U 2023. Delhi je ozna\u010den kao najzaga\u0111eniji grad na svetu, prema globalnom izve\u0161taju<\/figcaption><\/figure>\nNakon nedelja zatrovanog vazduha i lo\u0161e vidljivosti, prestonica Indije Nju Delhi i susedni gradovi imaju nivoe zaga\u0111enja koji su 30 do 35 puta iznad grani\u010dne vrednosti koju preporu\u010duje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).<\/p>\n
Gust smog iznad severnog dela Indije i susednog Pakistana, koji mo\u017ee da se vidi na satelitskim snimcima ameri\u010dke svemirske agencije NASA, uzrokovao je ka\u0161njenja i otkazivanja letova.<\/p>\n
Prema podacima IQAir, \u0161vajcarske kompanije koja meri indeks kvaliteta vazduha (IKV), Nju Delhi je bio najzaga\u0111eniji glavni grad na svetu u 2023. godini, a Indija je bila trec\u0301a najzaga\u0111enija zemlja, posle Banglade\u0161a i Pakistana.<\/p>\n
Svake godine tokom zimskih meseci, od oktobra do januara, zaga\u0111enje u zemlji raste zbog niskih temperatura, dima, pra\u0161ine, blagog vetra, emisija \u0161tetnih gasova iz vozila, i paljenja strnjike.<\/p>\n
Situacija je te\u0161ka u Indiji, ali nije jedina zemlja koja ima problem zaga\u0111enja vazduha. U ve\u0107im gradovima u Srbiji i BiH je u zimskim mesecima kvalitet vazduha ozna\u010den kao veoma ili izuzetno lo\u0161. <\/p>\n
Podaci SZO-a pokazuju da 99 odsto svetske populacije udi\u0161e vazduh lo\u0161eg kvaliteta, a zaga\u0111enju su najvi\u0161e izlo\u017eeni stanovnici zemalja sa niskim i srednjim prihodima.<\/p>\n
Zaga\u0111enje vazduha doprinosi smrti sedam miliona ljudi godi\u0161nje, navodi SZO.<\/p>\n
Dakle, kako se meri zaga\u0111enje vazduha i koji nivoi su opasni za ljude?<\/p>\n
Kako se meri zaga\u0111enje vazduha<\/h2>\n Zaga\u0111uju\u0107e materije poti\u010du od ljudskih aktivnosti, kao \u0161to je upotreba fosilnih goriva za vozila i kuvanje, i prirodnih izvora, kao \u0161to su pe\u0161\u010dane oluje, \u0161umski po\u017eari i vulkani.<\/p>\n
Za merenje kvaliteta vazduha koriste senzore za otkrivanje odre\u0111enih zaga\u0111iva\u010da, navodi Program Ujedinjenih nacija za \u017eivotnu sredinu (UNEP)<\/p>\n
Pojedine stanice i ure\u0111aji imaju laserske senzore za merenje koncentracije \u010desti\u010dnih materija u vazduhu, a neke se oslanjaju na satelitske snimke da procene energiju koju reflektuje Zemlja.<\/p>\n
Me\u0111u zaga\u0111uju\u0107im materijama koji uti\u010du na zdravlje ljudi i \u017eivotnu sredinu su PM2,5 i PM10 \u010destice, prizemni ozon, azot-dioksid, i sumpor-dioksid.<\/p>\n
Najvec\u0301i rizik po zdravlje predstavljaju PM2,5, \u010destice veli\u010dine 2,5 mikrometara i manje, jer mogu da u\u0111u u krvotok i povezane su sa raznim bolestima.<\/p>\n BBC<\/footer>\n<\/figure>\nKoncentracija ovih pet glavnih zaga\u0111iva\u010da u vazduhu meri se indeksom kvaliteta vazduha (IKV).<\/p>\n
Skala IKV-a krec\u0301e se od 0 (savr\u0161en vazduh) do 500 (neposredna opasnost po javno zdravlje).<\/p>\n
Ona pokazuje koliko je vazduh \u010dist ili zaga\u0111en i nazna\u010dava mogu\u0107e uticaje na zdravlje, posebno one koji mogu da se jave u roku od nekoliko sati ili dana od izlaganja zaga\u0111enom vazduhu.<\/p>\n
\u201eIKV je komunikacioni alat koji pretvara slo\u017eene podatke o kvalitetu vazduha u informacije koje su korisne za za\u0161titu javnog zdravlja\u201d, portparol IQAir Armen Araradian ka\u017ee za BBC.<\/p>\n
Pema UNEP-u, baze podataka o kvalitetu vazduha precizno kombinuju vrednosti prikupljene sa dr\u017eavnih stanica, privatnih mernih ure\u0111aja i satelita za izra\u010dunavanje indeksa kvaliteta vazduha, a vrednost IKV-a se tuma\u010di \u201ena osnovu pouzdanosti i vrste izmerenih zaga\u0111uju\u0107ij materija\u201d.<\/p>\n
UNEP i partner IQAir su 2021. godine pokrenuli prvi sistem za izra\u010dunavanje izlo\u017eenosti zaga\u0111enju vazduha u realnom vremenu, koji kombinuje vrednosti akreditovanih o\u010ditavanja sa 6.475 mernih stanica u 117 zemalja.<\/p>\n
Baza podataka daje prioritet merenju PM2,5, najopasnijeg zaga\u0111iva\u010da vazduha, i koristi ve\u0161ta\u010dku inteligenciju za izra\u010dunavanje izlo\u017eenosti stanovni\u0161tva zaga\u0111enju vazduha na svakih sat vremena.<\/p>\n
\u201eU svetu, glavni zaga\u0111iva\u010d koji odre\u0111uje IKV su PM2,5 \u010destice, ali ne uvek.<\/p>\n
\u201eKada poraste nivo PM2,5, prvo su na udaru ranjive grupe kao \u0161to su stariji, deca i ljudi sa respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima\u201d, ka\u017ee Araradian.<\/p>\n
\u201eA kako ova vrednost dalje raste, kvalitet vazduha uti\u010de i na \u0161iru populaciju, dok se pove\u0107ava rizik od ozbiljnijih ishoda po zdravlje ranjivih grupa\u201d, dodaje on.<\/p>\n
Araradian tako\u0111e napominje da IKV za odre\u0111eni grada nu\u017eno ne predstavlja nivo zaga\u0111enja vazduha u celoj oblasti.<\/p>\n
\u201eIKV se zasniva na vrednostima izmerenim na odre\u0111enim stanicama koje mo\u017eda nec\u0301e uhvatiti zna\u010dajno razli\u010dit kvalitet vazduha u malim izolovanim podru\u010djima predmetnog gradu, posebno onim u blizini prometnih puteva i industrijskih zona\u201d, obja\u0161njava on.<\/p>\n
Nagla\u0161ava da je uspostavljanje \u0161iroke mre\u017ee mernih stranica u gradu \u201enajefikasniji na\u010din\u201d da se uhvate nivoi zaga\u0111enja vazduha u ovim razli\u010ditim malim izolovanim gradskim podru\u010djima.<\/p>\n
Koje vrednosti zaga\u0111uju\u0107ih materija su opasne po ljude<\/h2>\n Prema smernicama SZO, indeks kvaliteta vazduha (IKV) ispod 100 smatra se bezbednim za disanje, dok se vrednosti u opsegu 400-500 smatraju opasnim.<\/p>\n
IQAir izve\u0161tava da je u jutarnjim satima 13. novembra nekoliko delova Nju Delhija dostiglo vrednost IKV 500, a u satelitskim gradovima Noidi i Gurgaonu tako\u0111e je izmern IKV blizu 500.<\/p>\n
Izve\u0161taj UNEP-a za 2021. godinua navodi da prac\u0301enje kvaliteta vazduha nije zakonska obaveza u 37 odsto zemalja u svetu, a stru\u010dnjaci su zabrinuti \u0161to mnoge zemlje sprovode rigorozno prac\u0301enje zaga\u0111enja.<\/p>\n
\u201eVlade moraju da uvedu zakonsku obavezu prac\u0301enja kvaliteta vazduha i da ula\u017eu u postojec\u0301u infrastrukturu radi pobolj\u0161anja ta\u010dnosti podataka\u201d, ka\u017ee UNEP.<\/p>\n
Araradian obja\u0161njava da \u201ese za izra\u010dunavanje lokalnog indeksa kvalitata vazduha primenjuju razli\u010dite grani\u010dne vrednosti koncentracije zaga\u0111iva\u010da u zavisnosti od regiona\u201d.<\/p>\n
\u201eIako ne postoji bezbedan nivo zaga\u0111enja vazduha, u pojedinim delovima sveta je visok nivo zaga\u0111enja vazduha postao \u2019normalan\u2019\u201d, ka\u017ee on, navodec\u0301i kao primer Nju Delhi.<\/p>\n
\u201eZbog toga grani\u010dne vrednosti koncentracija zaga\u0111uju\u0107ih materija koje odre\u0111uju da li je kvalitet vazduha \u2019nezdrav\u2019 mogu da se razlikuju u zavisnosti od organa javnog zdravlja koji te vrednosti odre\u0111uje\u201d obja\u0161njava on.<\/p>\n
Koje bolesti uzrokuje zaga\u0111enje vazduha<\/h2>\n AFP<\/footer>Putnici voze u sred guste magle u Delhiju<\/figcaption><\/figure>\n\u010cesti\u010dne materije i drugi zaga\u0111iva\u010di u vazduhu mogu da uzrokuju upalu disajnih puteva i pluc\u0301a, slabljenje imunog sistema i pad nivoa kiseonika u krvi, navodi SZO.<\/p>\n
Ovakva izlo\u017eenost mo\u017ee dovesti do respiratornih infekcija, bolesti srca, mo\u017edanog udara i raka pluc\u0301a, posebno kod ranjivih grupa kao \u0161to su deca, starije osobe i ljudi sa niskim primanjima, dodaje SZO.<\/p>\n
Na primer, ozon pogor\u0161ava astmu, dok azot-dioksid i sumpor-dioksid doprinose astmi, bronhijalnim simptomima, upali pluc\u0301a, i smanjenoj funkciji pluc\u0301a.<\/p>\n
SZO tako\u0111e ka\u017ee da lo\u0161 kvalitet vazduha povec\u0301ava rizik od mrtvoro\u0111enja, poba\u010daja i neurolo\u0161kih stanja poput kognitivnog o\u0161tec\u0301enja i demencije.<\/p>\n
Prema proceni SZO-a, zaga\u0111enje vazduha izaziva sedam miliona smrtnih slu\u010dajeva godi\u0161nje – 4,2 miliona od spolja\u0161njeg zaga\u0111enja i 3,8 miliona iz unutra\u0161njih izvora, kao \u0161to su sagorevanje drveta i uglja.<\/p>\n
Podaci SZO-a pokazuju da je skoro 85 odsto ovih smrtnih slu\u010dajeva povezano sa nezaraznim bolestima, me\u0111u koje spadaju bolesti srca, mo\u017edani udar, rak pluc\u0301a, astma, hroni\u010dna opstruktivna bolest plu\u0107a (HOBP), i dijabetes, zbog \u010dega je zaga\u0111enje vazduha drugi vodec\u0301i uzrok nezaraznih bolesti u svetu, posle duvan.<\/p>\n
SZO tako\u0111e napominje da se 90 odsto smrti od zaga\u0111enja vazduha na otvorenom bele\u017ei u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.<\/p>\n
Istra\u017eivanje koje je sprovela lokalna platforma LocalCircles u Nju Delhiju i obli\u017enjim gradovima pokazala je da je u poslednje tri nedelje 81 odsto porodica prijavilo da najmanje jedan \u010dlan pati od zdravstvenih problema uzrokavnih zaga\u0111enjem.<\/p>\n
Vlada Nju Delhija usvojila je akcioni plan kojim su zabranjene sve aktivnosti koje podrazumevaju upotrebu uglja i ogrevnog drveta, kao i dizel generatora za usluge koje nisu hitne.<\/p>\n
Me\u0111utim, te mere nisu spasle grad od toksi\u010dnog nivoa zaga\u0111enja.<\/p>\n
Vlasti su tako\u0111e apelovale na stanovnike da ostanu \u0161to je vi\u0161e moguc\u0301e u zatvorenom prostoru i da koriste javni prevoz radi smanjenja emisije \u0161tetnih gasova iz vozila.<\/p>\n