\u201eSomborski indeks (engleski: Sombor index) je koncept koji je u prirodne nauke uveden 2020. godine. Taj koncept, kao i njegovo ime, ubrzo su prihva\u0107eni od strane velikog broja nau\u010dnika \u0161irom sveta (\u2026)\u201c.<\/p>\n
Ovako glasi po\u010detak pozivnica za predavanje, koje \u0107e biti odr\u017eano 14. septembra, koje gra\u0111anima svog rodnog Sombora uputio hemi\u010dar, akademik Ivan Gutman.<\/strong> Najavio je da \u0107e sugra\u0111anima, pored ostalog, opisati gde je i kako je nastao somborski indeks i za\u0161to je nazvan upravo po Somboru.<\/p>\n Kao malo takvih gradova, Sombor ve\u0107 dugo nema problem s prepoznatljivo\u0161\u0107u izvan lokalnih okvira. Njegovo postojanje, i samim tim va\u017enost, dokumentovano je u pesmama, posebno onim Zvonka Bogdana, tako\u0111e Somborca; voleo je da ga spominje u svojim pesmama i Bala\u0161evi\u0107. Tokom vi\u0161e od proteklih 100 godina, Sombor je uvr\u0161ten je na mapu gradova na \u010diji pomen se javljaju odista brojne asocijacije \u2013 od legendarnog zelenila, preko Milana i Petra Konjovi\u0107a, Save Stojkova, Veljka Petrovi\u0107a, preko sportista raznih fela, sve do dana\u0161njeg najboljeg igra\u010da NBA Nikole Joki\u0107a\u2026<\/strong><\/p>\n Ipak, samo su trojica Somboraca<\/strong> ime svog rodnog grada ugradili u svoja otkri\u0107a, patente, odnosno specifi\u010dne poteze: pored akademika Gutmana i njegovog somborskog indeksa, to je u\u010dinio i nuklearni fizi\u010dar Bogdan Magli\u0107<\/strong>\u00a0 (1928-2017), koji je 1961. otkrio elementarnu \u010desticu omega pi mezon<\/em> nazvav\u0161i je \u2013 dakako, po Somboru \u2013 \u201eS\u201c \u010destica, i pomenuti Joki\u0107, \u010diji je karakteristi\u010dan potez pre \u0161uta nazvan \u201eSombor Shuffle\u201c.<\/p>\n S obzirom na to da je ove godine poneo titulu najkorisnijeg igra\u010da NBA, Joki\u0107 bi komotno mogao da jo\u0161 koji svoj potez nazove po Somboru, ili kako ve\u0107 bude \u017eeleo, i potom bi i ameri\u010dka i svetska javnost, pa onda i novinari to bez problema prihvatili. No, sa nau\u010dnom zajednicom i prihvatanjem koncepta koji je patentirao nau\u010dnik iz jedne male zemlje, tako se bar nama laicima \u010dini, ne ide ba\u0161 tako lako.<\/p>\n Da, tako bi verovatno bilo da nije re\u010d o \u2013 akademiku Gutmanu, doktoru hemije, dugogodi\u0161njem redovnom profesoru na Prirodno-matemati\u010dkom fakultetu u Kragujevcu, gde od penzionisanja 2012. postaje profesor emeritus. Njega svetska nau\u010dna zajednica i te kako dobro poznaje. I uva\u017eava.<\/strong><\/p>\n Evo i zbog \u010dega.<\/p>\n Za poslednjih 50 godina objavio je vi\u0161e od 1450 nau\u010dnih radova \u2013 od toga oko 280 samostalno, dok je preostale objavio u saradnji sa vi\u0161e od 840 kolega iz zemlje i inostranstva.<\/p>\n Njegovi radovi citirani su \u2013 obratite pa\u017enju! \u2013 vi\u0161e od 30.000 puta u nau\u010dnim radovima drugih autora, i vi\u0161e od 5200 puta u vi\u0161e od 460 knjiga i ud\u017ebenika. Radovi su mu objavljeni na 16 stranih jezika, uklju\u010duju\u0107i kineski, engleski, \u0161panski, nema\u010dki i persijski.<\/p>\n Predavanja je dr\u017eao u Austriji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Brazilu, Bugarskoj, Crnoj Gori, \u010ce\u0161koj, \u010cileu, Danskoj, Egiptu, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Hong Kongu, Hrvatskoj, Italiji, Iranu, Izraelu, Japanu, Ju\u017enoj Africi, Ju\u017enoj Koreji, Kanadi, Kini, Kolumbiji, Kubi, Ma\u0111arskoj, Makedoniji, Malti, Meksiku, Nema\u010dkoj (DR), Nema\u010dkoj (SR), Norve\u0161koj, Portugalu, Rumuniji, Rusiji, SAD, Slova\u010dkoj, Sloveniji, \u0160vajcarskoj, \u0160vedskoj, Tajvanu, Tuskoj, Velikoj Britaniji i Venecueli.<\/p>\n Sara\u0111ivao je i ima objavljene radove sa kolegama iz 67 zemalja.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/voice.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/banner-body2.jpg\")
<\/a><\/figure>\n<\/div>\n![\"\"](\"https:\/\/voice.org.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/voice-logo-portal-1024x341.png\"){kind=logo}
<\/figure>\n<\/p><\/div>\n