Izvor: www.mrsavljenje.co<\/p>\n
Mediteranska dijeta<\/strong>, koju mnogi mnogi\u00a0nutricionisti<\/strong>\u00a0smatraju odli\u010dnom\u00a0preporukom<\/strong>\u00a0za\u00a0dobru linju<\/strong>, sadr\u017ei\u00a0testeninu<\/strong>, kao jedan od svojih elemenata.<\/p>\n Pove\u0107an unos namirnica koje obiluju skrobom (hleb, testenina, krompir, pirina\u010d), kao i obilna konzumacija vo\u0107a i povr\u0107a garantuju ljudima\u00a0mediteranskih<\/strong>\u00a0krajeva manju mogu\u0107nost oboljevanja od arterioskleroze u odnosu na stanovnike severnih krajeva Evrope i Amerike.<\/p>\n Kuhinju tih severnih krajeva karakteri\u0161e meso, sir i uglavnom namirnice bogate zasi\u0107enim mastima, ali oskudne po pitanju\u00a0skroba<\/strong>\u00a0i\u00a0vlakana<\/strong>, tako da stanovni\u0161tvo \u010desto ima problema sa srcem i linijom, \u0161to nije slu\u010daj u tolikoj meri u mediteranskoj zoni.<\/p>\n Testenina<\/strong>\u00a0je vi\u0161enamenska namirnica, mo\u017ee se pripremiti u vidu glavnog jela, ali i predjela, zavisno od sastojaka koji joj se dodaju. Ono \u0161to je najzna\u010dajnije, nije visokokalori\u010dna, kao \u0161to mnogi smatraju, te nije ni opasna po liniju ni srce.<\/p>\n Ta\u010dnije, 100 grama testenine sadr\u017ei 360 kalorija i oko 2,5 grama masti.<\/p>\n Treba uzeti u obzir da\u00a0pasta<\/strong>\u00a0tokom kuvanja upije mnogo vode, zbog \u010dega joj se te\u017eina pove\u0107a \u010dak 3 puta, \u0161to nije slu\u010daj sa npr. mesom, \u010dija niska energetska vrednost pre pripreme se uve\u0107ava prilikom kuvanja zbog gubitka vode. Tako da, sa pola porcije paste (80 gr) mo\u017eemo se zasititi vise nego sa porcijom od 120-140 gr mesa ili ribe, a kalorijski unos je skoro identi\u010dan.<\/p>\n Testenina je preporu\u010dljiva zbog svojih osnovnih sastojaka \u2013\u00a0vlakana<\/strong>\u00a0i\u00a0skroba<\/strong>. Skrob je slo\u017eeni ugljeni hidrat koji se transformi\u0161e u prost \u0161e\u0107er i \u0161alje \u0107elijama. Taj proces zahteva vreme i to je razlog \u0161to pasta odla\u017ee ose\u0107aj gladi, a tako\u0111e ne mo\u017ee do\u0107i do naglog porasta\u00a0\u0161e\u0107era u krvi<\/strong>, kao prilikom konzumacije prostih \u0161e\u0107era \u2013 slatki\u0161a. Naime, prosti\u00a0\u0161e\u0107eri<\/strong>\u00a0koji ne zahtevaju transformaciju dospevaju br\u017ee u krvotok, \u0161to nije slu\u010daj sa skrobom, tako da i osoba koja boluje od dijabetesa mo\u017ee sebi da dozvoli odre\u0111eni unos testenine.<\/p>\n Me\u0111utim, najva\u017eniji je izbor nadeva, jer nije ista testenina sa sosom od paradajza i sa slaninom. \u010cak i oni koji nemaju posebnih zdravstvenih problema, trebalo bi da se \u010duvaju veoma bogatih i kalori\u010dnih soseva. Prilikom pripreme testenine, trebalo bi te\u017eiti uspostavljanju odgovaraju\u0107e ravnote\u017ee izme\u0111u proteina,\u00a0skroba<\/strong>\u00a0i masti.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
![\"dijeta](\"https:\/\/sentella.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/dijeta5.jpg\")
<\/figure>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n