<\/p>\n
\u201cVeliki komunisti preko no\u0107i su postali veliki vernici, petokraku su zamenili krstom, a partijsku knji\u017eicu kr\u0161tenicom i brojanicom\u201d<\/em><\/p>\n Tomislav Markovi\u0107<\/strong><\/p>\n Direktorka Osnovne \u0161kole \u201cAleksa \u0160anti\u0107\u201d u Se\u010dnju Olivera Marjanovi\u0107 poku\u0161ala je da po\u0161tuje Ustav koji neoprezno tvrdi da je crkva odvojena od dr\u017eave, ali se pokazalo da to nije nimalo laka misija.\u00a0Direktorka je donela odluku da proslava praznika koji se zvani\u010dno zove \u201cSveti Sava \u2013 Dan duhovnosti\u201c protekne u duhu zakona, tako \u0161to \u0107e verski obred biti razdvojen od svetovnog dela sve\u010danosti. O toj odluci direktorka je napisala poruku na stranici zatvorene Fejsbuk grupe \u201eAteisti Srbije\u201d: \u201ePrvi put posle niza godina, u na\u0161oj \u0161koli ne\u0107e biti verskih obreda u \u0161koli 27. januara jer su dobili mene za direktora. Ako ne budem smenjena zbog toga, eto koraka napred za na\u0161u lepu Srbiju.\u201d<\/p>\n Prema njenom planu trebalo je prvo u \u0161koli da se odr\u017ei sve\u010dana priredba povodom praznika, a da potom \u0111aci i zaposleni u \u0161koli mogu da odu u hram na liturgiju, na verski deo proslave. Sve\u0161teniku koji je hteo da do\u0111e u \u0161kolu da obavi verski obred, osve\u0107ivanje vodice i se\u010denje slavskog kola\u010da, direktorka je lepo objasnila da je po \u010dlanu 11. Ustava Srbije dr\u017eava odvojena od crkve, da \u0161kolu ne poha\u0111aju samo pravoslavna deca, te da niko ne sme biti primoran da prisustvuje tu\u0111im verskim obredima. \u0160kolski deo proslave bi\u0107e obavljen u \u0161koli, a crkveni u crkvi, \u0161to i sama re\u010d ka\u017ee.<\/p>\n Prepodobni i nepodobni<\/strong><\/p>\n Me\u0111utim, njene objave su se dokopali tabloidi, zapo\u010deli inkvizitorski lov na ve\u0161tice,\u00a0verski fanatici su na dru\u0161tvenim mre\u017eama nastavili sa lo\u017eenjem loma\u010de,\u00a0i sve se pretvorilo u skandal. Plju\u0161tale su uvrede, difamacije, nasilni\u010dki komentari, sekularnost i ateizam zasuti su drvljem i kamenjem kao nesrpske i valjda satanisti\u010dke pojave, a hajci se pridru\u017eio i ministar prosvete\u00a0Branko Ru\u017ei\u0107,\u00a0glavom i bradom. U kra\u0107oj crkvenoj propovedi za medije, ministar je objasnio kako su nepisana pravila i novope\u010deni narodni obi\u010daji prete\u017eniji nad zakonima i Ustavom.<\/p>\n \u201eKada govorimo o Svetom Savi, govorimo o nekome ko je prakti\u010dno utemeljiva\u010d savremene srpske dr\u017eave, samostalne srpske crkve. Kada govorimo o obele\u017eavanju Svetog Save kao \u0161kolske slave, govorimo o na\u0161oj tradiciji. Kada govorimo o tradiciji \u2013 pa na koji na\u010din smatrate da treba obele\u017eiti slavu, ako ne se\u010denjem slavskog kola\u010da\u201c, besedio je sa ministarskog amvona prepodobni Ru\u017ei\u0107, tobo\u017enji socijalista.<\/p>\n Sveop\u0161ta atmosfera lin\u010da i progona nepodobnih, uz prate\u0107u homogenizaciju pravoslavnog \u017eivlja zahvatila je i lokalnu zajednicu. Na kraju je sve\u0161tenik u pratnji predstavnika lokalnih vlasti i roditelja koji ne mogu da zamisle \u0161kolsku slavu bez slavskog kola\u010da, upao u \u0161kolu i izvr\u0161io verski obred pre po\u010detka proslave. Tako je neslavno propao poku\u0161aj po\u0161tovanja Ustava Srbije i razdvajanja dr\u017eave od crkve.<\/p>\n Ropska odanost svetovnim i duhovnim vlastima<\/strong><\/p>\n Ustav i zakoni su mrtvo slovo na papiru, mrske pravne regule smo doneli samo zato \u0161to moramo da glumimo dr\u017eavu, ali dobro znamo da su sve te zapadnja\u010dke novotarije duboko strane srpskom bi\u0107u koje ne podnosi nikakva ograni\u010denja, pogotovo pisana, ve\u0107 se nemilice prepu\u0161ta slobodi da radosno pogne glavu pred svim nare\u0111enjima \u201conih odozgo\u201d. Poslu\u0161nost prema nametnutim autoritetima, dobrovoljno povinovanje svemu \u0161to dolazi sa pozicija mo\u0107i, ropska odanost svetovnim i duhovnim vlastima \u2013 to je\u00a0konstanta koja se ne menja, bez obzira na trenutno dru\u0161tveno ure\u0111enje.<\/p>\n Reakcija javnosti povodom doga\u0111aja u Se\u010dnju, malom vojvo\u0111anskom mestu blizu rumunske granice u kojem \u017eivi ne\u0161to vi\u0161e od 2.000 stanovnika, nije nikakvo iznena\u0111enje. Odavno je srpsko dru\u0161tvo klerikalizovano preko svake mere, nije ovo ni prvi udar na \u0161kolstvo, setimo se samo hitne izmene ud\u017ebenika biologije na zahtev patrijarha\u00a0Porfirija\u00a0koja se desila pre par meseci. \u010citava stru\u010dna javnost se protivila tim izmenama, sve katedre za biologiju i biolo\u0161ka dru\u0161tva su ustala protiv cenzurisanja nauke, ali to ni\u0161ta nije pomoglo.<\/p>\n Crkva je odlu\u010dila da izbaci sadr\u017eaje o polnom i rodnom identitetu koji joj ne odgovaraju, ministar je bio izrazito predusretljiv i saradljiv, a biolozi su ostali poni\u017eeni i pora\u017eeni. U se\u010danjskom slu\u010daju iznena\u0111uju\u0107e je \u0161to se neko uop\u0161te usudio da se pobuni protiv nametnutog poretka, i to u ime zakona.<\/p>\n Skojevaca puna katedrala<\/strong><\/p>\n Nakon mu\u010dkog ubistva socijalizma, ispra\u017enjeni ideolo\u0161ki prostor popunila je crkva, pa su rudimentarni oblici pravoslavlja postali dominantna ideologija. Nije se takav transfer dogodio samo u Srbiji, ve\u0107 u svim zemljama na\u0161e biv\u0161e jugoslovenske domovine. Veliki komunisti preko no\u0107i su postali veliki vernici, petokraku su zamenili krstom, a partijsku knji\u017eicu kr\u0161tenicom i brojanicom. Nova podobnost je nalagala presvla\u010denje ube\u0111enja, a to ogromnom delu stanovni\u0161tva nije palo te\u0161ko, jer im uverenja i nisu bila sa\u010dinjena od nekog \u010dvr\u0161\u0107eg materijala. Nekad su lagali Tita da su komunisti, a sad la\u017eu patrijarha da su vernici. U tome ipak ima neke doslednosti, dodu\u0161e one koja prili\u010di vetrokazu: uvek se okre\u0107u kako vetar duva, a nikad u suprotnom smeru.<\/p>\n Na tu temu veliki pesnik\u00a0Predrag Luci\u0107\u00a0napisao je genijalne, urnebesno duhovite stihove: \u201cDru\u017ee Tito u \u0161pilji na Visu \/ Ko te jebe, idemo na misu \/ Ide Tito priko sakristije \/ Po njoj tra\u017ei svoje divizije \/ To je nama na\u0161a borba dala \/ Skojevaca puna katedrala \/\u00a0Gledaj, Tito, komuniste \u010dvrste \/ Desnu digli, pa se livom krste\u201d.<\/p>\n Mnogi su pisali i govorili o tome kako je crkva postala monopolisti\u010dka korporacija za proizvodnju va\u017ee\u0107eg pogleda na svet. \u0160to re\u010de\u00a0Mirko \u0110or\u0111evi\u0107,\u00a0\u201creligija je u crkveno-dogmatskom smislu zauzela mesto nekada dominantne ideologije, a crkva mesto politi\u010dkog faktora kakav je u jednopartijskom sistemu bio centralni komitet\u201d. S tim \u0161to je crkva igrala sli\u010dnu ulogu i pre Drugog svetskog rata, o tome su bar dovoljno svedo\u010danstava ostavili beogradski nadrealisti koji su o\u0161tro kritikovali klerikalizam i nacionalizam me\u0111uratnog doba.<\/p>\n Pognutu glavu ma\u010d ne se\u010de<\/strong><\/p>\n Novi versko-nacionalisti\u010dki poredak traje ve\u0107 decenijama, vol\u0161ebni preobra\u017eaj levi\u010dara u gorljive vernike, internacionalista u nacionaliste, dogodio se davno, mo\u017eda je do sada trebalo na to i da se naviknemo, ali ipak postoji ne\u0161to za\u010dudno u toj pojavi \u0161to \u010doveku ne da mira.\u00a0Kako je mogu\u0107e da se neko jednog dana zaklinje u bratstvo i jedinstvo, a ve\u0107 sutradan pola\u017ee zakletvu naciji?\u00a0Kako se to od ube\u0111enog ateiste postaje fanati\u010dni pravoslavac u rekordnom roku? Ideologe, intelektualce, politi\u010dare i sli\u010dne pripadnike tzv. elite lako je razumeti, njima se to prosto isplati, svejedno im je \u0161ta govore i za koje se \u201cprincipe\u201d zala\u017eu sve dok je to oportuno, dok od toga imaju vrlo opipljive koristi.<\/p>\n \u0160iroki slojevi dru\u0161tva, tzv. obi\u010dni gra\u0111ani prosto se prilago\u0111avaju poretku, ispovedaju veru koja je trenutno na snazi, demonstriraju\u0107i lojalnost vladaocima. Ne \u017eele ljudi probleme, niti da \u0161tr\u010de iz mase, pogotovo u dru\u0161tvu koje ne podnosi slobodnog pojedinca i drugoslovnu li\u010dnost. Pognutu glavu ma\u010d ne se\u010de, \u0161to bi rekao narodni poslovi\u010dar. A po\u0161to gotovo niko nema istinska ube\u0111enja, \u010dvrstu veru u neke principe ili sistem vrednosti, onda se i svetonazori lako menjaju. Sve te kameleonske pojave daju se objasniti, \u010dak dosta jednostavno, pa ipak \u010du\u0111enje ostaje.<\/p>\n U jednom maloazijskom gradu<\/strong><\/p>\n Kad god razmi\u0161ljam o tom velikom ideolo\u0161kom prevratu, setim se pesme \u201cU jednom maloazijskom gradu\u201d\u00a0Konstantina Kavafija.\u00a0Pesma je sme\u0161tena u 31. godinu pre nove ere, neposredno nakon pomorske bitke kod Akcija u kojoj je Kleopatrinu i Antonijevu flotu porazio Oktavijan Cezar. Me\u0111utim, u malom neimenovanom gradu Male Azije o\u010dekivali su da ishod bitke bude druga\u010diji, pa su pripremili prigodan proglas i sad su se na\u0161li na mukama. Sre\u0107om, to se da lako srediti, a Kavafi opisuje kako gra\u0111ani re\u0161avaju problem.<\/p>\n \u201cSamo ime treba promijeniti. Ono, \/ u posljednjem redu, \u2018Rimljane oslobodiv\u0161i \/ od stra\u0161noga Oktavija, \/ te parodije Cezara\u2019, \/ zamijeni\u0107emo s \u2018Rimljane oslobodiv\u0161i \/ od stra\u0161noga Antonija\u2019. Cijeli tekst se izvrsno uklapa\u201d, pi\u0161e Kavafi. Potom menjaju i ostatak natpisa, zamenjuju\u0107i jedno ime drugim, sve ostalo se ionako \u2013 kako reko\u0161e \u2013 izvrsno uklapa: \u201c\u2019Najslavnijem pobjedniku \/ bez premca u vojni\u010dkim pothvatima, \/ za\u010dudnom u svojim politi\u010dkim djelima, \/ zbog kojeg je narod svesrdno \u017eelio \/ Antonijev trijumf\u2019, \/ ovdje, kao \u0161to rekosmo, zamijenjeno s \u2018Cezarov\u2019\u201d. I tako redom, pesma se nastavlja u istom duhu do kraja.<\/p>\n Kavafijeva pouka<\/strong><\/p>\n Dugo su mi i\u0161li na \u017eivce Kavafijevi imaginarni gra\u0111ani, njihova prevrtljivost, to \u0161to se priklanjaju pobedniku iako su navijali za njegovog protivnika. Video sam u tome samo strah od careve odmazde, bojazan za goli \u017eivot, spremnost da se sve u\u010dini kako bi se opstalo, pa \u010dak i da se \u010dovek odrekne vlastitih uverenja. A onda sam pre neku godinu shvatio da to nije ba\u0161 tako jednostavno, ina\u010de Kavafi ne bi bio tako veliki pesnik.<\/p>\n Nisu \u017eitelji maloazijskog grada pri\u017eeljkivali Antonijev trijumf, niti su mu bili posebno naklonjeni, ve\u0107 su mislili da \u0107e on pobediti. Poenta je u tome da je njima svejedno ko \u0107e trijumfovati u bici, ko \u0107e biti car, ko \u0107e vladati, jer se u njihovim \u017eivotima ni\u0161ta ne\u0107e promeniti, sve \u0107e ostati isto, poredak je takav kakav je, bez obzira na ishod. Nije re\u010d o oportunizmu, ve\u0107 o zdravom razumu, o smislu za realnost.<\/p>\n Sad bi bilo najlak\u0161e njihovu situaciju primeniti na na\u0161 slu\u010daj, ali takva analogija ne bi bila istinita. Kavafijevi junaci \u017eiveli su u Rimskom carstvu, pre vi\u0161e od 2.000 godina, u okviru robovlasni\u010dkog sistema. Nisu imali politi\u010dke partije, udru\u017eenja gra\u0111ana, nevladine organizacije, ljudska prava, nisu imali osnovna prava i slobode koji se danas podrazumevaju.<\/p>\n Bekstvo od odgovornosti<\/strong><\/p>\n Za razliku od njih, gra\u0111ani danas imaju mogu\u0107nost da ne\u0161to promene, suverenost i mo\u0107 su zapravo u njihovim rukama, samo ako to po\u017eele. \u010cak i u autoritarnom sistemu poput Vu\u010di\u0107evog to je mogu\u0107e, uostalom predsednik je popu\u0161tao kad god bi se gra\u0111ani organizovali i ozbiljno anga\u017eovali da se izbore za svoje zahteve.<\/p>\n I uop\u0161te nije svejedno ko \u0107e biti na vlasti, to ne zavisi od volje mo\u0107nih vladara koji se otimaju za presto, ve\u0107 od gra\u0111ana Srbije. Oni su ti koji su odgovorni za to ko \u0107e vladati, samo oni odlu\u010duju o tome u kakvoj \u0107e dr\u017eavi i dru\u0161tvu \u017eiveti. Niko drugi ne\u0107e do\u0107i da nam ure\u0111uje zemlju, mora\u0107emo mi sami.<\/p>\n Problem je u tome \u0161to gra\u0111ani uporno odbijaju da postanu svesni mo\u0107i koju imaju i odgovornosti koja uz tu mo\u0107 ide. Zato tako lako pristaju na svaku ideolo\u0161ku agendu koju im vlast nameni. Marksizam? Mo\u017ee! Pravoslavlje? Nema problema! Komunizam? Davaj! Nacionalizam? \u0160to da ne? Partija? Evo prijave za \u010dlanstvo! Crkva? Gospodu se pomolimo, Gospode pomiluj.<\/p>\n U stvarnosti \u017eive u Evropi 21. veka, ali se u duhu nalaze u maloazijskom gradu, u epohi pre Hrista.\u00a0I ne \u017eele da ih neke tamo direktorke koje se pridr\u017eavaju zakona kao pijan plota bude iz tog slatkog sna.<\/p>\n (zurnal.info)<\/p>\n<\/div>\n