<\/p>\n
Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n Za\u0161to studenti proizvode toliko empatije, solidarnosti i emocija me\u0111u gra\u0111anima Srbije? U \u010demu je njihov poseban status, pa su nosioci ili bar vesnici promena? Ovo pitanje, zbog li\u010dnih frustracija, postavlja i Vojislav \u0160e\u0161elj. I koji kao profesor nije odistinski ni primirisao univerzitetu, pa transkripte TV gostovanja prodaje kao knjige: \u201eKod nas postoji neka idolatrija studenata. Kao da su oni ne\u0161to posebno. Ja sam \u017eurio \u0161to pre da prestanem da budem student. Hteo sam da budem svoj \u010dovek\u201c. \u0160e\u0161elj, po obi\u010daju, nema pojma. Za razliku od \u0160e\u0161elja, o studentima Srbije kao nosiocima promena u \u010ditavoj Evropi pisali su oni stvarni intelektualci: Slavoj \u017di\u017eek, Janis Varufakis, Sre\u0107ko Horvat i drugi.<\/p>\n Ali pitanje ostaje: za\u0161to ba\u0161 studenti? Za\u0161to su oni pokreta\u010di promena \u2013 i to oduvek? Pa kada istorija skre\u0107e sa svoje utabane putanje, to \u010dini sa indeksom u d\u017eepu? Od barikada na Berkliju i Parizu \u0161ezdesetih, preko Tjenanmena i Beograda devedesetih, do dana\u0161njih protesta koje predvode \u201epumpa\u010di\u201c sa kartonskim transparentima, obrazac je uvek isti. Studenti su sirena za uzbunu ili sistem za rano upozoravanje, odnosno uzbunjivanje dru\u0161tva. Oni protestuju, organizuju se, remete status quo i naj\u010de\u0161\u0107e su u pravu \u2013 mnogo pre nego \u0161to ostatak dru\u0161tva to skapira. Ali, za\u0161to su studenti, a ne iskusni eksperti, politi\u010dari, rudari ili direktori, ti koji pokre\u0107u promene, pa i u u\u010dmalom dru\u0161tvu poput na\u0161eg? Studenti su foto-robot uspe\u0161nog, efikasnog i dobro organizovanog demonstranta iz nekoliko razloga.<\/p>\n Prvo, studenti obitavaju u retkom prostoru \u017eivotne i akademske slobode. Na univerzitetu je i zakonski zagarantovana nepovredivost akademskog prostora. U svom najboljem izdanju, fakulteti ne u\u010de mlade ljude \u0161ta treba da misle, ve\u0107 kako da (kriti\u010dki) misle. Kada se to spoji sa mladala\u010dkim ose\u0107ajem hitnosti i bitnosti, dobija se sna\u017ena formula za aktivizam. Uz to, ve\u0107ina studenata jo\u0161 uvek nije optere\u0107ena kreditima, bra\u010dnim partnerima i decom, karijerama, kao i jednim \u201ePa, tako je oduvek bilo\u201c mentalitetom. I zato, ako studenti ne tra\u017ee promene i ne bave se \u201epolitikom\u201c \u2013 ko \u0107e?<\/p>\n Drugo, umesto rasprostranjenog cinizma, studenti i dalje veruju da su promene mogu\u0107e. To mo\u017ee zvu\u010dati naivno, ali u tome je njihova najve\u0107a snaga. Cinizam parali\u0161e. A nada, potkrepljena idealima, znanjem i organizacijom \u2013 pokre\u0107e. Bilo da demonstriraju, blokiraju ili \u0161etaju protiv korupcije i autokratije, protiv klimatskih promena, visoke \u0161kolarine ili za bolji kvalitet obrazovanja, studenti delaju zato \u0161to ne prihvataju poraz kao mogu\u0107nost. Uostalom, kada je to idealizam postao mana ili falinka?<\/p>\n Tre\u0107e, u\u010de\u0161\u0107e u studentskom pokretu za ve\u0107inu traje samo nekoliko godina. Ova relativno brza smena generacija na univerzitetima mahom ima pozitivne posledice po studentski pokret. Novi sloj sve\u017eih maturanata ili bruco\u0161a koji svake godine zapo\u010dinju studije \u010dini stalan priliv mladih ljudi koji nemaju iskustva poraza i koji su otvoreni za radikalne i revolucionarne ideje, \u0161to slu\u017ei kao izvor obnove i o\u017eivljavanja studentskog pokreta.<\/p>\n \u010cetvrto, tu je i snaga u brojnosti, zajedni\u0161tvu i kolektivnom identitetu. Studenti su po definiciji kolektiv ili zajednica. Za razliku od mnogih odraslih koji su me\u0111usobno izolovani, rascepkani i atomizovani svojim radnim obavezama i porodi\u010dnim rutinama, studenti delaju kroz grupe i kao grupa, od amfiteatara do cimerovanja u studentskim domovima. Kada odlu\u010de da reaguju, ne rade to sami, i zato ih je nemogu\u0107e ignorisati kao silu. I otuda su pozivi na generalni \u0161trajk ostalim segmentima srpskog dru\u0161tva nu\u017eno bili neuspe\u0161ni.<\/p>\n Bez romantizacije, studentski pokreti jesu i haoti\u010dni, kontradiktorni, ponekad i sa pogre\u0161nim zahtevima ili ciljevima. Ali neretko uzdrmaju institucije jer postavljaju neugodna pitanja i podse\u0107aju da progres nije uvek fin i pristojan, naprotiv. Kriti\u010dari \u010desto odbacuju studentske aktiviste kao \u201epremlade\u201c da bi zaista razumeli \u0161ta se de\u0161ava, ali istorija pri\u010da druga\u010diju pri\u010du. I danas \u0161irom sveta, studenti podi\u017eu glas protiv nejednakosti, korupcije i kr\u0161enja ljudskih prava \u2013 mnogo pre nego \u0161to vlasti odlu\u010de da ih \u010duju. Naravno, ne pobe\u0111uje svaki pokret, i ne vodi svaki protest do reforme ili revolucije. Ali \u010dak i kada ne uspeju, studentske akcije ostavljaju tragove, menjaju temu razgovora, i inspiri\u0161u slede\u0107i talas. Podse\u0107aju dru\u0161tvo da institucije postoje zbog ljudi \u2013 a ne obrnuto (\u201eNisi nadle\u017ean\u201c). Uostalom, ko je pre samo \u0161est meseci mogao da zamisli ovakvu Srbiju danas? Budnu, aktivnu, solidarnu, hrabru i ponosnu?<\/p>\n Zato, kada slede\u0107i put studenti iza\u0111u na ulice \u2013 ili se zabarikadiraju na fakultete \u2013 ne kolutajmo o\u010dima. Ne cok\u0107imo, ne kr\u0161imo prste. Ve\u0107 obratimo pa\u017enju, po\u0161to gledamo u budu\u0107nost politike, i hrabrosti i slobode na delu. I na koje smo zaboravili pritisnuti poslom i decom, pranjem sudova i \u0161irenjem ve\u0161a. A mo\u017eemo i pogledati u pro\u0161lost kao \u201eprofesoricu \u017eivota\u201c. Stole\u0107ima i \u0161irom planete, jedan obrazac se provla\u010di kroz revolucije, pobune i preporode \u2013 studenti naoru\u017eani idejama, a ne oru\u017ejem. Mladi ljudi koji odbijaju da prihvate svet onakvim kakav jeste, i tvrde da je druga\u010diji svet mogu\u0107. Student kao politi\u010dka snaga, Student 1.0., nije savremeni izum. Neki od najranijih univerzitetskih protesta doga\u0111aju se stole\u0107ima pre \u201eaktivizma mladih\u201c. Na Univerzitetu u Parizu davne 1229. godine, studenti i profesori su pune dve godine bojkotovali rad cele institucije. I to u znak protesta protiv dr\u017eavnog nasilja i nedostatka akademske autonomije. Nisu tra\u017eili br\u017ei Wi-Fi u studentskom domu ili ukusniju hranu u studentskoj menzi, ve\u0107 se borili za samu du\u0161u visokog obrazovanja.<\/p>\n Mustra Studenta 1.0. ponavlja se i nekoliko vekova unapred. Veliko intelektualno previranje nazvano Prosvetiteljstvom predvode studenti koji su \u010ditali zabranjene knjige pod svetlom sve\u0107e i raspravljali o filozofiji pod pretnjom hap\u0161enja. Godine 1848. studentske pobune doprinele su izbijanju revolucija \u0161irom Evrope, kao u Be\u010du, Berlinu i Budimpe\u0161ti, sa zahtevima za ustavna prava i demokratsku vlast. U 20. veku, studenti su preoblikovali ideolo\u0161ku mapu sveta. U Sjedinjenim Dr\u017eavama, oni si bili na \u010delu borbe za gra\u0111anska prava, protiv rata u Vijetnamu, a kasnije i borbe za prava \u017eena i LGBT osoba. U Parizu, doga\u0111aji iz maja 1968, kada su studenti i radnici sru\u0161ili francusku vladu, pokazali su potencijal mladih kada ga prati politi\u010dka vizija. U Srbiji je studentski pokret Otpor imao klju\u010dnu ulogu u ru\u0161enju Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, a ova kombinacija gra\u0111anske neposlu\u0161nosti, nenasilnog otpora, kreativnosti i humora, kao i slogan \u201eGotov je!\u201c inspirisao je demokratske pokrete otpora od Gruzije do Egipta. Studenti su zapalili plamen promena i u najautoritarnijim re\u017eimima, kao na Trgu Tjenanmen u Pekingu 1989, kada su ih gazili tenkovima i kosili mitraljezima.<\/p>\n Dakle, \u0161ta to studente \u010dini toliko sposobnim da pokrenu dru\u0161tvene promene? Nisu to samo idealizam, hir ili poslovi\u010dni \u201ebunt mladih\u201c jerbo su biolo\u0161ki i psiholo\u0161ki mladi. Studenti jesu posebni zbog svoje dru\u0161tvene pozicije \u2013 na raskrsnici znanja i nezavisnosti. Dovoljno su stari da uo\u010de manjkavosti sistema, a jo\u0161 uvek nisu njegov deo. Intelektualno su opremljeni, na\u010ditani, dru\u0161tveno povezani, i ne boje se da preispituju tabue. NJihove u\u010dionice su rasadnici i kriti\u010dkog mi\u0161ljenja i kolektivne akcije. Danas, kada se univerziteti \u0161irom sveta suo\u010davaju sa politi\u010dkim pritiscima, smanjenim finansiranjem i kulturnim sukobima, studentski glas ostaje klju\u010dni pokazatelj stanja dru\u0161tva. Studenti su barometar dru\u0161tvenih problema. Kada studenti protestuju, npr. protiv korupcije i politi\u010dke represije \u2013 oni nisu neradnici koji \u201ene \u017eele da u\u010de\u201c, ve\u0107 nastavljaju dugu i \u010dasnu tradiciju gra\u0111anske hrabrosti. Zato ne odbacujmo studentske pokrete kao banalnu mladala\u010dku pobunu \u201eprotiv sistema\u201c. Prepoznajmo ih kao ono \u0161to zaista jesu: avangarda demokratije, savest akademije i puls dru\u0161tva u promeni. Istorija se ponekad ponavlja, a ponekad mar\u0161ira u protestu \u2013 sa ruksakom na le\u0111ima, bed\u017eom na jakni, kartonskim transparentom u rukama, i sa indeksom u d\u017eepu.<\/p>\n