<\/p>\n
Ovog meseca na javnom uvidu nalazi se jedan od strate\u0161kih dokumenata va\u017enih za dalji razvoj tri srednjobanatske op\u0161tine. U pitanju je Strategija ruralnog razvoja pograni\u010dnih op\u0161tina Nova Crnja, Se\u010danj i \u017diti\u0161te za period od 2024. do 2030. godine.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Sve tri op\u0161tine spadaju u tre\u0107u grupu po razvijenosti, \u0161to zna\u010di da se na njihovim teritorijama ostvaruje bruto dru\u0161tveni proizvod u rasponu od 60 do 80 odsto od republi\u010dkog proseka.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Jedan od najve\u0107ih problema koji mu\u010di ove tri pograni\u010dne op\u0161tine jeste demografija. Na teritorijama op\u0161tina \u017diti\u0161te, Nova Crnja i Se\u010danj, prema podacima iz 2022. godine, \u017eive ukupno 32.103 stanovnika. U sve tri op\u0161tine poslednjih decenija primetan je pad broja stanovnika. Za op\u0161tinu \u017diti\u0161te ovaj pad je u odnosu na 2002. ve\u0107i od 33 odsto, dok je za op\u0161tine Nova Crnja i Se\u010danj pad oko 35 odsto.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
PRO\u010cITAJTE JO\u0160: Du\u017ee radno vreme tri grani\u010dna prelaza izme\u0111u Srbije i Ma\u0111arske<\/strong><\/a><\/p>\n \u00a0<\/p>\n Pored toga, demografsku sliku kvari i pove\u0107anje udela starije populacije u ukupnom stanovni\u0161tvu.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n S druge strane, iz godine u godinu sve je manji udeo mladih u ukupnom stanovni\u0161tvu o \u010demu govore i podaci o broju dece u sistemu obrazovanja. Tako je, na primer, ukupan broj dece obuhva\u0107ene pred\u0161kolskim obrazovanjem u op\u0161tinama \u017diti\u0161te, Se\u010danj i Nova Crnja \u0161kolske 2023\/24. bio samo 726 \u0161to je direktna posledica niskog prirodnog prira\u0161taja.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n U sve tri op\u0161tine postoje 23 osnovne \u0161kole. U njima je, u \u0161kolskoj 2021\/22, bio ukupno 2.401 \u0111ak. Na teritoriji ove tri srednjobanatske op\u0161tine nalaze se i dve srednje \u0161kole, \u201eVuk Karad\u017ei\u0107\u201c iz Se\u010dnja i \u201e\u0110ura Jak\u0161i\u0107\u201c iz Srpske Crnje. U \u0161kolskoj 2021\/22. nastavu u njima je poha\u0111alo 377 u\u010denika.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u201eNegativni demografski trendovi u tri pograni\u010dne op\u0161tine bele\u017ee se ve\u0107 vi\u0161e decenija unazad, ali su se oni intenzivirali od devedesetih godina 20. veka, \u0161to se negativno odrazilo i na ukupan kvalitet \u017eivota. Re\u0161avanje ovog problema u velikoj meri prevazilazi mogu\u0107nosti samih lokalnih samouprava. Me\u0111utim, on se mora ubla\u017eiti, kako bi se stvorili makar minimalni preduslovi za iole realan ruralni razvoj. Ovo \u0107e svakako biti uslovljeno i \u0161irim dru\u0161tvenim, pa i globalnim kretanjima\u201c, navodi se u Strategiji ruralnog razvoja.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n U ovom dokumentu se napominje da su tri op\u0161tine tradicionalno okrenute poljoprivredi. Poljoprivredno zemlji\u0161te se skoro u potpunosti koristi za tu namenu, a re\u010d je o ukupno 108.723 hektara.<\/p>\n \u00a0<\/p>\nOp\u0161tine tradicionalno okrenute poljoprivredi<\/h4>\n