Velika plja\u010dka prosvetara: Dr\u017eava poni\u017eava one koji nam u\u010de decu<\/p>\n
Profesorska kolonija, deli\u0107 Beograda ome\u0111en ulicama Cviji\u0107evom, \u010carlija \u010caplina i Zdravka \u010celara \u2013 jedan od najlep\u0161ih za \u017eivot u centru grada \u2013 sastoji se najve\u0107im delom od ku\u0107a \u010dija pojedina\u010dna vrednost nije manja od pola miliona evra. Ime je dobila po tome \u0161to su se u tom kraju ku\u0107ili ugledni srpski profesori, nastavnici i u\u010ditelji, a na\u0161ao bi se tu i pokoji lekarski dom. Da bi danas nastavnik sa fakultetskim obrazovanjem kupio ku\u0107u u Koloniji, trebalo bi da radi 64 godine. Da ne jede, niti da ima bilo kakve druge tro\u0161kove, naravno.<\/span><\/p>\n Ovaj podatak najbolje govori o tome u kakvo je stanje dr\u017eava dovela prosvetu. Najgore od svega je \u0161to trend pada plata prosvetnih radnika u odnosu na prose\u010dnu platu u Srbiji traje ve\u0107 godinama, a u odnosu na prose\u010dnu platu u javnom sektoru nema smisla uop\u0161te govoriti.<\/p>\n Prosvetari su 2023. godinu zavr\u0161ili s prosekom od 76.062 dinara, \u0161to je bezmalo 10.000 dinara manje od republi\u010dkog proseka koji iznosi 86.007 dinara. Razlika je 2019. godine bila 703 dinara, godinu dana kasnije 978, 2021. godine 3.814 dinara, 2022. godine 8.539, da bi pro\u0161le godine sko\u010dila na 9.945 dinara. Veoma lo\u0161 trend za one koji nam u\u010de i vaspitavaju decu je o\u010digledan i jasno pokazuje da je obrazovanje zapostavljeno. Ako se sve ovo zna, ne \u010dudi \u010dinjenica da se broj bruco\u0161a na nastavni\u010dkim smerovima na Matemati\u010dkom i Fizi\u010dkom fakultetu jedva broji prstima dve ruke, \u0161to \u0107e za direktan rezultat imati da ve\u0107 za nekoliko godina ovim predmetima ne\u0107e imati ko da nam u\u010di decu. A dalje je put poznat, kada nema dovoljno voza\u010da autobusa, medicinskih sestara ili \u010dista\u010da, tu su ljudi iz Indije i Nepala, dr\u017eava koje se nalaze na \u010detvrtom i petom mestu onih \u010dijim je gra\u0111anima Srbija pro\u0161le godine izdala najvi\u0161e radnih dozvola. Tako \u0107e biti i u obrazovanju.<\/p>\n Sindikati prosvete i dekani nastavni\u010dkih fakulteta iza\u0161li su pro\u0161le godine sa Platformom za spas obrazovanja u kojoj se ka\u017ee da je potrebno da plate nastavnika budu od 30 do 35 odsto ve\u0107e od prose\u010dnih da bi se za naredni period obezbedio nastavni\u010dki kadar za rad u obrazovanju. Uz vra\u0107anje po\u0161tovanja i ugleda nastavnika u dru\u0161tvu. Od svega toga Srbija je miljama daleko.<\/p>\n Negativni trend samo zaustavljen Nakon pro\u0161logodi\u0161njeg protesta prosvetara, Vlada Srbije se obavezala da do 1. januara 2025. godine njihove plate budu izjedna\u010dene sa prose\u010dnim u Republici, ali po\u0161to je do tog datuma ostalo manje od 10 meseci, a razlika je, kako smo ve\u0107 gore pisali, skoro 10.000 dinara, prosto se ne vidi na\u010din na koji Vlada mo\u017ee da ispuni to svoje obe\u0107anje. Sindikalci su na sednici Socijalno-ekonomskog saveta predstavili premijerki Ani Brnabi\u0107 i njenom timu sve ove podatke, na \u0161ta su predstavnici vlasti zaklju\u010dili da \u201epolo\u017eaj zaposlenih u srpskom obrazovanju nije prihvatljiv\u201c. Nastavnici to vrlo dobro ose\u0107aju ve\u0107 godinama.<\/p>\n Tu je i pri\u010da o platnim razredima, koji se odla\u017eu iz godine u godinu, a koji bi sredili stanje sa platama u celom javnom sektoru. Radi se o tome da bi se osnovica mno\u017eila unapred predvi\u0111enim koeficijentima za razne profesije, pa bi zaposleni istog stepena obrazovanja imali razliku u primanjima samo za razliku u koeficijentu. Tako bi se plate nastavnika uskladile sa platama u zdravstvu, vojsci, policiji, po lokalnim samoupravama\u2026<\/p>\n Prosveta nije prioritet vlasti, svi drugi u javnom sektoru jesu Dobrivoje Marjanovi\u0107, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), ka\u017ee za NIN da Unija dve i po decenije upozorava da \u0107e do\u0107i do kolapsa obrazovnog sistema.<\/p>\n \u201eMi koji sedimo u u\u010dionicama najbolje smo videli da nas \u010deka ovaj scenario. Prosveta je dugo u zape\u0107ku. I uvek smo se borili sa sektorskim pove\u0107anjima plata. Iza\u0111u ljudi iz vlasti i najave pove\u0107anje za javni sektor od pet, sedam ili 10 odsto, to je za neke solidno, ali to nama u prosveti zna\u010di da nas jo\u0161 vi\u0161e udaljavaju od drugih, jer ako podignete primanja za 10 odsto i onima koji imaju 100.000 i onima sa 80.000, razlika je jo\u0161 ve\u0107a. Insistirali smo na tome da dobijemo platne razrede, ali i dalje ni\u0161ta od toga\u201c, pri\u010da Marjanovi\u0107.<\/p>\n On ka\u017ee da je problem i \u0161to prosveta nikada nije bila prioritet vlasti, a da svi drugi u javnom sektoru jesu.<\/p>\n \u201eSa pove\u0107anjima plata od 2009. do 2015. godine, nama su medicinari pobegli 30-40 odsto, pa kada smo po\u010deli pregovore o platnim razredima jednostavno nismo bili u istom ko\u0161u. Onda je 2017. postignut dogovor o platnim razredima, a Vlada je tim povodom donela dokument po kom bi zaposleni u prosveti u naredne dve godine dobili pove\u0107anje od 35 odsto u odnosu na ostatak javnog sektora. A onda je sve to sklonjeno sa dnevnog reda jer su u vladi shvatili da bi imali nezadovoljstvo u drugim javnim slu\u017ebama. Zbog toga smo pro\u0161le godine doneli odluku da vi\u0161e ne tra\u017eimo procentualna pove\u0107anja, ve\u0107, za po\u010detak, da insistiramo da do\u0111emo do tog famoznog republi\u010dkog proseka\u201c, obja\u0161njava Marjanovi\u0107.<\/p>\n On nagla\u0161ava da je projekcija da \u0107e republi\u010dki prosek po\u010detkom naredne godine biti oko 110.000 dinara.<\/p>\n \u201ePlata u prosveti je sada ne\u0161to preko 86.000. Mi smo sa Vladom u oktobru potpisali protokol po kome osnovna plata u prosveti po\u010detkom 2025. godine treba da bude izjedna\u010dena s prose\u010dnom. Vide\u0107emo \u0161ta \u0107e biti\u201c, ka\u017ee Marjanovi\u0107 i dodaje da bi nastavnici, da su uvedeni platni razredi kako je dogovoreno 2017, ve\u0107 sada imali platu od oko 110.000 dinara.<\/p>\n Daje i vi\u0161e nego ilustrativan primer problema u obrazovanju \u2013 plata medicinske sestre sa \u010detvrtim stepenom \u0161kole bliska je plati nastavnika, koji mora da ima master, dakle, ne samo osnovne studije.<\/p>\n \u201ePlate su na\u0161 vi\u0161edecenijski problem\u201c \u201eZaklju\u010dak je bio da hitno mora da se pobolj\u0161a materijalni polo\u017eaj zaposlenih. Obrazovanju je zaista pretio kolaps. Mi smo po\u010detkom septembra dobili pove\u0107anje od 5,5 odsto, ali to nije bilo dovoljno da se zaustavi pad u odnosu na prose\u010dnu platu u Srbiji. Protokol koji je potpisan sa Vladom u oktobru ka\u017ee da do po\u010detka 2025. treba da dostignemo taj prosek. Plate su na\u0161 vi\u0161edecenijski problem. Poslednji put kada smo bili koliko-toliko zadovoljni visinom primanja u odnosu na druge zaposlene u javnom sektoru bilo je 2007, 2008. godine\u201c, pri\u010da Derenj.<\/p>\n On nagla\u0161ava da je veliki problem \u0161to primanja prosvetara be\u017ee od proseka ka minimalcu.<\/p>\n \u201eSvake godine smo sve dalje od prose\u010dne plate, a sve bli\u017ee minimalnoj. Ministarka prosvete Slavica \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107, kada smo razgovarali sa njom, prvo nije razumela, mislila je da mi tra\u017eimo prose\u010dnu platu u javnom sektoru, a mi tra\u017eimo prose\u010dnu u Republici. To je velika razlika. Ljudi u Vladi znaju da postoji veliki problem, \u010dak je i predsednik (Vu\u010di\u0107) govorio tim povodom, oni su negde svesni svega, vide\u0107emo \u0161ta \u0107e uraditi\u201c, obja\u0161njava Derenj.<\/p>\n Potpredsednik Unije Zvonimir Jovi\u0107 ka\u017ee da je sa Vladom potpisan sporazum jo\u0161 2015. godine o uvo\u0111enju platnih razreda do kraja te godine.<\/p>\n \u201eTo je bilo kada smo izlazili iz \u0161trajka, najve\u0107eg u istoriji Srbije. Evo, jo\u0161 malo \u0107emo slaviti 10 godina, a od platnih razreda nema ni\u0161ta. Ne postoji spremnost da se taj problem ozbiljno re\u0161i. Mi smo slali ljude u Sloveniju, koja je to dobro re\u0161ila, tamo se ta\u010dno zna kolika je kome plata u javnom sektoru, plata sprema\u010dice sa prvim stepenom je tolika, a plata predsednika tolika, i nije bitno gde radite u javnom sektoru, najva\u017eniji je stepen obrazovanja\u201c, ka\u017ee Jovi\u0107. \u201eTe 2015, kada smo se dogovorili o platnim razredima, potpisao je ministar Sr\u0111an Verbi\u0107, tu su bili i Kori Udovi\u010dki, premijer Vu\u010di\u0107\u2026 Isti ti ljudi vode dr\u017eavu i sada. Ministar finansija bio je Sini\u0161a Mali\u2026 Sada je glavna tema u javnosti ocenjivanje \u0111aka, to su periferne stvari\u2026\u201c<\/p>\n On ka\u017ee da su sindikati prosvete, dekani univerziteta i Dru\u0161tvo direktora \u0161kola Srbije potpisali zajedni\u010dku platformu u kojoj kao osnovna stvar stoji da plata nastavnika mora da bude 30-35 odsto ve\u0107a u odnosu na republi\u010dki prosek.<\/p>\n \u201eAli ponavljam, mi u ovom trenutku samo tra\u017eimo prose\u010dnu platu. Ne\u0107emo ni da govorimo o javnim preduze\u0107ima, EPS-u, na primer, tamo je plata pomo\u0107nog radnika bliska plati na\u0161ih zaposlenih sa master diplomom. To je degradiranje i ono sada dolazi na naplatu \u2013 na nastavni\u010dkim smerovima na fakultetima imamo samo po nekoliko kandidata. A ve\u0107 sada nam nedostaju ne samo matemati\u010dari i fizi\u010dari, ve\u0107 i svi drugi nastavnici. U \u0161koli u kojoj ja radim nismo mogli da na\u0111emo nastavnicu muzi\u010dkog, tim ljudima se vi\u0161e isplati da rade i po vrti\u0107ima, oni su pedagozi po struci, mogu to. Ni studenti ne \u017eele da rade za novac za koji mi radimo\u201c, rekao je Dobrivoje Marjanovi\u0107.<\/p>\n Problemi sa kadrom \u201eMi ne verujemo u to, nama to pri\u010daju od kada je Kori Udovi\u010dki bila ministarka. Oni to ne mogu da izvedu, nisu spremni finansijski. Mada su i u pri\u010di o platnim razredima izdvojeni pojedini sektori, pravosu\u0111e, vojska, dr\u017eavni organi\u2026 Platni razredi su predvi\u0111eni za bud\u017eetsku sirotinju. Ali i oni bi za nas bili ogroman pomak. Znate, prosveta nije miljenik vlasti. Problem je \u0161to oni ra\u010dunaju koliki im je ukupan tro\u0161ak za prosvetu, i mi smo tu na drugom mestu, a ne gledaju koliko ljudi u prosveti radi\u201c, obja\u0161njava Derenj.<\/p>\n I on ka\u017ee da ljudi masovno odlaze iz prosvete.<\/p>\n \u201eOdlaze kolege matemati\u010dari koji su zavr\u0161ili nastavni\u010dke smerove na fakultetima, oni se vrlo lako uklope u programiranje, recimo. Jedna koleginica je oti\u0161la u kladionicu da ra\u010duna kvote, jer je plata tamo vi\u0161estruko ve\u0107a. Ne znamo kako \u0107emo da zamenimo te ljude, posao sa decom ne mo\u017ee svako da radi, treba imati senzibilitet za to, pogotovo u srednjim \u0161kolama. Problem sa kadrom imaju i fakulteti, a kamoli \u0161kole\u201c, zaklju\u010duje Derenj.<\/p>\n Izvor: NIN<\/p>\n <\/p>\n
\nOdnos osnovne plate nastavnika sa sedmim stepenom obrazovanja i prose\u010dne plate u Srbiji trenutno je oko 0,9. U Hrvatskoj je taj odnos 1,1, u Federaciji BiH 1,22, a u Republici Srpskoj 1,26. Ono \u0161to, dakle, imaju nastavnici u Srpskoj, u Srbiji mogu samo da sanjaju. Sli\u010dan koeficijent se koristi i prilikom odlaska u penziju, pa oni nastavnici koji svoj radni vek zavr\u0161avaju sada, dobijaju manju osnovicu za penziju od kolega koje su prestale da rade ranije. Ono \u0161to posebno zabrinjava nastavnike jeste da se, u situaciji u kojoj minimalne plate u Srbiji rastu, njihova primanja sve vi\u0161e udaljavaju od prose\u010dnih i pribli\u017eavaju minimalcu. Taj negativni trend je, dodu\u0161e, posle niza godina u 2023. zaustavljen, ali samo zaustavljen, do pobolj\u0161anja materijalnog polo\u017eaja nastavnika nije do\u0161lo.<\/p>\n
\nPlatne razrede je najavila jo\u0161 2014. godine nekada\u0161nja ministarka dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave Kori Udovi\u010dki, da bi potom o njima kao o skoroj stvari govorio njen naslednik u ministarstvu Branko Ru\u017ei\u0107, koji ih je 2017. najavio za 2019, da bi te 2019. rekao naredne godine. Potom je do\u0161la korona, pa za platne razrede opet nije bilo vreme, ali je te 2020. nova \u0161efica ministarstva Marija Obradovi\u0107 izjavila da su platni razredi \u201eosnovni zadatak njenog ministarstva\u201c. Od njih i dalje nema ni\u0161ta\u2026<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/unijasprs.org.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/8642_nenaslovljeni-dizajn_orig-300x213.jpg\")
<\/p>\n
\nNjegov kolega Slavko Derenj, potpredsednik Sindikata prosvetnih radnika \u201eNezavisnost\u201c, ka\u017ee da su sa zahtevom za pove\u0107anje plata poslednji put pred premijerku Anu Brnabi\u0107 iza\u0161li na Socijalno-ekonomskom savetu.<\/p>\n
\nMarjanovi\u0107 se nadovezuje:<\/p>\n
\nSlavko Derenj ka\u017ee da je na Radnoj grupi, koja je formirana pro\u0161le godine u oktobru i \u010diji je zadatak da prati sprovo\u0111enje dogovorenog, re\u010deno da \u0107e platni razredi biti uvedeni 1. januara 2025. godine.<\/p>\n