Galerije<\/a> i 40 godina od otvaranja Spomen ku\u0107e Save \u0160umanovi\u0107a za posetioce.<\/p>\nOvi datumi su vi\u0161e nego dovol\u0458an povod da se ponovo podsetimo zimskog hladnog dana kada je ro\u0111en jedan od najve\u0107ih srpskih slikara svih vremena: 22. januara 1896<\/strong>, kao i njegovog tragi\u010dnog odlaska sa ovog sveta. Tokom Drugog svetskog rata \u0160id ulazi u sastav Nezavisne dr\u017eave Hrvatske 1941, a \u0107irilica postaje zabranjeno pismo. U znak protesta Sava \u0160umanovi\u0107 prestaje da potpisuje svoje slike, ve\u0107 samo ozna\u010dava godinu njihovog nastanka. \u0106irilica je bila i ostala va\u017ean simbol srpskog nacionalnog identiteta i ona je \u201ekrasila\u201c Savine slike. U jednoj od mnogih usta\u0161kih akcija, na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. uhap\u0161en je i sa velikom grupom \u0160i\u0111ana prvo mu\u010den, a potom i strel\u0458an u Sremskoj Mitrovici, najverovatnije 30. avgusta. Ovaj datum se uzima kao dan smrti slavnog slikara. Sahranjen je u zajedni\u010dkoj grobnici. On je slikar bez groba i spomenika.<\/p>\nU 46 godini \u017eivota, rafali iz usta\u0161kog oru\u017eja, stavili su ta\u010dku na njegov stvarala\u010dki rad. A samo tri godine ranije, mnogi l\u0458ubitel\u0458i umetnosti su verovali da ga (tek) \u010dekaju slava i brojni uspesi. Naime, u septembru 1939. na Novom univerzitetu u Beogradu imao je veliku samostalnu izlo\u017ebu na kojoj je izlo\u017eio 410 slika. Zadovol\u0458an uspehom izlo\u017ebe, vratio se u \u0160id i nastavio da radi sa velikim poletom, uprkos ratu koji je po\u010deo.<\/strong><\/p>\n\n\n\nOslikavao kultnu kafanu u Parizu\u2026<\/figcaption><\/figure>\n<\/li>\n\n\u2026La Coupole<\/figcaption><\/figure>\n<\/li>\n\n\u017denski akt u crvenoj fotelji, 1934 \u2013 slika potpisana \u0107irilicom<\/figcaption><\/figure>\n<\/li>\n<\/ul>Foto: B. Bulatovi\u0107 <\/figcaption><\/figure>\nSlikao je aktove po skicama koje je doneo iz Pariza, ali i pejza\u017ee iz svoje neposredne okoline. Kada mu je otac Milutin preminuo 1937. Sava je preuzeo vo\u0111enje porodi\u010dnog imanja. Prema sa\u010duvanoj dokumentaciji, uo\u010dava se da je i tom poslu pristupio krajnje ozbil\u0458no. U\u010dio je engleski jezik, poha\u0111ao \u010dasove igranja, posetio izlo\u017ebu francuskog slikarstva devetnaestog veka koja je gostovala u Narodnom muzeju u Beogradu, neprekidno slikao i pripremao se za velike izlo\u017ebe u budu\u0107nosti.<\/p>\n
Majka nad\u017eivela sina jedinca<\/strong><\/p>\n\u201ePosle nesre\u0107ne i nagle smrti moga sina kao amanet sam zadr\u017eala toliko puta ponovl\u0458enu, \u017eivotnu \u017eel\u0458u mog sina, da njegova umetnost na\u0111e mesto i bude sa\u010duvana u na\u0161em rodnom kraju\u201c \u2013 rekla je 1952. njegova majka Persida \u0160umanovi\u0107. Zahval\u0458uju\u0107i njenoj upornosti, deset godina nakon smrti sina jedinca<\/strong>, poklonila je gradu \u0160idu legat neprocenjive umetni\u010dke i materijalne vrednosti.<\/p>\nUmetni\u010dki fond Galerije u \u0160idu broji 417 dela. Najve\u0107i broj slika su nastale upravo u \u0160idu tokom poslednje decenije \u017eivota. Manji deo zbirke \u010dine slike koje je umetnik doneo iz Pariza. U neposrednoj blizini Galerije, u ulici koja danas nosi njegovo ime nalazi se Spomen ku\u0107a Save \u0160umanovi\u0107a. Porodi\u010dna ku\u0107a je pod za\u0161titom Zavoda za za\u0161titu spomenika kulture<\/strong>, a od 1982. otvorena je za posetioce. U ovoj ku\u0107i slikar je proveo detinjstvo, kao i poslednje godine \u017eivota.<\/strong> U njoj je sa\u010duvan porodi\u010dni name\u0161taj i atel\u0458e u kom je stvarao remek dela.<\/p>\nIz ove ku\u0107e usta\u0161e su ga odvele i strel\u0458ale, zajedno sa 150 vi\u0111enijih Srba, pa su Savina ku\u0107a i \u0160id jo\u0161 jedno mesto srpskog hodo\u010da\u0161\u0107a o kojem treba u\u010diti, pri\u010dati generacijama koje dolaze kako se istina nikada ne bi zaboravila.<\/p>\n\n\n\nPisma Save \u0160umanovi\u0107a upu\u0107ena Rastku Petrovi\u0107u pisana \u0107irilicom<\/figcaption><\/figure>\n<\/li>\n<\/ul>Foto: Vikipedia<\/figcaption><\/figure>\nZagreba\u010dki student nije imao sre\u0107e sa Hrvatima<\/strong><\/p>\nInteresovanje za umetnost pokazao je ve\u0107 u gimnaziji u Zemunu, a nakon mature vratio se ku\u0107i \u010dvrsto re\u0161en da slikarstvo bude njegov \u017eivotni poziv. U Zagrebu je upisao Vi\u0161u \u0161kolu za umjetnost i obrt<\/strong> 1914, a u \u00a0svedo\u010danstvu o zavr\u0161enom \u0161kolovanju zabele\u017eene su mu samo najbol\u0458e ocene. Redovno je u\u010destvovao na \u0161kolskim izlo\u017ebama i dru\u017eio se sa kolegama. Pored toga radio je i kao scenograf <\/strong>u Narodnom kazali\u0161tu<\/strong> i prire\u0111ivao samostalne izlo\u017ebe. Uz o\u010devu podr\u0161ku uputio se prvi put u Pariz gde poha\u0111a kurs kod istaknutog likovnog pedagoga i umetnika Andre Lota<\/strong>. U leto 1921. vratio se u Zagreb. U oktobru iste godine u Umjetni\u010dkom pavil\u0458onu prire\u0111uje izlo\u017ebu slika koje su nastale u novom stilu, pod uticajem u\u010ditel\u0458a Lota. Konzervativna kritika i publika u Zagrebu nije imala razumevanja za njegove nove radove.<\/strong> Slede\u0107e \u010detiri godine Sava \u0160umanovi\u0107 je proveo u Zagrebu, neumorno poku\u0161avaju\u0107i da izmeni konzervativne i provincijalne stavove umetni\u010dkih krugova Zagreba. Ali bez uspeha\u2026 Ponovni odlazak u Pariz omogu\u0107ila mu je prodaja dvadeset slika advokatu Dori\u0107u 1925, a one se danas \u010duvaju u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.<\/strong><\/p>\nNa Hrvatskoj Vikipediji danas mo\u017eete pro\u010ditati \u010ditavih 5 re\u010denica o kako ka\u017eu \u201enajva\u017enijem srpskom slikaru 20. Stole\u0107a\u201c, a u Hrvatskoj enciklopediji na internetu pi\u0161e da je Sava \u201edelovao prete\u017eno u \u00a0Hrvatskoj\u201c, ali nigde ne pi\u0161e kako je njegov \u017eivot okon\u010dan i kako su usta\u0161e \u201edelovale\u201c. Povodom brutalnog ubistva srpskog umetnika, ni u 21 veku se nisu oglasile kolege iz brojnih umetni\u010dkih udru\u017eenja Hrvatske. Nisu mu odale po\u010dast, niti su rekle da su \u201eusta\u0161e najve\u0107a sramota Hrvata\u201c, niti pokrenuli inicijativu da se bar jedna ulica u Vinkovcima nazove po njemu.<\/p>\n
Sava je ro\u0111en u Vinkovcima, u Austrougarskoj<\/strong> (danas Hrvatska), u dobrostoje\u0107oj gra\u0111anskoj porodici. Otac Milutin bio je \u0161umarski in\u017eenjer, upravnik \u0161umarije u Vinkovcima, dok je majka Persida, ro\u0111ena Tubi\u0107, zavr\u0161ila \u017eenski licej u Pe\u010duju i Be\u010du. Roditel\u0458i su mu bili iz \u0160ida, gde su se vratili 1900, kada je Sava imao samo \u010detiri godine. Ali kod na\u0161ih kom\u0161ija Hrvata pri\u010da o Savi \u0160umanovi\u0107u je odavno stavl\u0458ena pod tepih, kako bi se izbeglo jo\u0161 jedno mu\u010dno suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\nSava \u0160umanovi\u0107 prestaje da potpisuje svoje slike kada \u0160id ulazi u NDH i kada je \u0107irilica zabranjena \u2013 slika Kupa\u010di u \u010damcu na vodi (1941.)Pariski burni dani<\/strong><\/p>\nDrugi put boravi u \u201egradu svetlosti\u201c i ba\u0161 kao i mnogi drugi umetnici stvara u te\u0161kim uslovima, dobija dobre i lo\u0161e kritike, ima uspone i padove. Ali ugledni francuski \u010dasopisi koji su se bavili umetno\u0161\u0107u, pi\u0161u o Savi \u0160umanovi\u0107u i objavl\u0458uju njegove slike. Tada je naslikao Doru\u010dak na travi<\/strong> (autoportret sa \u010detiri akta u predelu) koji se danas nalazi u Spomen zbirci Pavla Bel\u0458anskog u Novom Sadu. U\u010destvovao je u oslikavanju kultne kafane \u201eLa Coupole\u201c 1927.<\/strong> Iste godine, naslikao je svoje najzna\u010dajnije delo, Pijani brod<\/strong>. Ova slika monumentalnih dimenzija, nastala je u gr\u010devitom radu za samo sedam dana i no\u0107i. Danas je slika Pijani brod ponos zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.<\/strong><\/p>\nU septembru 1928. izlo\u017eio je na Novom univerzitetu u Beogradu slike koje su nastale u Parizu. Dobro je pro\u0161ao i kod kritike i kod publike, rasprodao je ve\u0107inu slika i ponovo se uputio u Pariz.<\/p>\n
To je bio njegov poslednji boravak u omil\u0458enom gradu koji je trajao ne\u0161to vi\u0161e od godinu dana.<\/p>\n
Za portal Rasejanje.info Marina Bulatovi\u0107<\/strong><\/p>\n<\/p><\/div>\nSource link <\/a>Sava \u0160umanovi\u0107 jedan od najve\u0107ih sprskih slikara Spomen ku\u0107a Save \u0160umanovi\u0107a Foto: Vidipedia Galerija slika Sava \u0160umanovi\u0107 iz \u0160ida najavila…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5905,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-5904","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oglasi-sid"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasisid\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5904","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasisid\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasisid\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasisid\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasisid\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5904"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasisid\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5904\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasisid\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5905"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasisid\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5904"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasisid\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5904"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasisid\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5904"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/Sava-Sumanovic.jpg)
![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/Spomen-kuca-Save-Sumanovica-1024x717.jpg)
![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/Oslikavao-kultnu-kafanu-u-Parizu-B.-Bulatovic-576x1024.jpg)
![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/Oslikavao-kultnu-kafanu-La-Coupole-1927.-B.-Bulatovic-576x1024.jpg)
![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/Sava-Sumanovic-Zenski-akt-u-crvenoj-fotelji-1934-slika-potpisana-cirilicom.jpg)
![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/Pisma-Save-Sumanovica-upucena-Rastku-Petrovicu-pisana-cirilicom-1024x763.jpg)
![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/Sava-Sumanovic-prestaje-da-potpisuje-svoje-slike-kada-Sid-ulazi-u-NDH-i-kada-je-cirilica-zabranjena-slika-Kupaci-u-camcu-na-vodi-1941.-B.-Bulatovic-1024x749.jpg)
<\/figure>\n<\/li>\n<\/ul>