Sao Paulo, Brazil. Po\u010detak devedesetih godina pro\u0161log veka. Dolazak jednog \u010doveka bele ko\u017ee \u0107e u potpunosti promeniti muzi\u010dki kod ove zemlje u kojoj su ritam i zvuk podjednako bitni koliko i fudbal. Njegovo ime je Mitar Suboti\u0107 ili jednostavno \u2013 Suba.<\/p>\n
\u201eGringo Paulista\u201c, kako su Suboti\u0107a prozvali u Brazilu, ro\u0111en je 23. juna 1961. godine u Novom Sadu.<\/p>\n
Subin otac, Radomir Suboti\u0107, bio je eminentni novosadski novinar. \u017durnalistiku je diplomirao na Sorboni. Po\u0161tovan televizijski stvaralac i knji\u017eevnik. Majka Ru\u017ea se i danas uspe\u0161no bavi medicinom na polju oftalmologije.<\/p>\n
\u201cTaj momak \u0107e uraditi ne\u0161to veliko\u201d<\/h2>\n
Odrastanje u porodici u kojoj se negovanju kulture i umetnosti poklanjala posebna pa\u017enja u velikoj meri \u0107e odrediti Subin \u017eivotni put koji ga je vodio od Limana do grada Svetog Pavla.<\/p>\n
Ru\u017ea Suboti\u0107, svima poznata kao Mama Ru\u017ea, otkriva nam da se Suba od malih nogu interesovao za muziku.<\/p>\n
\u2013 Imali smo na\u0161e redovne dnevne \u0161etnje u kojima bi obavezno navratili do \u201eMuzi\u010dkog magazina\u201c u Dunavskoj ulici. Suba je tamo koristio priliku da svira klavir kojim je bio fasciniran. Se\u0107am se da nam je jednom prilikom prodavac rekao: \u201eTaj momak \u0107e uraditi ne\u0161to veliko\u201c.<\/em><\/p>\n Istu re\u010denicu, nekoliko decenija kasnije u Njujorku, izgovori\u0107e pred Ivanom Feceom Fir\u010dijem Sten Vensten, poznatiji kao nekada\u0161nji menad\u017eer D\u017eona Lenona, tvorac solo karijere peva\u010dice \u0160er, ali i kompozitor vi\u0161e od pet stotina pesama od kojih su mnoge postale Top 10 na svetskoj rang listi.<\/p>\n \u2013 Klavir je u tom trenutku bio skupa investicija i nismo mogli da mu ga priu\u0161timo. Tako je Subin prvi instrument postala harmonika koju je po\u010deo da svira ve\u0107 sa \u0161est godina \u2013<\/em> pri\u010da mama Ru\u017ea.<\/p>\n Na nagovor Slavka \u0160uklara, Subinog profesora harmonike, upisuje srednju muzi\u010dku \u0161kolu.<\/p>\n U tom periodu harmoniku svira i u \u010duvenom orkestru harmonika u KUD Sonja Marinkovi\u0107, koji je vodila Beba Bara\u010dkov.<\/p>\n Suba je kasnije \u010desto isticao koliko mu je u\u010de\u0161\u0107e u ovom klasi\u010dnom orkestru pomoglo u daljem muzi\u010dkom radu.<\/p>\n \u2013 Do Subinog razlaza sa harmonikom dolazi u tre\u0107em razredu srednje \u0161kole. Tada je na takmi\u010denju muzi\u010dkih \u0161kola u Subotici dobio prvu nagradu za izvo\u0111enje Baha, ali njegova profesorica nije bila zadovoljna nastupom, jer se, po njenim re\u010dima, Suba za takmi\u010denje spremao \u201ekampanjski\u201c. Iz Subotice je do\u0161ao ljut i rekao: \u201eJa vi\u0161e ne\u0107u da sviram ovo crevo!\u201c \u2013<\/em> prise\u0107a se Ru\u017ea.<\/p>\n Suba se tada okre\u0107e klaviru i odlu\u010duje da studira kompoziciju.<\/p>\n Iako se bavio klasikom, istovremeno sa velikim interesovanjem istra\u017euje mogu\u0107nosti koje je sa sobom donosila elektronska muzika.<\/p>\n U to vreme, poha\u0111ao je kurseve d\u017eez i elektronske muzike koje je u Beogradu dr\u017eao engleski saksofonista Pol Pinjon.<\/p>\n Francuski avangardni kompozitor Erik Sati i Britanac Brajan Ino su imali sna\u017ean uticaj na Subin rad.<\/p>\n Tokom studija na Akademiji komponuje ambijentalnu muziku eksperimenti\u0161u\u0107i sa raznim zvukovima.<\/p>\n Po\u010detkom osamdesetih godina u Novom Sadu se pojavljuje misteriozni kompozitor koji se potpisivao kao Rex Ilusivii (Kralj iluzije).<\/p>\n Snimke je ostavljao anonimno na recepciji Radio Novog Sada, adresirane na Dragana Gojkovi\u0107a Goju koji je tada vodio emisije \u201eJU pop scena\u201c i \u201eNovi vidici\u201c.<\/p>\n \u201eKralj iluzije\u201c je zbog svojih sintisajzerskih kompozicija, obavijenih velom misterije, stekao veliku popularnost, pa su po novosadskim zgradama po\u010deli da se pojavljuju grafiti \u201eRex Ilusivii je najbolji!\u201c.<\/p>\n Suba je svoj identet otkrio tek godinu dana kasnije.<\/p>\n Kompozicije koje su nastale od 1982. do 1986. objedinjene su u projektu \u201ePromene\u201c, \u010diji naziv najbolje opisuje Subin tada\u0161nji rad.<\/p>\n U okviru \u201ePromena\u201c Rex Ilusivii je sara\u0111ivao sa Zoranom Janjetovim Janjom (\u201eJeti\u201c), Igorom Popovi\u0107em, peva\u010dem beogradske grupe D\u017eakarta (\u201ePtice\u201c i \u201eArabija\u201c), Milanom Mladenovi\u0107em (\u201eSex machine\u201c), Marinom Perazi\u0107 (\u201ePlava jutra\u201c) i Masimom Savi\u0107em (\u201cFacedance\u201d).<\/p>\n Suba istovremeno komponuje muziku za balet, pozori\u0161ne predstave, televizijske emisije i serijale.<\/p>\n Sa novasadskom konceptualnom umetnicom Linom Busov gostuje u Veneciji i Parizu, a sa Kostom Bunu\u0161evcem i Zoranom Janjetovim u beogradskom SKC-u prire\u0111uje prvi jugoslovenski rok performans.<\/p>\n \u2013 Janja je bio Mitrov najbolji prijatelj. Po\u0161to su ro\u0111eni na isti dan i iste godine, \u010desto su govorili da su blizanci, samo od razli\u010ditih majki \u2013<\/em> ka\u017ee gospo\u0111a Suboti\u0107, nagla\u0161avaju\u0107i da je upravo ovaj poznati srpski ilustrator i strip autor imao bitnu ulogu u izboru Subinog pseudonima.<\/p>\n Naime, Janja je bio taj koji je Subu proglasio \u201eKraljem iluzije\u201c, po uzoru na jednog strip junaka.<\/p>\n Osamdesetih godina pro\u0161log veka Suba radi kao producent na albumima: \u201cBolero\u201c zagreba\u010dke grupe Haustor, albumu \u201eLa Strada\u201c istoimenog novosadskog benda, \u201eSamo par godina za nas\u201c kultnog beogradskog sastava EKV, kao i na plo\u010di \u201eIgre bojama\u201c grupe Oktobar 1864.<\/p>\n Nakon toga odlu\u010duje da ode na usavr\u0161avanje u Pariz, a svoj debi album \u201eDisillusioned\u201d, uz pomo\u0107 Vitomira Simurdi\u0107a objavljuje 1987. godine u tira\u017eu od pet stotina primeraka.<\/p>\n Ina\u010de, ovaj album je sa obrazlo\u017eenjem da je nekomercijalan, odbilo nekoliko diskografskih ku\u0107a, me\u0111u kojima su bile Jugoton, PGP, Diskoton.<\/p>\n Godinu dana kasnije Suboti\u0107 za album \u201eThe Dreambird, In The Moon Cage\u201c, koji je u Parizu radio sa Goranom Vejvodom dobija nagradu UNESCO za promociju tradicionalne kulture.<\/p>\n Na ovom albumu, Suba je kombinovao cvrkut ptica sa Madagaskara, elektronsku muziku i srpske uspavanke.<\/p>\n Uspavanke su, kao deo kulturnog nasle\u0111a, izazivale veliko interesovanje kod Sube, i \u010desto ih je koristio u svojim delima ve\u0161to kombinuju\u0107i tradicionalni i novi zvuk.<\/p>\n![\"ruza-subotic\"](\"https:\/\/nook.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/ruza-subotic.webp\")
Rex Ilusivii<\/h2>\n
![\"mitar-subotic-suba-2\"](\"https:\/\/nook.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/mitar-subotic-suba-2.webp\")
<\/p>\nMuzika za balet, predstave, TV i saradnja sa \u010duvenim bendovima<\/h2>\n
UNESCO nagrada i odlazak u Brazil<\/h2>\n