Vozovi koji su putnike iz Srbije preko Hrvatske prevozili do Slovenije, prestali su da saobra\u0107aju 15. marta 2020. godine, nakon progla\u0161enja vanrednog stanja u zemlji izazvanog pandemijom Kovida 19.Od tada je pro\u0161lo tri godine, pro\u0161lo je i vanredno stanje, nadle\u017eni iz redova srpskih \u017eeleznica nare\u0111ali su obe\u0107anja o obnovi ove putni\u010dke linije, me\u0111utim, prema istra\u017eivanju VOICE<\/a>-a, voz preko Hrvatske do Slovenije ne\u0107e saobra\u0107ati, bar ne u dogledno vreme.<\/p>\n Tako je jo\u0161 po\u010detkom januara 2022. godine predsednik Skup\u0161tine Infrastruktura \u017eeleznice Srbije i dekan Saobra\u0107ajnog fakulteta u Beogradu Neboj\u0161a Bojovi\u0107 najavio da \u0107e voz od srpske prestonice preko Zagreba do Ljubljane ponovo krenuti da saobra\u0107a posle vi\u0161egodi\u0161nje pauze \u2013 na prole\u0107e.<\/p>\n \u2013 Nadamo se da \u0107e ve\u0107 u prvom kvartalu 2022. godine biti uspostavljena jedna linija prema Ljubljani, kasnije ka Filahu u Austriji, a do sredine godine jo\u0161 jedna<\/em><\/strong>. \u2013 rekao je Bojovi\u0107 u januaru pro\u0161le godine.<\/p>\n Od tog obe\u0107anja pro\u0161lo je vi\u0161e od godinu dana a najbli\u017ee \u0161to se srpski voz primakao Zagrebu je pograni\u010dna stanica u \u0160idu.<\/p>\n Ne\u0161to bla\u017eu retoriku imao je ministar gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture Goran Vesi\u0107 koji je sredinom marta ove godine izjavio da se projektuje deo brze pruge od Beograda do \u0160ida, koja \u0107e biti veza za Zagreb, Ljubljanu, Be\u010d i Italiju.<\/p>\n S druge strane, u odgovoru koji je Vesi\u0107evo Ministarstvo dostavilo VOICE-u nije jasno nazna\u010deno kada bi regionalni voz u smeru zapada mogao ponovo da saobra\u0107a.<\/p>\n Kako bismo utvrdili kako zaista teku pregovori o ponovnoj uspostavi voznog putni\u010dkog saobra\u0107aja od Beograda do Zagreba i Ljubljane, VOICE je kontaktirao nadle\u017ene institucije u Hrvatskoj i Sloveniji.<\/p>\n Iz uprave Slovenske \u017eeleznice (S\u017d) ka\u017eu za VOICE da su bezuspe\u0161no kontaktirali upravu Srbija Voza.<\/p>\n \u2013 Uprava S\u017d-Putni\u010dki promet uputila je dopis\/inicijativu upravi Srbija Voza za sastanak na relaciji \u017eelezni\u010dkih uprava direktora Slovenskih \u017eeleznica i Srbija Voza s ciljem ponovnog uspostavljanja \u017eelezni\u010dkog putni\u010dkog saobra\u0107aja izme\u0111u Slovenije i Srbije, razvoja i unapre\u0111enja me\u0111usobne saradnje i osiguranja bolje i kvalitetnije usluge putnika sa obe strane. Iz uprave Srbija Voz nije bilo odgovora na inicijativu<\/em><\/strong>. \u2013 navode iz S\u017d.<\/p>\n S druge strane, na pitanje da li imaju saznanja o ponovnoj uspostavi voznog saobra\u0107aja na relaciji Beograd \u2013 Zagreb, iz hrvatskog Ministarstva mora, promenata i infrastrukture odgovaraju da sve zavisi od Srbije.<\/p>\n \u2013 H\u017d Putni\u010dki prijevoz d.o.o. u va\u017ee\u0107em voznom redu ima predvi\u0111ene trase vlakova te ponovna uspostava prometa ovisi o tehni\u010dko-tehnolo\u0161kim mogu\u0107nostima Srbija Voza<\/em><\/strong>. \u2013 ka\u017eu iz ovog Ministarstva.<\/p>\n Svoju verziju pri\u010de ima i Srbija Voz. Za VOICE ka\u017eu da je za 14. decembar 2022. godine u Ljubljani bio zakazan sastanak predstavnika sva tri \u017eelezni\u010dka prevoznika \u2013 iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, ali da je isti u poslednjem mometnu otkazan sa hrvatske strane. Tako\u0111e, Srbija Voz upravo Hrvatsku krivi da \u201cko\u010di\u201d ponovno uspostavljanje voznog putni\u010dkog saobra\u0107a.<\/p>\n \u2013 \u010cini se da upravo sa hrvatske strane postoji manjak interesovanja da se ponovo uspostavi saobra\u0107aj vozova, budu\u0107i da je hrvatska strana uslovljavala uvo\u0111enje no\u0107nog voza do Ljubljane, u\u010de\u0161\u0107em u tro\u0161kovima na hrvatskoj teritoriji od strane Srbija Voza i Slovenskih \u017eeleznica, \u0161to je neuobi\u010dajan zahtev i krajnje neprihvatljiv<\/em><\/strong>. \u2013 rekao je za VOICE izvr\u0161ni direktor za saobra\u0107aj i komercijalne posle u Srbija Vozu Zoran Puzovi\u0107.<\/p>\n Na kraju, iz Srbija Voza nam je re\u010deno da je u januaru u Zagrebu odr\u017ean sastanak sa predstavnicima Hrvatske i Slovenije gde se govorilo o \u201cuspostavljanju novih mogu\u0107nosti\u201d za prevoz putnika vozom. Odnosno, godinu dana nakon obe\u0107anja predstavnika srpskih \u017eeleznica da \u0107e voz ponovo saobra\u0107ati od Beograda do Zagreba i Ljubljane i to na prole\u0107e, tek je odr\u017ean inicijalni sastanak.<\/p>\n Po\u010detkom marta na Bledu su se sastali i resorni ministri Srbije i Slovenije a glavna tema bila je ponovno uspostavljanje no\u0107nog putni\u010dkog voza od Beograda preko Zagreba do Ljubljane.<\/p>\n \u2013 Sigurna sam da \u0107emo do kraja godine imati pokrenute vozove koje smo imali pre korone<\/em><\/strong>. \u2013 rekla je tom prilikom Anita Dimoski, pomo\u0107nica ministra za \u017eelezni\u010dki i intermodalni transport Srbije.<\/p>\n<\/blockquote>\n Stru\u010dnjaci za saobra\u0107aj sa kojima je VOICE razgovarao ka\u017eu da je u ovom slu\u010daju presudan ekonomski faktor. Konkretno, preduze\u0107a koja obavljaju prevoz putnika vozom nemaju ekonomske benefite od me\u0111unarodnog transporta i da bi do njega uop\u0161te i do\u0161lo \u2013 neophodna je finansijska pomo\u0107 dr\u017eave.<\/p>\n Me\u0111utim, kako ka\u017eu stru\u010dnjaci, u ovom trenutku za Srbija Voz postoji nekoliko problema. Prvi je visoka cenu koju bi srpska kompanija pla\u0107ala za svaki pre\u0111eni vozni kilometar, pre svega u Hrvatskoj a koja je 2018. godine iznosila 2,48 evra, dok je u Sloveniji ova naknada iznosila 1,80 evra, pokazuju podaci iz nau\u010dnog rada \u201cModeliranje efikasnosti i efektivnosti \u017eeljezni\u010dkog operatera\u201d mr Aleksandra Blagojevi\u0107a. Sa druge strane, jedan vozni kilometar u Srbiji, prema istom izvoru, napla\u0107ivao bi se 0,90 evra. Dakle, naknada u Hrvatskoj ve\u0107a je dva i po puta nego u Srbiji. VOICE nije uspeo od nadle\u017enih institucija iz Hrvatske i Slovenije da dobije podatak koliko sada u ovim dr\u017eavama iznosi naknada za pre\u0111eni vozni kilometar.<\/p>\n S obzirom da od Beograda do Ljubljane ima oko 550 kilometara pruge, a od toga najve\u0107i deo u Hrvatskoj \u2013 316, jasno je zbog \u010dega je za srpsku kompaniju upitna rentabilnost ponovnog uvo\u0111enja voza do Ljubljane. Odnosno, neophodno je subvencionisanje od strane dr\u017eave.<\/p>\n Prema nezvani\u010dnim informacijama koje je VOICE dobio od izvora iz doma\u0107ih i me\u0111unarodnih institucija koje se bave voznim saobra\u0107ajem, nijedna od tri dr\u017eave ne \u017eeli da subvencioni\u0161e vozni putni\u010dki saobra\u0107aj na relaciji Beograd \u2013 Zagreb \u2013 Ljubljana i obrnuto.<\/p>\n Iz srpskog Ministarstva gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukturi nisu eksplicitno negirali gorepomenute navode. No, dodaju da postoji interes za ponovnim uspostavljanjem voznog saobra\u0107aja do Zagreba i Ljubljane.<\/p>\n \u2013 Na zajedni\u010dkim sastancima je tvr\u0111eno da postoji spremnost svih u\u010desnika da se ponovo uspostavi redovan \u017eelezni\u010dki putni\u010dki saobra\u0107aj na relaciji Beograd \u2013 Zagreb \u2013 Ljubljana, ali i da postoje odre\u0111ena ograni\u010denja koja je potrebno da se reguli\u0161u kako bi se omogu\u0107ilo ponovno uspostavljanje saobra\u0107aja i koja bi mogla da budu re\u0161ena zajedni\u010dkim pristupom sve tri dr\u017eave, \u0161to je u prethodnom periodu ve\u0107 i zapo\u010deto kroz organizaciju nekoliko zajedni\u010dkih sastanaka i uklju\u010divanje svih relevantnih institucija. \u2013<\/em><\/strong> re\u010deno je za VOICE iz Ministarstva.<\/p>\n Zgrada op\u0161tine \u0160id<\/em><\/p>\n Sa druge strane, Srbija ima i odre\u0111ene infrastrukturne probleme. Ve\u0107 godinama se govori o\u00a0 rekonstrukciji vozne infrastrukture na koloseku od Stare Pazove do \u0160ida. Konkretno, kolosek u suprotnom smeru \u2013 od \u0160ida do Stare Pazove ne predstavlja problem, ve\u0107 je problem obrnuti pravac. Vozom se iz \u0160ida do Beograda sti\u017ee u proseku za sat i po vremena a iz Beograda u \u0160id za dva i po sata.<\/p>\n Dakle, voz od Beograda do Zagreba nije \u201cisplativ\u201d ni u vremenskom aspektu.<\/p>\n Primera radi, ako se automobilom uputite od Beograda do Zagreba put od 400 kilometara \u0107e trajati oko \u010detiri sata. Sa druge strane, ukoliko biste kao prevozno sredstvo izabrali voz, dva i po sata bi trebalo da izdvojite samo za prvih 100 kilometara \u2013 od Beograda do \u0160ida. Odnosno, za isto to vreme, automobilom ve\u0107 sti\u017eete u Novu Gradi\u0161ku.<\/p>\n Ako pogledamo ne\u0161to zapadniju kartu Evrope, situacija je potpuno druga\u010dija. Recimo, iz Pariza do Londona dnevno polazi vi\u0161e od deset vozova. U zavisnosti od tipa voza i rute, vo\u017enja mo\u017ee da traje i manje od dva i po sata. Razdaljina izme\u0111u ova dva grada iznosi pribli\u017eno 400 kilometara. Dakle, vozom \u0107ete pre sti\u0107i od Pariza do Londona nego od Beograda do \u0160ida. Cena karte u jednom smeru na ovoj relaciji uglavnom iznosi oko 250 evra.<\/p>\n Zanimljivo, avionske karte na ovoj ruti uglavnom ko\u0161taju manje od 250 evra a put traje oko sat vremena. Me\u0111utim, ako uzmemo u obzir udaljenost aerodroma od centra grada ali i sve ostale protokole, jasno je da se putovanje vozom isplativije, nasuprot ne\u0161to vi\u0161oj ceni.<\/p>\n Stru\u010dnjaci za VOICE ka\u017eu da je u razvijenim zemljama Evrope ve\u0107 ustaljena praksa da je voz popularno prevozno sredstvo pre svega zbog vremenskog aspekta, odnosno brzine kojim se sti\u017ee na \u017eeljeno odredi\u0161te. Stoga, dodaju, ankete pokazuju da Evropljani na prvo mesto stavljaju vremensku efikasnost a ne cenu karte.<\/p>\n Treba naglasiti i da zemlje Evropske unije uglavnom ne subvencioni\u0161u ili daju izuzetno male naknade voznim preduze\u0107ima za obavljanje me\u0111unarodnog transporta. Stoga su cene karata za me\u0111unarodne vozove visoke, ali je usluga brza i efikasna pa je i zainteresovanost putnika velika.<\/p>\n Jedna od prvih \u201cstanica\u201d ka potencijalnom uvo\u0111enju redovne putni\u010dke linije do Hrvatske i Slovenije je rekonstrukcija pruge na relaciji Stara Pazova \u2013 \u0160id. Me\u0111utim, ova rekonstrukcije nije zna\u010dajna samo za me\u0111unarodni saobra\u0107aj, ve\u0107 i za svakodnevni transport gra\u0111ana sremskog okruga.<\/p>\n VOICE je imao uvid u ankete koje su za potrebe pojedinih me\u0111unarodnih institucija radili profesori sa novosadskog Fakulteta tehni\u010dkih nauka prema kojima putnici u Srbiji pokazuju zainteresovanost za vozni saobra\u0107aj, ali da su najvi\u0161e skepti\u010dni zbog reda vo\u017enje.<\/p>\n Tako su recimo anketirani putnici na autobuskim stanicama gradova u okviru prethodno pomenute relacije od Beograda do \u0160ida. Konkretno, ve\u0107ina anketiranih putnika u Beogradu, Rumi, Staroj Pazovi, Sremskoj Mitrovici i \u0160idu dala je pozitivne odgovore o potencijalnom kori\u0161\u0107enju \u017eeleznice. Me\u0111utim, najni\u017ee su ocenjeni pristupa\u010dnost i pouzdanost, odnosno ta\u010dnost izvr\u0161enja reda vo\u017enje.<\/p>\n Sada je re\u010d o javnom prevozu do Beograda, gra\u0111ani \u0160ida su fakti\u010dki zavisni od voza, jer iz ovog pograni\u010dnog grada do prestonice saobra\u0107aju svega dva autobusa i to jedan u popodnevnim a drugi u ve\u010dernjim \u010dasovima.<\/p>\n Sremci su tri godine doslovno bili \u201codse\u010deni\u201d od Beograda kada je vozni saobra\u0107aj u pitanju. Oni su od \u0160ida vozom mogli do Golubinaca, pa su onda kasnije presedanjem stizali u glavni grad Srbije. Od oktobra pro\u0161le godine, ponovo imaju direktnu liniju do Beograda.<\/p>\n Predrag Danilovi\u0107 iz \u0160ida, koji studira u Beogradu, ka\u017ee za VOICE da je najkriti\u010dniji kolosek od Sremske Mitrovice do \u0160ida gde voz ide brzinom od 30 kilometara na \u010das, a na delu od Kukujevaca do \u0160ida svega 20 kilomeatara na \u010das.<\/p>\n \u2013 S obzirom na to da imamo samo dve autobuske linije tokom dana do Beograda, \u017eelezni\u010dka pruga i putni\u010dki saobra\u0107aj na njoj su \u017eila kucavica stanovnicima \u0160ida. Veoma \u010desto se de\u0161avaju kra\u0111e elemenata koji slu\u017ee za funkcionisanje pruge, pru\u017eni prelazi \u010desto ne funkcioni\u0161u, \u0161to sve zajedno dovodi do ka\u0161njenja u redu vo\u017enje i drugih smetnji.<\/em><\/strong> \u2013 navodi Danilovi\u0107.<\/p>\n U Programu poslovanja Infrastruktura \u017eeleznice Srbije za 2022. godinu navodi se da su od strane Fonda za Zapadni Balkan obezbe\u0111ena bespovratna sredstva u iznosu od oko 400 miliona evra za rekonstrukciju i modernizaciju pruge na deonici Golubinci \u2013 \u0160id i In\u0111ija \u2013 Golubinci. U toku je izrada tehni\u010dke dokumentacije a odlu\u010deno je da vozovi na ovom potezu razviju maksimalnu brzinu od 200 kilometara na \u010das.<\/p>\n Sa druge strane, stru\u010dnjaci upu\u0107eni u ovaj projekat ka\u017eu za VOICE da kompletna rekonstrukcija ne\u0107e biti zavre\u0161ena bar narednih pet godina.<\/p>\n Stoga, deluje da srpski voz ne\u0107e pre\u0107i granicu u dogledno vreme, a tik uz granicu, do \u0160ida, prevozi\u0107e putnike brzinom dosta ni\u017eom od 200 kilometara na \u010das a znatno bli\u017eom brzini kojom se kre\u0107e prose\u010dan biciklista.<\/p>\n\n
Tri zemlje \u2013 tri\u00a0 razli\u010dite pri\u010de<\/strong><\/h2>\n
\u0160ta zapravo \u201cko\u010di\u201d voz<\/strong><\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/multisite.radio021.rs\/wp-content\/uploads\/sites\/8\/2021\/09\/SID.jpg\")
<\/figure>\nVozom br\u017ee iz Pariza do Londona, nego iz Beograda u \u0160id<\/strong><\/h2>\n
Planirana rekostrukcija pruge do \u0160ida, Sremcima preko potrebna<\/strong><\/h2>\n