Gesta<\/em> iz Se\u010dnja, na\u0161ih zajedni\u010dkih prijatelja, na \u010delu sa Oliverom Marjanovi\u0107<\/strong>, trenutno \u201enajpoznatijom\u201c direktorkom neke \u0161kole u Srbiji. Dolazili su na\u0161i prijatelji u Se\u010danj i Neuzinu (Svetislav Basara na primer), vi\u0111ali smo se sa njegovim \u201ebratom po umetni\u010dkom ludilu\u201c Gerom<\/strong> iz Vr\u0161ca, mnogi kulturnjaci su otkrili Se\u010danj i njegovo novo selo.<\/p>\n Jedino, ni u najve\u0107oj nevolji ili u bolesti, kao jednoj od pre 10 godina koja ga je sna\u0161la, nije hteo NI\u0160TA da ima sa vlastima i od njih nije hteo NIKAKVU pomo\u0107 ili kontakt da prihvati. Bio je svojeglav, sa posebno jakim karakterom i integritetom. I poslednji dani su mu tako protekli, jedva je pristao da se institucionalno bori sa ve\u0107 odmaklom bole\u0161\u0107u i da dopusti da mu pomognu lekari i dobri ljudi koji su ga okru\u017eivali. Svi oni su sve u\u010dinili, svako na svoj na\u010din, da ode sa ovog sveta mirno i dostojanstveno, kao \u0161to je i zaslu\u017eio.<\/p>\n U \u017eivotu svome upoznao sam mnogo kvalitetnih ljudi, mnogi su i \u201eposebni\u201c, ipak nikad i nikog kao \u0161to je Bogoljub Arsenijevi\u0107 Maki.<\/p>\n Ve\u010dna mu slava!<\/p>\n Autor je osniva\u010d Pokreta Novi Optimizam<\/em><\/p>\n NIKO KAO MAKI<\/strong><\/p>\n SLIKAR BOGOLJUB ARSENIJEVI\u0106 MAKI PREMINUO JE U PETAK U BOLNICI U VALJEVU POSLE TE\u0160KE BOLESTI. RO\u0110EN JE 12. APRILA 1955. POSLE MEDICINSKE \u0160KOLE ZAVR\u0160IO JE MOLERSKO-FARBARSKI KURS, A OD DEVETE GODINE ZARA\u0110IVAO JE RADE\u0106I FIZI\u010cKE POSLOVE U VALJEVSKIM SELIMA I FIRMAMA.<\/strong><\/p>\n GODINU DANA JE BIO \u010cUVAR U NARODNOM MUZEJU, ZATIM DR\u017dAO \u0160TAMPARIJU, GLUMIO U POZORI\u0160TU, OSNOVAO ORKESTAR \u201ePIK-AS\u201c, OBJAVLJIVAO POEZIJU, STRIPOVE I KARIKATURE, SLIKAO, VAJAO, ORGANIZOVAO HUMANITARNE KONCERTE, ALI JE NAJPOZNATIJI POSTAO PO OTPORU PROTIV MILO\u0160EVI\u0106A.<\/strong><\/p>\n ON JE 1999. NA PETROVDANSKOM MITINGU U CENTRU VALJEVA, TOKOM KOGA JE POVRE\u0110ENO VI\u0160E POLICAJACA I DEMONSTRANATA, KAO VO\u0110A GRA\u0110ANSKOG OTPORA POKU\u0160AO DA ZAUZME ZGRADU VALJEVSKE OP\u0160TINE, UHAP\u0160EN JE, ALI JE SA TE\u0160KIM POVREDAMA ZBOG BATINA KOJE JE DOBIO OD POLICIJE, POBEGAO IZ BOLNICE, I PORED STRA\u017dARA, SPU\u0160TAJU\u0106I SE NIZ GROMOBRANSKI SPROVODNIK.<\/strong><\/p>\n OD TADA BIO JE U BEKSTVU, TVRDIO DA JE NA JEDNOM MITINGU IZ SNAJPERA POKU\u0160AO DA UBIJE MILO\u0160EVI\u0106A, DA BI 5. OKTOBRA PREDVODIO UPAD DEMONSTRANATA U SKUP\u0160TINU SRJ. REVIJA \u201eKOLUBARA\u201c PROGLASILA GA JE ZA VALJEVCA GODINE (1999). DRUGA PRIZNANJA I ORDENJE NIJE DOBIJAO.<\/strong>![\"\"](\"https:\/\/portalforum.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/guta-7-385x360.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/portalforum.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/maki-guta-442x360.jpg\")
D. P.<\/strong><\/p>\n