\n <\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/sava-sumanovic_sid.jpg\")
Foto: arhiva Galerija slika Sava \u0160umanovi\u0107, \u0160id<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n
Na dana\u0161nji dan pre 125 godine ro\u0111en je Sava \u0160umanovi\u0107 jedan od najzna\u010dajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. Ro\u0111en je u Vinkovcima 1896. godine a ubijen je 1942. Stvarao je samo 25 godina. Naslikao je oko 800 slika, \u201eod kojih mnoge predstavljaju najvi\u0161e domete srpske nacionalne likovne umetnosti. Se\u0107amo ga se sa velikim po\u0161tovanjem i kao umetnika i kao \u010doveka\u201c, napisano je o Savi u njegovoj Galeriji u \u0160idu.<\/p>\n
Kada je imao \u010detiri (godine) roditelji su mu se preselili za \u0160id. Gimnaziju je zavr\u0161io u Zemunu. Otac je \u017eeleo da postane advokat, ali se on tome usprotivio i 1914. upisao je Vi\u0161u \u0161kolu za umjetnost i obrt u Zagrebu. Zavr\u0161io ju je 1918., kada je po\u010deo da javno izla\u017ee svoja dela. \u00a0U svom kratkom stvarala\u0161tvu koristio je vi\u0161e stilova. Po\u010deo je sa secesijom i simbolizmom, pa je stigao do kubizma. Jedno vreme je pod Matisovim uticajem, potom je stvarao dela, koja su mu karakterisala poetski realizam i umereni koloristi\u010dki ekspresionizam. Svoj stil je nazvao \u201ekako znam i umem\u201c koji je prilago\u0111avao motivu.<\/p>\n
Pre prvog odlaska za Pariz pored slikarstva bavio je ilustracijom, grafikom i scenografijom. Prvi u\u010ditelj u Parizu mu je bio Andre Lot, pedagog analiti\u010dkog kubizma. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama \u0160umanovi\u0107evog rada, te njegova dela ostaju najreprezentativniji primer doma\u0107eg kubisti\u010dkog slikarstva.<\/p>\n
U Parizu se dru\u017eio sa Rastkom Petrovi\u0107em, Modiljanijem, Maks \u017dakobom\u2026Vra\u0107a se za Zagreb ali javnost i kritika nisu prihvatili njegova dela. U to vreme je napisao studije \u201eSlikar o slikarstvu\u201c i \u201eZa\u0161to volim Pusenovo slikarstvo\u201c, dela, koja su bila polazi\u0161te za razumevanje njegove estetike.<\/p>\n
U Pariz je ponovo oti\u0161ao 1925, gde je prihvatio uticaje Matisovog slikarstva. 1927. je naslikao \u201eDoru\u010dak na travi\u201c koji je nai\u0161ao na odli\u010dne kritike u Francuskoj. Ne\u0161to kasnije je za 7 dana i no\u0107i intenzivnog rada naslikao sliku \u201ePijana la\u0111a\u201c koju je izlo\u017eio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega do\u0161la preko Rastka Petrovi\u0107a koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor \u017derikoa \u201eSplav Meduza\u201c. Kriti\u010dari su ovo delo do\u010dekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom te\u0161ko podneo one negativne. U \u0160id se vratio 1928. gde je po\u010deo da slika sremske pejza\u017ee. Samostalnu izlo\u017ebu u Beogradu kriti\u010dari su mu veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogu\u0107io mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju zna\u010dajne slike: \u201eLuksembur\u0161ki park\u201c, \u201eCrveni \u0107ilim\u201c, \u201eMost na Seni\u201c.<\/p>\n
\u201eRodni \u0160id i voljeni Pariz, kao izabrani cilj kome je te\u017eio ali ga nikada u potpunosti nije osvojio, preplita\u0107e se kroz \u010ditav \u017eivot i delo Save \u0160umanovi\u0107a. Period izme\u0111u 1920. i 1930. proveo je odlaze\u0107i i vra\u0107aju\u0107i se iz Pariza, tada\u0161njeg centra kulturno-umetni\u010dkih de\u0161avanja, \u201e\u0111akuju\u0107i\u201c na slikarskoj akademiji Andrea Lota, gde se susre\u0107e sa najve\u0107im imenima i najnovijim strujama likovne umetnosti toga doba, \u010diji deo postaje\u201c, istakli su o Savi \u010dlanovi Srpskog centra iz Be\u010da.<\/p>\n
\u201eHo\u0107u da Vam opi\u0161em kako sam radio slike koje izla\u017eem i u kakvim prilikama sam \u017eiveo za to vreme. U Parizu sam \u017eiveo od 1925, gde sam imao svoj atelje, sve do moga oboljenja u mesecu februaru 1928. Tada je zimska pariska groznica u\u010dinila da sam poludeo, a preduslovi, za moju bolest bili su: slaba dohranjenost, duhovna premorenost i neuspeh u \u017eivotu.\u201c<\/p>\n Izuzetan talenat, u spoju sa radnom etikom, skolonosti ka u\u010denju i tehni\u010dkom precizno\u0161\u0107u kakve je \u0160umanovi\u0107 posedovao, doveli su do stvaranja velikog umetnika. Me\u0111utim, neuspesi koje je do\u017eivljavao u domovini, gde se nepoznato i novo nerado prihvatalo, uticali su na njega krajnje porazno. Na sve to, kao stranac u Parizu, imao je probleme sa boravi\u0161nom dozvolom, \u010dak i zabranom prodaje slika. \u201eOd tih svih \u0161ikana\u201c, Sava upada u groznicu, koja je odvela du\u0161evnom oboljenju. Tako \u0107e se 1930. vratiti u \u0160id, gde provodi ostatak svog \u017eivota i razvija svoj karakteristi\u010dan stil slikanja \u2013 \u201ekako znam i umem\u201c. \u201eSa tim ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanjem u samom sebi, do\u0161lo je i do toga, da nisam nastavio moj stil iz Pariza, nego da sam morao da prona\u0111em na\u010din koji \u0107e dati najbolje tu svetlost i jasno\u0107u sremske krajine. Ona deluje vedro, jasno, kao nijedan drugi kraj koji sam do sada video. Taj \u0161idski kraj je najslikovitiji kraj i meni najlep\u0161i, (posle njega okolina Pariza)\u201c, govorio je Sava.<\/p>\n Za vreme Drugog svetskog rata, kada je \u0160id bio u sastavu Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske \u0107irilica je postala zabranjeno pismo. Sava \u0160umanovi\u0107 iz protesta se nije potpisivao ve\u0107 je samo ozna\u010davao godinu nastanka slike. Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, zajedno sa jo\u0161 150 Srba iz \u0160ida, oko 6 sati ujutru, uhapsile su ga usta\u0161e i odvele u Sremsku Mitrovicu (tada se zvala Hrvatska Mitrovica). Svi oni su posle mu\u010denja streljani, pretpostavlja se 30. avgusta. Sahranjeni su u zajedni\u010dku masovnu grobnicu. Njemu u \u010dast ustanovljena je slikarska nagrada Sava \u0160umanovi\u0107.<\/p>\n Po \u017eelji njegove majke otvorena je Galerija slika Sava \u0160umanovi\u0107 u \u0160idu (https:\/\/savasumanovic.rs<\/a> ). U njoj se nalazi broj Savinih dela. Ljubitelji umetnosti mogu da pogledaju preko 400 dela, od kojih 350 ulja na platnu, crte\u017ea, pastela i dokumentacija. Slika \u201eKupa\u010dica\u201c se\u00a0 od 1927. godine se nalazi u muzeju \u201eE\u017een Buden\u201c u Francuskoj i na \u017ealost kulturnoj javnosti u Srbiji je bila nepoznata 85 godina. Sedamnaest njegovih dela nastalih u Parizu 1920-1929 izlo\u017eeno je u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog 2013. godine.<\/p>\n Povodom obele\u017eavanja 125 godina od ro\u0111enja Save \u0160umanovi\u0107a Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izlo\u017ebu gra\u0111e iz svojih zbirki. \u00a0Postavka, koju \u010dini izbor iz artefakata koji se \u010duvaju u Biblioteci Matice Srpske kao i reprodukcije brojnih \u0160umanovi\u0107evih dela i primerci literature o njemu, mogu se pogledati do 28. januara u javnom katalogu Biblioteke i na njenom sajtu https:\/\/www.bms.rs<\/a><\/p>\n<\/p><\/div>\n![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/sava-sumanovic_galerija-sid.jpg\")
Foto: arhiva Galerija slika Sava \u0160umanovi\u0107, \u0160id<\/figcaption><\/figure>\n