\n <\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2020\/01\/sava-sumanovic2.jpg\")
Foto: Vikipedija<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n
Na dana\u0161nji dan 22. januara u Vinkovcima ro\u0111en je Sava \u0160umanovi\u0107, jedna od najzna\u010dajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. U svom kratkom stvarala\u0161tvu koristio je vi\u0161e stilova. Po\u010deo je sa secesijom i simbolizmom, pa je stigao do kubizma. Jedno vreme je pod Matisovim uticajem, potom je stvarao dela, koja su mu karakterisala poetski realizam i umereni koloristi\u010dki ekspresionizam. Svoj stil je nazvao \u201ekako znam i umem\u201c koji je prilago\u0111avao motivu. <\/p>\n
Ro\u0111en je 22. januara 1896. u Vinkovcima, od oca Milutina (\u0161umarskog in\u017eenjera) i majke Perside. Sa 4 godine se sa roditeljima preselio u \u0160id. Gimnaziju je zavr\u0161io u Zemunu i u tom periodu po\u010dinje da se interesuje za umetnost. \u017delji oca da postane advokat se usprotivio i 1914. upisao je Vi\u0161u \u0161kolu za umjetnost i obrt u Zagrebu. Zavr\u0161io ju je 1918., kada je po\u010deo da javno izla\u017ee svoja dela. Po ponovnom Kako za vreme Drugog svetskog rata \u0160id ulazi u sastav Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske, \u0107irilica je postala zabranjeno pismo. Sava \u0160umanovi\u0107 iz protesta se ne potpisuje ve\u0107 je samo ozna\u010davao godinu nastanka slike. Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, zajedno sa jo\u0161 150 Srba iz \u0160ida, oko 6 sati ujutru, uhapsile su ga usta\u0161e i odvele u Sremsku Mitrovicu (tada se zvala Hrvatska Mitrovica). Svi oni su posle mu\u010denja streljani, pretpostavlja se 30. avgusta. Sahranjeni su u zajedni\u010dku masovnu grobnicu. Njemu u \u010dast ustanovljena je slikarska nagrada Sava \u0160umanovi\u0107.<\/p>\n Po \u017eelji njegove majke otvorena je Galerija <\/a>slika Sava \u0160umanovi\u0107 u \u0160idu. <\/a>U njoj se nalazi broj Savinih dela. Ljubitelji umetnosti mogu da pogledaju preko 400 dela, od kojih 350 ulja na platnu, crte\u017ea, pastela i dokumentacija. Slika \u201eKupa\u010dica\u201c se\u00a0 od 1927. godine se nalazi u muzeju \u201eE\u017een Buden\u201c u Francuskoj i na \u017ealost kulturnoj javnosti u Srbiji je bila nepoznata 85 godina. Sedamnaest njegovih dela nastalih u Parizu 1920-1929 izlo\u017eeno je u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog 2013. godine.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
Pre prvog odlaska za Pariz pored slikarstva bavio je ilustracijom, grafikom i scenografijom. U tom periodu njegovo slikarstvo je bilo pod uticajem secesije i simbolizma. U Parizu 1920. prvi u\u010ditelj mu je bio Andre Lot, pedagog analiti\u010dkog kubizma. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama \u0160umanovi\u0107evog rada, te njegova dela ostaju najreprezentativniji primer doma\u0107eg kubisti\u010dkog slikarstva. U Parizu se dru\u017eio sa Rastkom Petrovi\u0107em, Modiljanijem, Maks \u017dakobom\u2026Vra\u0107a se za Zagreb ali javnost i kritika nisu prihvatili njegova dela. U to vreme je napisao studije \u201eSlikar o slikarstvu\u201c i \u201eZa\u0161to volim Pusenovo slikarstvo\u201c, dela, koja su bila polazi\u0161te za razumevanje njegove estetike. U Pariz je ponovo oti\u0161ao 1925, gde je prihvatio uticaje Matisovog slikarstva. 1927. je naslikao \u201eDoru\u010dak na travi\u201c koji je nai\u0161ao na odli\u010dne kritike u Francuskoj. Ne\u0161to kasnije je za 7 dana i no\u0107i intenzivnog rada naslikao sliku \u201ePijana la\u0111a\u201c koju je izlo\u017eio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega do\u0161la preko Rastka Petrovi\u0107a koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor \u017derikoa \u201eSplav Meduza\u201c. Kriti\u010dari su ovo delo do\u010dekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom te\u0161ko podneo one negativne. U \u0160id se vratio 1928. gde je po\u010deo da slika sremske pejza\u017ee. Samostalnu izlo\u017ebu u Beogradu kriti\u010dari su mu veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogu\u0107io mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju zna\u010dajne slike: \u201eLuksembur\u0161ki park\u201c, \u201eCrveni \u0107ilim\u201c, \u201eMost na Seni\u201c. Ova dela karakteri\u0161e poetski realizam i umereni koloristi\u010dki ekspresionizam.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.rasejanje.info\/wp-content\/uploads\/2020\/01\/Pijanaladja_sava-sumanovic-1024x764.jpg\")
Foto: Vikipedija<\/figcaption><\/figure>\n
\npovratku u \u0160id, slikao je lokalne pejza\u017ee i aktove. Tri godine je radio na
\nciklusu velikih platana \u201e\u0160i\u0111anke\u201c, a kasnije na ciklusu \u201eBera\u010dice\u201c, posve\u0107enom
\nberbi gro\u017e\u0111a.<\/p>\n