Dr\u017eava Srbija uvela je u ste\u010daj Dru\u0161tveno preduze\u0107e \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c \u0160id i uzela 375 hektara obradivih povr\u0161ina u \u0161idskoj op\u0161tini, vrednih oko 4,5 miliona evra.<\/strong> Radnici koji su do 1991. godine, odnosno do po\u010detka rata u\u010destvovali u kupovini tog zemlji\u0161ta, a koji su bili zaposleni u nekada\u0161njem poljoprivrednom gigantu \u00a0\u2013 vukovarskom \u201eVupiku\u201c (Radnoj jedinici \u201eTovarnik\u201c i Poljoprivrednoj zadruzi \u201eTovarnik\u201c u Hrvatskoj) \u2013 ostali su bez prava na te parcele. Njihove oranice od pro\u0161le godine u zakup daje dr\u017eava Srbija koja godi\u0161nje, potvr\u0111eno je VOICE-u, na njima zara\u0111uje oko 19 miliona dinara<\/a>.<\/p>\n Problem je nastao kada je pre tri godine<\/strong> isticao rok za privatizaciju dru\u0161tvenih preduze\u0107a u Srbiji. Radnici tvrde da se dr\u017eava domogla 375 hektara u \u0161idskoj op\u0161tini kr\u0161e\u0107i od tada vlastite zakone (Zakon o privatizaciji), ali i me\u0111unarodni dokument \u2013 Sporazum o sukcesiji. Iako nadle\u017eno Ministarstvo privrede negira da je u ovom slu\u010daju prekr\u0161en pomenuti zakon i nagla\u0161ava da je ste\u010daj otvoren isklju\u010divo zbog propusta \u0161idskog \u201eRatarstva Tovarnik\u201c,<\/strong> problem je \u0161to se u celom tom postupku nije vodilo ra\u010duna o tome da se na ovo preduze\u0107e odnosi me\u0111unarodni akt, koji bi trebalo da je iznad doma\u0107eg zakonodavstva.<\/p>\n Re\u010d je o pedesetak radnika koji su za vreme ratnih de\u0161avanja izbegli iz Tovarnika u Hrvatskoj u Srbiju, a najvi\u0161e na podru\u010dje op\u0161tine \u0160id. Pre toga, godinama su izdvajali iz svojih zarada da bi kupovali\u00a0 zemlji\u0161te koje je do rata bilo u jednoj dr\u017eavi<\/a>. Deo tih VUPIK-ovih radnika zaposlio se po dolasku u Srbiju u novoosnovanom preduze\u0107u DP \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c \u0160id. Uz tvrdnju da su vi\u0161estruko o\u0161te\u0107eni,<\/strong> za VOICE ka\u017eu da su za sve ove godine uspeli da \u201esa\u010duvaju to poljoprivredno zemlji\u0161te od raznih malverzacija i li\u010dnih aspiracija lokalnih mo\u0107nika\u201c, ali od dr\u017eave koja kr\u0161i zakone nisu mogli.<\/p>\n -Bio sam direktor Radne jedinice \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c u Tovarniku u Hrvatskoj od 1977. godine. Odlu\u010dili smo \u201ena organima upravljanja\u201c, to jest na radni\u010dkom savetu 1979. godine, da po\u010dnemo sa kupovinom zemlji\u0161ta u Republici Srbiji, u op\u0161tini \u0160id jer tada nije bilo granica, zemlji\u0161te je bilo dva-tri puta jeftinije nego na podru\u010dju Tovarnika, a udaljenost od ekonomskog dvori\u0161ta bila je tri do \u0161est kilometara \u2013 ka\u017ee za VOICE magistar poljoprivrednih nauka Vaskrsije Vuksanovi\u0107.<\/strong> \u2013 Du\u017enost mi je bila, a i sada je, da se brinem i borim za radnike. Sasvim je prirodno i logi\u010dno da radnici prilikom privatizacije DP \u201eRatarstvo -Tovarnik\u201c \u0160id ostvare zaslu\u017eena prava u Republici Srbiji jer se po imenu i prezimenu zna ko je kupovao te parcele,<\/strong> navodi Vuksanovi\u0107.<\/p>\n Ni moralno ni ekonomski opravdano<\/strong><\/p>\n Preduze\u0107e \u201eRatarstvo -Tovarnik\u201c \u0160id bilo je pripremljeno za privatizaciju 2007. godine ali je uredbom Vlada Srbije prekinula proces privatizacije preduze\u0107a iz drugih republika. Po toj uredbi data je mogu\u0107nost takvim firmama da se sporazumeju sa domicilnim preduze\u0107ima o udelu kapitala u preduze\u0107ima u Srbiji, \u0161to je \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c \u0160id i uradilo. Bilo je me\u0111u prvim firmama u Srbiji registrovanim iz drugih republika koje su potpisale zvani\u010dan sporazum sa domicilnom firmom \u2013 u ovom slu\u010daju \u201eAgro Tovarnikom\u201c<\/strong> iz Tovarnika u Hrvatskoj.<\/p>\n -Ostvarili smo dogovor<\/strong> sa rukovodstvom \u201eAgro Tovarnika\u201c, \u00a0pravnim sledbenikom VUPIK-a, \u0161to je bilo sasvim zadovoljavaju\u0107e i nije bilo te\u0161ko usaglasiti se jer se poznajemo. Sa nekima od njih smo zajedno kupovali zemlji\u0161te u \u0161idskoj op\u0161tini, a u procesu reintegracije, 1997. godine, deo radnika srpske nacionalnosti ostao je tamo u radnom odnosu \u2013 ka\u017ee Vuksanovi\u0107.<\/p>\n \u201eVupik\u201c traje od 1945. <\/strong><\/p>\n Pripajanjem poljoprivrednih zadruga od 1960. do 1964. godine pove\u0107ava se posed i formira PIK Vukovar, koji obra\u0111uje velike povr\u0161ine zemlji\u0161ta od Osijeka do Iloka i Tovarnika. Nakon mirme reintegracije, 2000. godine se izdvojio \u201eAgro Tovarnik\u201c sa 3.600 hektara oranica.<\/p>\n Ina\u010de, rukovodstvo i radnici u Tovarniku su privatizovali svoje preduze\u0107e \u2013 \u201eAgro Tovarnik\u201c i danas uspe\u0161no posluju.<\/p>\n<\/blockquote>\n Prema dokumentaciji koju poseduje VOICE, ali i prema dostupnim zvani\u010dnim izve\u0161tajima o poslovanju, kada je 2015. otvoren ste\u010daj nad DP \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c \u0160id, preduze\u0107e nikome nije ni\u0161ta dugovalo,<\/strong> a tokom celog poslovanja sve obaveze prema dr\u017eavi i dobavlja\u010dima izvr\u0161avalo je na vreme i nije nikada bilo u blokadi.<\/p>\n Zvani\u010dno obja\u0161njenje Agencije za privatizaciju, kasnije Agencije za licenciranje ste\u010dajnih upravnika<\/strong> (ALSU), bilo je da je do ste\u010daja do\u0161lo zato \u0161to DP \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c \u0160id nije blagovremeno dostavilo valjanu, fer procenu vrednosti imovine, \u0161to nije ta\u010dno, izri\u010dit je na\u0161 \u00a0sagovornik.<\/p>\n \u2013 Sve \u0161to su tra\u017eili im je dostavljeno \u2013 i procena ve\u0161taka iz 2014. godine, i zavr\u0161ni ra\u010duni, to jest bilansi stanja i bilansi uspeha. Preduze\u0107e od imovine poseduje samo 375 hektara obradivog zemlji\u0161ta i vrlo jednostavno se mo\u017ee odrediti koliko vredi. Tr\u017ei\u0161na vrednost zemlji\u0161ta u \u0161idskoj op\u0161tini nije se menjala zna\u010dajno ve\u0107 \u0161est \u2013 sedam godina i kre\u0107e se oko 12.000 evra po hektaru, \u0161to zna\u010di da je vrednost \u201eRatarstva Tovarnik\u201c \u0160id oko 4,5 miliona evra<\/strong> \u2013 nagla\u0161ava Vuksanovi\u0107. \u2013 Malo je verovatno da tako vredno preduze\u0107e ode u ste\u010daj zbog neke \u201eprocene vrednosti\u201c, a da mene kao direktora za sve ove godine niko ne pozove da \u010duje moje mi\u0161ljenje. Nije moralno niti ekonomski opravdano<\/strong> za radnike i dr\u017eavu Srbiju da \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c \u0160id ide u bankrot i da ga prodaje ste\u010dajni upravnik, a da radnici koji su kupovali to zemlji\u0161te nemaju nikakva prava. Pro\u0161li smo kroz ogromne probleme sve ove godine, menjale su se vlade, ministri poljoprivrede i privrede, zakoni i uredbe, a mi smo nastojali da za\u0161titimo sebe i preduze\u0107e. Me\u0111u prvima smo potpisali sporazum sa domicilnom firmom iz Republike Hrvatske, \u201eAgro Tovarnikom\u201c, navodi Vuksanovi\u0107.<\/p>\n VOICE poseduje kopiju sporazuma iz 2009. godine o ure\u0111ivanju imovinsko-pravnih odnosa izme\u0111u DP \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c iz \u0160ida i firme \u201eAgro Tovarnik\u201c, na osnovu uredbe o za\u0161titi imovine delova preduze\u0107a \u010dije je sedi\u0161te na teritoriji biv\u0161ih republika SFRJ<\/a>. Preduze\u0107a sa srpske i hrvatske strane postupila su onako kako je propisala dr\u017eava Srbija, odnosno usaglasila se i dogovorila u datom roku, ali taj sporazum na kraju nije uzet u obzir.<\/p>\n Sporazum izme\u0111u \u0161idske i tovarni\u010dke firme<\/strong> se odnosio na utvr\u0111ivanje udela u kapitalu i, shodno Sporazumu o sukcesiji, DP \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c \u0160id imalo bi 30 odsto, a \u201eAgro Tovarnik\u201c i PZ \u201eTovarnik\u201c iz Tovarnika \u2013 70 odsto.<\/p>\n \u201eAgro Tovarnik\u201c bi u tom slu\u010daju, kao ve\u0107inski vlasnik, imao obavezu da zaposli 10 do 12 radnika, da svim radnicima koji su u\u010destvovali u kupovini zemlji\u0161ta u op\u0161tini \u0160id obezbedi otpremnine u zavisnosti od du\u017eine radnog sta\u017ea, kao i udele onima koji su bili zaposleni u \u0161idskom preduze\u0107u. \u201eAgro Tovarnik\u201c bi, po sporazumu, obezbedio i finansiranje za normalan nastavak proizvodnje. U kona\u010dnom dogovoru<\/strong> trebalo je da u\u010destvuje Ministarstvo privrede, koje je, u slu\u010daju da se predlozi \u0161idskog i tovarni\u010dkog preduze\u0107a ne prihvate, trebalo da izna\u0111e model privatizacije po kojem bi radnici koji su kupovali to zemlji\u0161te bili obe\u0161te\u0107eni.<\/p>\n Sporazumom izme\u0111u preduze\u0107a u \u0160idu i Tovarniku i radnici i dve dr\u017eave imale bi potpuno re\u0161enu situaciju. Me\u0111utim, <\/strong>dokument nije za\u017eiveo ali je produ\u017eavan sve do 2014. godine, odnosno do novog Zakona o privatizaciji u kojem je pisalo da se firme iz drugih republika SFRJ prodaju ali da \u0107e novac i\u0107i na poseban ra\u010dun i da \u0107e se \u010duvati do re\u0161enja pitanja sukcesije<\/a>.<\/p>\n Sporazum o sukcesiji mrtvo slovo na papiru<\/strong><\/p>\n -Aneks G Sporazuma o sukcesiji jo\u0161 uvek je mrtvo slovo na papiru,<\/strong> iako je\u00a0 od potpisivanja Sporazuma o sukcesiji proteklo vi\u0161e od 16 godina. Dr\u017eave sukcesori biv\u0161e SFRJ nisu preduzele mere neophodne za efikasnu primenu Aneksa G Sporazuma o sukcesiji koje bi omogu\u0107ile da prava na pokretnu i nepokretnu imovinu, koja se nalazi u nekoj dr\u017eavi naslednici i na koju su gra\u0111ani ili druga pravna lica SFRJ imali pravo na dan 31. decembra 1990, budu priznata, za\u0161ti\u0107ena i vra\u0107ena od te dr\u017eave \u2013 ocenjuje u razgovoru za VOICE predsednik Upravnog odbora Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju Ratko Bubalo.<\/strong><\/p>\n Ukazuje na to da su Aneksom G ugovorena samo osnovna na\u010dela<\/strong> na kojima se temelje pitanja sukcesije u pogledu privatne imovine i ste\u010denih prava, kao \u0161to su: na\u010delo jednakosti u priznavanju i za\u0161titi ste\u010denih prava, na\u010delo priznavanja i za\u0161tite prava ste\u010denih do odre\u0111enog datuma, na\u010delo naturalne restitucije, na\u010delo prava na naknadu ukoliko naturalna restitucija nije mogu\u0107a, na\u010delo uva\u017eavanja standarda i normi me\u0111unarodnog prava\u2026 Zato su se \u010dlanom 4. Aneksa G dr\u017eave naslednice obavezale da \u0107e preduzeti aktivnosti, odnosno mere \u201eda bi se obezbedila efikasna primena principa koji se navode u ovom Aneksu kao \u0161to je zaklju\u010divanje bilateralnih sporazuma i obave\u0161tavanje svojih sudova i drugih ovla\u0161\u0107enih organa\u201c, dodaje on.<\/p>\n -Uskoro \u0107e se napuniti osam godina<\/strong> otkako je Stalni komitet visokih predstavnika dr\u017eava naslednica, zadu\u017een za pra\u0107enje efikasnosti primene Sporazuma o sukcesiju, doneo preporuku vladama zainteresovanih dr\u017eava sukcesora da zaklju\u010de bilateralne sporazume kojim bi se omogu\u0107ila efikasna primjena Aneksa \u201eG\u201c, kao i da se uzdr\u017ee od dono\u0161enja bilo kojih akata i preduzimanja koraka koji su suprotni odredbama Aneksa \u201eG\u201c. Do danas nije zaklju\u010den niti jedan bilateralni sporazum. Krajem ove godine napuni\u0107e se i punih osam godina otkako je Ministarstvo finansija Republike Srbije sastavilo Nacrt sporazuma izme\u0111u Republike Srbije i Republike Hrvatske o provo\u0111enju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije i uru\u010dilo ga hrvatskoj strani. Republike Srbija je vi\u0161e puta urgirala odgovor, me\u0111utim, hrvatska strana se jo\u0161 uvek nije izjasnila u vezi s ponu\u0111enim Nacrtom \u2013 nagla\u0161ava Bubalo.<\/p>\n On obja\u0161njava da je u sudskoj praksi dominantan stav<\/strong> da se Aneks G ne mo\u017ee neposredno, to jest direktno primenjivati, jer sadr\u017ei samo pravna na\u010dela,\u00a0 te je za njegovu primenu neophodno preduzeti sve mere kojima se osigurava provo\u0111enje tih na\u010dela, \u0161to podrazumeva dono\u0161enje odgovaraju\u0107ih zakonskih i podzakonskih akata, sklapanje me\u0111unarodnih ugovora\u2026<\/p>\n -\u010cinjenice da je do zaklju\u010denja Ugovora o pitanjima sukcesije do\u0161lo nakon vi\u0161egodi\u0161njeg mukotrpnog pregovaranja i uz asistenciju i raznovrsne pritiske evropske i me\u0111unarodne zajednice, kao i da je pro\u0161lo vi\u0161e od 16 godina a da dr\u017eave naslednice nisu ispunile svoje preuzete obaveze<\/strong> u vezi s primenom Aneksa G, upu\u0107uju na potrebu sazivanja zajedni\u010dke regionalne konferencije predstavnika nadle\u017enih tela dr\u017eava naslednica, stru\u010dnjaka za imovinsko pravo i pitanja sukcesije, predstavnika nevladinih organizacija i izbegli\u010dkih udru\u017eenja, predstavnika kompanija \u2013 a koja bi bila posve\u0107ena identifikovanju mera nu\u017enih za efikasnu primenu Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije, uz aktivno sudelovanje i predstavnika evropske i me\u0111unarodne zajednice.<\/p>\n<\/blockquote>\n Ministarstvo privrede odbilo procenu \u201eRatarstva-Tovarnik\u201c<\/strong><\/p>\n Dok na\u0161i sagovornici, radnici koji su osnovali \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c iz \u0160ida tvrde da su procenu imovine i sve pokazatelje poslovanja preduze\u0107a Agenciji za privatizaciju dostavili u oktobru 2014. godine, ovo ministarstvo odgovara<\/strong> da ti dokumenti \u201enisu bili u skladu sa propisima\u201c.<\/p>\n Na pitanje zbog \u010dega dr\u017eava nije odredila model privatizacije za DP \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c i za\u0161to je ono oti\u0161lo u ste\u010daj,<\/strong> iz Ministarstva privrede dobili smo odgovor u kojem se podse\u0107a na to da je, u skladu sa novim zakonom iz 2014. godine, \u0161idska firma bila u obavezi da nadle\u017enom organu dostavi popis i procenu fer tr\u017ei\u0161ne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala, sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine.<\/p>\n Da se izjasni Ustavni sud<\/strong><\/p>\n Nedavno je, prema saznanjima VOICE-a, podneta Ustavnom sudu Srbije inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi Zakona o privatizaciji, zbog toga \u0161to je, kako se u inicijativi navodi, \u201etaj zakon u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i Sporazumom o pitanjima sukcesije, ratifikovanim u srpskom parlamentu\u201c.<\/p>\n Predlo\u017eeno je da se obustavi i neustavnom proglasi odredba zakona koja se odnosi na privatizaciju preduze\u0107a u Srbiji, koja su osnovala preduze\u0107a iz republike biv\u0161e SFRJ.<\/p>\n<\/blockquote>\n Ova dokumenta su klju\u010dna i za dono\u0161enje odluke o modelu i metodu privatizacije, ka\u017eu u Ministarstvu. Me\u0111utim, ocenjeno je da dostavljeni podaci nisu u skladu sa propisima i da zbog toga Agencija nije bila u mogu\u0107nosti da predlo\u017ei Ministarstvu dono\u0161enje odluke o modelu, metodu i merama za pripremu i rastere\u0107enje subjekata privatizacije.<\/p>\n Ovo preduze\u0107e je, podse\u0107aju u Ministarstvu, bilo u grupi od 188 preduze\u0107a za koje je Vlada Srbije donela Akcioni plan za okon\u010danje postupka privatizacije kroz pokretanje ste\u010daja.\u00a0 Privredni sud je u septembru 2015.<\/strong> godine doneo re\u0161enje kojim je ste\u010dajni postupak otvoren.<\/p>\n Skrivali podatke o zakupu njiva<\/strong><\/p>\n Kako se mo\u017ee videti u zapisniku sa licitacije koji nam je ALSU poslala nakon re\u0161enja Poverenika<\/a>, postojale su dve ponude za zakup \u2013 jedna od 260 evra po hektaru (godi\u0161nje 79.500 evra) i druga od 295 evra po hektaru (90.000 evra godi\u0161nje).<\/p>\n Nakon poziva da pobolj\u0161aju ponudu, oba zainteresovana poljoprivrednika podigla su zakupnine \u2013 jedan na 500 evra po hektaru, a drugi na 328 evra, te je 305 hektara zemlji\u0161ta \u201eRatarstva Tovarnik\u201c izdato po vi\u0161oj ceni,<\/strong> odnosno za 152.500 evra godi\u0161nje.<\/p>\n Izvod banke, koji je VOICE dobio od ALSU nakon \u017ealbe Povereniku, pokazuje da je godi\u0161nja zakupnina od 18,8 miliona dinara upla\u0107ena iz dva dela, mimo zakonskog roka.<\/strong><\/p>\n Tri dana pre licitacije budu\u0107i zakupac uplatio je \u010dak 9,8 miliona dinara. Zbunjuje to \u0161to je re\u010d o ukupnom iznosu koji je prvobitno ponudio za godi\u0161nji zakup \u0161idskih njiva, a u tom momentu licitacija jo\u0161 nije bila odr\u017eana<\/strong> i nije bilo nu\u017eno da se na ime depozita upla\u0107uje toliki novac. Nakon pobolj\u0161anja ponude i okon\u010danog postupka izdavanja zemlji\u0161ta u Agenciji za licenciranje ste\u010dajnih upravnika, zakupac je uplatio dodatnih devet miliona dinara. Drugi deo zakupnine ulpatio je po isteku zakonskog roka.<\/p>\n Dr\u017eava je, sude\u0107i po dokumentima koje nam je ALSU dostavila, u kasu stavila po 500 evra za svaki hektar \u201eRatarstva Tovarnik\u201c koji je izdala.<\/p>\n Sla\u0111ana Glu\u0161\u010devi\u0107 (VOICE) <\/strong><\/p>\n\n
![\"vupik\"](\"http:\/\/www.autonomija.info\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/vupik-300x86.jpg\")
<\/a>Po\u010deci hrvatskog \u201eVupika\u201c se\u017eu od 1945. godine, kada je osnovano Savezno poljoprivredno dobro Vukovar, navodi se na internetskoj prezentaciji ovog preduze\u0107a.<\/p>\n![\"Mr](\"http:\/\/www.autonomija.info\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/Mr-Vaskrsije-Vuksanovi-\u00e7-167x300.jpg\")
<\/a>\n
![\"RatkoBubalo\"](\"http:\/\/www.autonomija.info\/wp-content\/uploads\/2015\/08\/RatkoBubalo-263x300.jpg\")
<\/a>\n
![\"tabla](\"http:\/\/www.autonomija.info\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/tabla-tovarnik-vukovar-osijek-300x169.jpg\")
<\/a>Od kada je \u201eRatarstvo Tovarnik\u201c \u0160id u ste\u010daju, za njega je zadu\u017eena Agencija za licenciranje ste\u010dajnih upravnika. Pod njenom palicom i u njenim prostorijama odr\u017eana je 30. septembra 2016. godine licitacija oko 305 hektara poljoprivrednog zemlji\u0161ta \u0161idskog preduze\u0107a. ALSU nije dostavila na\u0161oj redakciji podatak i dokaz da je zakup ovih oranica pla\u0107en sve dok VOICE nije uputio \u017ealbu Povereniku za informacije od javnog zna\u010daja.<\/p>\n
![\"voice_logo\"](\"http:\/\/www.autonomija.info\/wp-content\/uploads\/2015\/02\/voice_logo-300x77.gif\"){kind=logo}
<\/a><\/p>\n<\/p><\/div>\n