<\/p>\n
Na jednom uzvi\u0161enju sela Gradac kod Sjenice, gde zimi vetrovi \u0161ibaju kao u Sibiru, \u201cvejavica probija zidove\u201d, a \u017eiva u termometru \u010desto pada i do tridesetog podeoka ispod nule, u stra\u0107ari sklepanoj od blokova, drveta, cirada i \u0161atorskih krila, koja najmanje li\u010di na ku\u0107u, \u017eivi porodica Slobodana Bandovi\u0107a, nadni\u010dara i mu\u010denika koji, uprkos \u017eelji da radi i zaradi, te\u0161ko prehranjuje svoju majku Mariju, suprugu Stanku i sinove: Stefana (8), Radi\u0161u (6) i Petra (3).<\/p>\n
Osim nema\u0161tine i te\u0161kih uslova za \u017eivot bez vode i struje i toplog doma, Slobodana, njegovu suprugu Stanku i baku Mariju mu\u010di jo\u0161 jedna te\u0161ka muka i briga: \u0161estogodi\u0161nji Radi\u0161a te\u0161ko govori, ima ozbiljnu govornu manu, a pitanje je da li \u0107e idu\u0107e godine mo\u0107i u \u0161kolu.<\/p>\n
\u2013 Kasno je progovorio i te\u0161ko govori, trebalo je da ide na le\u010denje, odnosno na ve\u017ebe \u0161to mi nismo mogli da mu priu\u0161timo. Lekari ka\u017eu da bi njegov govor jo\u0161 mogao da se popravi, da jo\u0161 nije kasno i da treba da po\u017eurimo, ali mi u ku\u0107i nemamo ni za hleb, a kamoli za \u010desta putovanja u Sjenicu, Novi Pazar ili Beograd. Bojim se, osta\u0107e nam dete invalid. Mnogo bismo se obradovali kada bi na\u0161 Radi\u0161a progovorio kao i ostala deca \u2013 jada se Slobodanova supruga Stanka.<\/p>\n
Pokazuje nam haos u unutra\u0161njosti stra\u0107are u kome \u017eivi njena porodica.<\/p>\n
\u2013 Imamo u blizini i brvnaru staru vi\u0161e od stotinu godina, koja proki\u0161njava, obi\u010dno je puna vode i snega, svakog trenutka mo\u017ee da se uru\u0161i i nije sigurna za boravak. Ipak, da bi bar malo smanjila gu\u017evu u na\u0161oj baraci, baka Marija spava u njoj, ponekad na rizik povede i Radi\u0161u i drugu decu.
Stanka i nagla\u0161ava da njenim mali\u0161anima nedostaje ba\u0161 sve: lo\u0161e su obuveni i obu\u010deni, najstariji Stefan u \u0161kolu, umesto u dubokim i toplim \u010dizmama, ide u opancima, nema ranac, pola knjiga i \u0161kolski pribor.<\/p>\n
\u2013 Da nam nije krave i nekoliko koko\u0161aka bukvalno bismo gladovali. Ve\u0107 godinama smo stalno na kazanu narodne kuhinje Crvenog krsta u Sjenici. Mnogo nam poma\u017ee i Vakufska kuhinja, iako smo Srbi, od Islamske zajednice \u010desto dobijamo obroke i pomo\u0107, nikada nas ne zaobi\u0111u i njihovi ramazanski pokloni. Ponekad se pojavi i neki dobar \u010dovek koji nam uru\u010di skromnu pomo\u0107 \u2013 pri\u010da Slobodan.<\/p>\n
Leti nadni\u010di od jutra do mraka i ni na taj na\u010din ne mo\u017ee da pobolj\u0161a \u017eivot svoje porodice.<\/p>\n
\u2013 \u010cuvam stoku kom\u0161ijama, \u010distim \u0161tale, kosim i plastim seno, se\u010dem i cepam drva. Dnevno zaradim po 10-12 evra, leti i bude za golo pre\u017eivljavanje, a nevolje dolaze sa dugom zimom i prvim hladnim danima kada na Pe\u0161teru za mene posla uglavnom nema. Ne znam kako \u0107emo dalje \u2013 jada se glava porodice Bandovi\u0107.<\/p>\n
Ova siroma\u0161na porodica, kao i sva druga sirotinja na Pe\u0161teru, Goliji i Rogozni, ma\u0161ta o toploj ku\u0107ici sa bar dve sobice, hodnikom i kupatilom. Deca sanjaju televizor, a najstariji Stefan ka\u017ee da je u \u0161koli kod druge dece video i mobilni telefon i da je po\u017eeleo da ga jednoga dana dr\u017ei u ruci. Voleli bismo i da imaju \u0161talu bar sa dve-tri krave i desetak ovaca. Za sada je sve samo pusti san\u2026<\/p>\n
Spremni sve da rade\u2026<\/strong> POZIV DONATORIMA<\/strong> Foto: D. N. Petrovi\u0107 Pogledajte jo\u0161:<\/strong>
\u2013 Sve smo spremni da radimo, nema posla koji bi ja i moja Stanka odbili, kopali bi kanale i \u010distili \u0161tale samo da na\u0161oj deci i baki Mariji bude bolje. Na \u017ealost, osim seoskog nadni\u010denja, o drugom poslu, recimo u nekoj firmi, gde bi imali i zdravstveno osiguranje, za sada ne mo\u017eemo ni da razmi\u0161ljamo, jer je Sjenica mali grad sa malo radnih mesta, a Novi Pazar je ba\u0161 daleko. Zato nam je svaka pomo\u0107 humanih ljudi dobrodo\u0161la. Najpre bismo \u201curedili\u201d i utoplili na\u0161u stra\u0107aru, a malog Radi\u0161u bismo poveli na ozbiljnije le\u010denje \u2013 pri\u010da na rastanku Slobodan Bandovi\u0107.<\/p>\n
Ako \u017eelite da se uklju\u010dite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobi\u0107ete adresu i broj telefona porodice kojoj \u017eelite da pomognete i dogovoriti se sa njima o na\u010dinu dostave donacije. Informacije mo\u017eete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.<\/p>\n
izvor: vesti<\/a><\/span><\/em><\/p>\n