Jedna od najve\u0107ih kapitalnih investicija u Subotici, zgrada Narodnog pozori\u0161ta, po du\u017eini gradnje mogla bi se uporediti sa onom narodnom \u201cSkadar na Bojani\u201d, dok je po visini ulaganja \u201cskupa k\u2019o Svetog Petra kajgana\u201d.<\/strong><\/p>\n Kako je pokazalo istra\u017eivanje VOICE-a, za deceniju i po u adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju zgrade Narodnog pozori\u0161ta u Subotici bi\u0107e ulo\u017eeno daleko vi\u0161e od prvobitno planiranih 24 miliona evra.<\/strong><\/p>\n Prema javno dostupnim podacima i odgovorima dostavljenim VOICE-u iz Gradske uprave Subotice, do sada je u projekat ulo\u017eeno ne\u0161to manje od 2,1 milijardi dinara. Na po\u010detku 2023. godine, raspisana je poslednja javna nabavka, vredna 1,155 milijardi, tako da \u0107e s njom ukupna ulaganja u projekat biti ve\u0107a od 3 milijarde 255 miliona dinara. Odnosno vi\u0161e od 27 miliona evra.<\/strong><\/p>\n I to ne\u0107e biti dovoljno.<\/p>\n Jer prema svim najavama<\/a>,<\/strong> poslednja faza radova bi\u0107e dovoljna da se zgrada stavi u funkciju pozori\u0161ta, ali ne i da se kompletno zavr\u0161i jer se ve\u0107 sada govori o novoj fazi radova<\/strong> \u2013 opremanju koncertne dvorane.<\/p>\n Narodno pozori\u0161te u Subotici izgra\u0111eno je 1854. godine prema projektu<\/a><\/strong> arhitekte Jano\u0161a \u0160kultetija<\/strong> i predstavlja jedan od glavnih simbola ovog grada. Zgrada je progla\u0161ena za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog zna\u010daja.<\/p>\n Ipak, najve\u0107im delom je sru\u0161ena u leto 2007. godine, a u izvornom obliku sa\u010duvano je njenih \u0161est stubova.<\/p>\n Odbornici tada\u0161nje vladaju\u0107e koalicije odbacili<\/a><\/strong> su zahtev za referendum koji je zatra\u017eila opozicija, kao i gotovo 5.000 gra\u0111ana koji su potpisali peticiju za o\u010duvanje zgrade pozori\u0161ta.<\/p>\n Za takvu odluku glasali su Savez vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara (SVM) i Demokratska stranka, uz podr\u0161ku Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok su protiv ru\u0161enja stare zgrade i za referendum glasali G17 plus, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i nekoliko manjih opozicionih stranaka.<\/p>\n Stru\u010dna javnost je smatrala da je projekat neadekvatan, predimenzioniran i preskup, dok je jedna od primedbi koju su izneli zastupnici referenduma bila i \u010dinjenica da bi takvo pozori\u0161te zahtevalo i preskupo odr\u017eavanje koje grad ne mo\u017ee da finansira.<\/p>\n Geza Ku\u010dera, <\/strong>Biv\u0161i gradona\u010delnik Subotice i biv\u0161i funkcioner SVM-a, koji je bio jedan od potpisnika ru\u0161enja zgrade pozori\u0161ta, ka\u017ee za VOICE da je u to vreme pokojni Jo\u017eef Kasa<\/strong> bio predsednik SVM-a i da je ru\u0161enje pozori\u0161ta bilo strana\u010dko opredeljenje.<\/p>\n \u201cMislim da je on malo sanjao megalomanski,<\/strong> ne\u0161to ve\u0107e nego \u0161to smo imali mogu\u0107nosti. Me\u0111utim, da li je ono trebalo biti ve\u0107e ili manje o tome se mo\u017ee diskutovati, ali je su\u0161tina da su me tada\u0161nji stru\u010dnjaci koji su radili na pozori\u0161tu vodili u podrum i pokazivali mi kako su temelji propali. Mo\u017eda su mi pokazali ba\u0161 taj deo koji je bio najgori, ja u to ne ulazim jer nisam gra\u0111evinac. Ube\u0111ivali su i mene, ali je strate\u0161ka partijska odluka bila da se to pozori\u0161te sru\u0161i i da se napravi novo\u201d, naveo je Ku\u010dera.<\/p>\n Na pitanje, da li je ru\u0161enje pozori\u0161ta bila gre\u0161ka i da li bi i danas potpisao njegovo ru\u0161enje, ka\u017ee da bi mo\u017eda i danas potpisao taj dokumet, ali da bi mo\u017eda sada malo du\u017ee razmi\u0161ljao.<\/p>\n \u201cSada sam i ja drugi \u010dovek sa druga\u010dijim iskustvima. Me\u0111utim, uz dobrog menad\u017eera na \u010delu, verujem da pozori\u0161te mo\u017ee da opstane i da ima budu\u0107nost\u201d, smatra Ku\u010dera.<\/p>\n Jo\u0161 jedan od potpisnika ru\u0161enja teatra, tada\u0161nji predsednik Izvr\u0161nog ve\u0107a Vojvodine Bojan Pajti\u0107<\/strong>, ka\u017ee za VOICE da je SVM u to vreme bio dominantna politi\u010dka snaga u Subotici i da je DS kao njegov koalicioni partner ispunjavao takav zahtev lokalne samouprave.<\/p>\n Za razliku od Ku\u010dere, Pajti\u0107 smatra da \u201cto nije bila toliko strana\u010dka pri\u010da, koliko je bila institucionalna\u201d.<\/p>\n \u201cO\u010digledno da se taj posao radi dugo. Ja sam i tada ipak mislio da treba da poslu\u0161am lokalnu samoupravu, u kojoj je SVM bio dominantna snaga, ako ona veruje da joj je potrebno bolje, ve\u0107e, modernije pozori\u0161te. Na meni je bilo da to podr\u017eim u politi\u010dkom smislu\u201d, rekao je Pajti\u0107.<\/p>\n Nesporno je da je vlast koja trenutno rukovodi gradom, koju \u010dine SNS i SVM, nakon pauza u finansiranju usled svetske ekonomske krize i pandemije kovida, ipak na kraju privela kraju izgradnju novog pozori\u0161ta.<\/p>\n Gradona\u010delnik Subotice Stevan Baki\u0107<\/strong> je na pitanje ko je kriv za to \u0161to se pozori\u0161te gradi 16 godina rekao za VOICE da ne \u017eeli da se vra\u0107a u pro\u0161lost.<\/p>\n \u201cDuga je istorija od ru\u0161enja zgrade Narodnog pozori\u0161ta do danas. Podsetio bih samo da pozori\u0161te od 2016. godine ima status projekta od kapitalnog zna\u010daja i od tada se sredstva opredeljuju u kontinuitetu direktno kroz bud\u017eet Republike, Pokrajine i Grada Subotice. Na\u0161 je cilj da taj posao zavr\u0161imo i da Subotica dobije pozori\u0161te kakvo ovaj grad zaslu\u017euje\u201d, istakao je Baki\u0107.<\/p>\n Prvi protokol o zajedni\u010dkom finansiranju izrade projektne dokumentacije, rekonstrukcije i izgradnje Narodnog pozori\u0161ta potpisan je pre vi\u0161e od 20 godina \u2013 12. februara 2003. godine.<\/p>\n Taj dokument je u nekoliko navrata aneksiran, a iz njega je proistekao i Ugovor o zajedni\u010dkom finansiranju adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Narodnog pozori\u0161ta.<\/p>\n Potpisali su ga 21. decembra 2006. godine Ljiljana \u0160op,<\/strong> zamenica tada\u0161njeg ministra kulture Dragana Kojadinovi\u0107a<\/strong>, tada\u0161nji predsednik Izvr\u0161nog ve\u0107a Vojvodine Bojan Pajti\u0107<\/strong>, tada\u0161nji predsednik op\u0161tine Subotica Geza Ku\u010dera<\/strong> i tada\u0161nja upravnica Narodnog pozori\u0161ta Ljubica Ristovski<\/strong>.<\/p>\n Prema ugovoru, potpisnici su se bili obavezali da \u0107e zajedni\u010dki obezbediti novac potreban za realizaciju i zavr\u0161etak projekta, gde \u0107e Vlada Srbije i Izvr\u0161no ve\u0107e Vojvodine obezbediti po 45 odsto, a op\u0161tina Subotica preostalih 10 odsto.<\/p>\n Procenjena vrednost projekta, kako je navedeno u ovom ugovoru, iznosila je 24 miliona evra, od \u010dega je tada\u0161njim \u201eNacionalnim investicionim planom\u201c<\/strong> odobreno ne\u0161to manje od 3,3 miliona evra, sa planiranim rokom zavr\u0161etka svih radova 2010. godine.<\/p>\n Prema tada\u0161njem kursu dinara u odnosu na evro, gledano u nacionalnoj valuti, investicija je trebalo da iznosi ne\u0161to manje od 1,9 milijardi dinara.<\/p>\n \u201cRealizacija ovog Ugovora obezbedi\u0107e kontinuiranu dinamiku izgradnje objekta u \u010dijem cilju \u0107e ugovorne strane blagovremeno planirati i donositi odgovaraju\u0107e odluke na obezbe\u0111enju finansijskih sredstava\u201c, stoji u ugovoru.<\/p>\n Me\u0111utim, to se nije desilo.<\/p>\n Ku\u010dera tvrdi da u tom momentu sve to nije ni izgledalo tako nezamislivo jer je postojao aran\u017eman koji je obezbe\u0111ivao realizaciju tog projekta.<\/p>\n \u201cKoji gradona\u010delnik ne bi prihvatio takvu soluciju da Republika finansira 45 odsto tro\u0161kova, Pokrajina isto toliko i Grad 10 odsto, a da dobije jedno veliko multifunkcionalno pozori\u0161te koje bi udovoljilo svim zahtevima na\u0161e sredine i \u0161ire\u201d, obja\u0161njava.<\/p>\n Prvobitno je bilo zami\u0161ljeno da budu\u0107a zgrada ima ukupnu korisnu povr\u0161inu od \u010dak 17.500 kvadrata, od \u010dega je povr\u0161ina namenjena komercijalnim sadr\u017eajima planirana na svega ne\u0161to manje od 500 kvadrata.<\/p>\n Zami\u0161ljena je visina od skoro 29 metara prema Trgu slobode i 24 metra prema Korzou.<\/p>\n Me\u0111utim, slede\u0107i dokument<\/a><\/strong> svedo\u010di o nepoznanicama po pitanju gabarita i izgleda budu\u0107e zgrade, predmeta rekonstrukcije, ali i po\u0161tovanja ovog ugovora.<\/p>\n Naime, nakon brojnih nedoumica, Skup\u0161tina op\u0161tine Subotica 25. aprila 2007. godine donosi zaklju\u010dke kojima \u201eizra\u017eava svoje \u010dvrsto opredeljenje da se bez odlaganja zapo\u010dne sa realizacijom projekta rekonstrukcije\u201c, a na osnovu potpisanog ugovora.<\/p>\n Ovim zaklju\u010dcima, Skup\u0161tina \u201eupu\u0107uje poziv pokrajinskim i republi\u010dkim organima da u okviru svojih ovla\u0161\u0107enja i dalje ispunjavaju preuzete obaveze iz Ugovora o zajedni\u010dkom finansiranju\u201c.<\/p>\n Zatim, Skup\u0161tina \u201eizri\u010dito utvr\u0111uje\u201c da se deo objekta sa pro\u010deljem i \u0161est stubova, pozori\u0161nim holom, reprezentativnim stepeni\u0161tem i nekada\u0161njom balskom dvoranom, ne sme ru\u0161iti nego se \u201eisti restaurira u izvornom obliku\u201c.<\/p>\n \u201eSkup\u0161tina op\u0161tine Subotica nala\u017ee investitoru, Narodnom pozori\u0161tu, i projektantu da kroz dopunu projekta bo\u010dnih delova objekta usklade visinu objekta sa visinskom regulacijom okolnih objekata\u201c, navodi se u tekstu Zaklju\u010dka.<\/p>\n Dalje se \u201epreporu\u010duje predsedniku op\u0161tine da preispita ukupne kapacitete objekta namenjene komercijalizaciji\u201c.<\/p>\n Prvi radovi podrazumevali su ru\u0161enje ve\u0107eg dela i konzervaciju starog dela zgrade.<\/p>\n Dolaskom svetske ekonomske krize 2008. godine privremeno je obustavljena dalja izgradnja objekta.<\/p>\n Kona\u010dno, krajem oktobra 2011. godine, Skup\u0161tina Grada Subotice usvaja zaklju\u010dke o daljem toku izgradnje pozori\u0161ta, kojima su i formalno obustavljeni<\/a><\/strong> radovi na Narodnom pozori\u0161tu.<\/p>\n \u201eSkup\u0161tina grada Subotice izra\u017eava svoje \u010dvrsto opredeljenje da se zbog uslova ekonomske krize i nedostatka realnih finansijskih sredstava za nastavak izgradnje, zaustave svi radovi na adaptaciji, rekonstrukciji i dogradnji zgrade\u201c, navodi se u zaklju\u010dcima.<\/p>\n Ovim dokumentom je nalo\u017eeno zaustavljanje svih radova, osim u delu pro\u010delja i foajea u prvom stepenu za\u0161tite, kao i formiranje komisije za izmenu projekta koja treba biti predmet stru\u010dne javne rasprave.<\/p>\n \u201eSkup\u0161tina grada Subotice nala\u017ee da izmenjenom projektno tehni\u010dkom dokumentacijom bude predvi\u0111ena jedna velika pozori\u0161na dvorana i jedna manja kamerna scena, \u0161to bi zadovoljilo produkcione kapacitete i budu\u0107i razvoj Narodnog pozori\u0161ta, kao i zahteve publike\u201c, navodi se u dokumentu.<\/p>\n \u010cinjenica je, kako napominje Ku\u010dera, da u to vreme nisu toliko razmi\u0161ljali o mogu\u0107nostima odr\u017eavanja tog objekta i o njenoj veli\u010dini.<\/p>\n \u201cKada je do\u0161lo do recesije, problema u privredi, do\u0161lo je i do ispoljavanja onih na\u0161ih slabosti koje se de\u0161avaju u dru\u0161tvima da ne\u0161to planiramo, ne\u0161to obe\u0107avamo \u2013 na kraju ne ispunimo\u201d,<\/strong> rekao je Ku\u010dera.<\/p>\n On je istakao da je grad trebao da tu\u017eio i Republiku i Pokrajinu zato \u0161to ne ispunjavaju svoje obaveze koje su preuzele, te da bi tada pozori\u0161te ve\u0107 davno bilo zavr\u0161eno.<\/p>\n Zanimljivo je da se tada razmi\u0161ljalo o ponovnom ru\u0161enju!<\/strong> I to onih delova koji izlaze iz novozami\u0161ljenih gabarita zgrade.<\/p>\n \u201eIzmenjenim projektom redukovati volumen, odnosno, visinu budu\u0107eg objekta prema Korzou i Trgu slobode, koji u postupku ishodovanja izmene projekta treba da obuhvati i uklanjanje delova armirano-betonske konstrukcije prema Korzou i Trgu slobode, uz minimalne tro\u0161kove\u201c, stoji u ovom dokumentu.<\/p>\n I jo\u0161 jednom izra\u017eava \u201esvoje \u010dvrsto opredeljenje\u201c da se projekat adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade realizuje.<\/p>\n Dve godine kasnije, sredinom oktobra 2013. godine, Skup\u0161tina grada Subotice donosi Re\u0161enje o nastavku rekonstrukcije, restauracije i dogradnje zgrade Narodnog pozori\u0161ta, kojima usvaja Zaklju\u010dke Komisije za izmenu projekta. Istovremeno, Grad Subotica preuzima od Narodnog pozori\u0161ta ulogu investitora na projektu.<\/p>\n U tim zaklju\u010dcima<\/a><\/strong> se navodi da je u ovaj projekat u periodu od 2007. do 2013. godine ulo\u017eeno ne\u0161to vi\u0161e od 228 miliona dinara iz Republi\u010dkog, odnosno 258 miliona iz pokrajinskog bud\u017eeta.<\/p>\n Ukupno oko 486 miliona dinara.<\/p>\n Na to treba dodati i obaveze Grada Subotica, koji je na temelju tih zaklju\u010daka usvojenih oktobra 2013. godine, preuzeo pla\u0107anja u iznosu od 67,4 miliona dinara prema Narodnom pozori\u0161tu kao dotada\u0161njem investitoru.<\/p>\n Tako da su ukupna ulaganja prema javno dostupnim informacijama u periodu do kraja 2013. godine 553,4 miliona dinara.<\/p>\n Tim zaklju\u010dcima se, izme\u0111u ostalog, odustaje od dalje izgradnje jo\u0161 jednog planiranog sprata budu\u0107eg objekta.<\/p>\n \u201eUmesto ranije projektovane visine 28,83 metra, visinu objekta potrebno je smanjiti na 22,43 metra, prema Trgu slobode i na 18,3 metra prema Ulici Korzo, \u0161to predstavlja kote visine objekta do kojih je sada izgra\u0111en\u201c, navodi se u zaklju\u010dcima.<\/p>\n Izmenama projekta predvi\u0111eni su brojni uslu\u017eno-komercijalni prostori u cilju o\u017eivljavanja pomenutih prostora i racionalne upotrebe novog objekta.<\/p>\n \u201eU novoj koncepciji prostora u objektu odnos prostora namenjenog kulturnoumetni\u010dkim, prate\u0107im i uslu\u017enokomercijalnim delatnostima je pribli\u017eno 2\/3 prema 1\/3\u201c, navodi se u dokumentu.<\/p>\n Tako je ukupna korisna povr\u0161ina smanjena sa 17.500 na 14.200 kvadrata, a pove\u0107an komercijalni gabarit, sa 500 na 4.700 kvadrata opredeljenih za komercijalne delatnosti.<\/p>\n Visina je smanjena sa 29 na 22,5 prema Trgu slobode, odnosno sa 24 na 22,4 prema gradskom Korzou.<\/p>\n Umesto tri, zami\u0161ljene su dve sale. Velika pozori\u0161na scena, sa do 550 mesta i koncertna dvorana sa prostorom za orkestar, sa do 450 mesta.<\/p>\n Izmene projekta donose u\u0161tedu u iznosu od 8 miliona evra u odnosu na provobitni projekat, odnosno za jednu tre\u0107inu od prvobitno zami\u0161ljenih 24 miliona evra.<\/p>\n \u201eU\u0161teda se zasniva, pre svega, na smanjenju volumena, smanjenju povr\u0161ine objekta, materijalizaciji i kroz smanjenja broja scena sa 3 na 2 i zna\u010dajnim padom cena scenske tehnike i tehnologije na svetskom tr\u017ei\u0161tu, koja danas ima svojstvo robe koja se mo\u017ee kupiti, a ne posebno naru\u010diti. Imaju\u0107i u vidu navedeno, projektant se obavezuje da izmenama i dopunama projektnotehni\u010dke dokumentacije predvidi predra\u010dunsku vrednost radova za radove koji predstoje i koji su neophodni za zavr\u0161etak objekta na nivou od cca. 10 miliona evra sa PDV-om, uva\u017eavaju\u0107i prethodne zaklju\u010dke\u201c, navedeno je u dokumentu.<\/p>\n Ni to se nije desilo. Ulo\u017eeno je mnogo vi\u0161e.<\/strong><\/p>\n Krajem te 2013. godine dolazi do promene vlasti u Subotici.<\/p>\n Demokratska stranka odlazi u opoziciju, a Srpska napredna stranka ulazi u vlast koju do danas \u010dini zajedno sa SVM-om.<\/p>\n Preuzimanjem poluga vlasti na pokrajinskom i republi\u010dkom nivou, kre\u0107u i ve\u0107a izdvajanja za izgradnju Narodnog pozori\u0161ta.<\/p>\n Prema podacima Gradske uprave koji su dostavljeni VOICE-u putem zahteva za pristup informacijama od javnog zna\u010daja, od prvog dana 2014. godine do poslednjeg dana 2022. godine ulo\u017eeno je 175,7 miliona iz bud\u017eeta grada, 864,4 iz bud\u017eeta Vojvodine, a 507,5 miliona iz bud\u017eeta Republike. Ukupno ne\u0161to manje od 1,55 milijardi dinara.<\/p>\n To je daleko od proporcije iskazane prvobitnim ugovorom, kojim su Pokrajina i Republika na sebe preuzeli po 45 odsto ulaganja.<\/p>\n U periodu kada je novca bilo, investiciju su pratili drugi problemi \u2013 sprovo\u0111enje tendera, koji su u najmanje dva <\/a>slu\u010daja <\/a><\/strong>u tom vremenskom periodu bili poni\u0161tavani.<\/p>\n Samo na poslednju javnu nabavku \u010dekalo se dve godine, jer je poslednja uspe\u0161na sprovedena godinu dana nakon\u00a0tendera<\/a><\/u><\/strong>\u00a0koji je zvani\u010dno propao krajem 2021. godine.<\/p>\n Tada je nabavka bila procenjena na ne\u0161to manje od 700 miliona dinara bez PDV-a.<\/p>\n Stigle su dve ponude, obe su bile na iznos iznad te procenjene vrednosti, pa je zvani\u010dno re\u010deno da investitor nema toliko novca i, stoga, tender poni\u0161ten.\u00a0<\/p>\nOko 5.000 Suboti\u010dana bilo potpisalo peticiju protiv ru\u0161enja teatra<\/strong><\/h3>\n
Ku\u010dera: Ru\u0161enje pozori\u0161ta je bilo strana\u010dko opredeljenje<\/strong><\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/voice.org.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Geza-Kucera-foto-Natalija-Jakovljevic.jpeg\")
Pajti\u0107: Ja sam tada ispunjavao zahtev lokalne samouprave<\/strong><\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/voice.org.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Bojan-Pajtic-foto-Natalija-Jakovljevic.jpeg\")
Baki\u0107: Subotica treba da dobije pozori\u0161te kakvo zaslu\u017euje<\/strong><\/h3>\n
A kako je sve po\u010delo?<\/strong><\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/voice.org.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Stevan-Bakic-foto-Natalija-Jakovljevic.jpeg\")
![\"\"](\"https:\/\/voice.org.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Narodno-pozoriste-Subotica-1-1024x768.jpg\")
<\/figure>\n<\/div>\n![\"\"](\"https:\/\/voice.org.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Narodno-pozoriste-Subotica2-1024x768.jpeg\")
<\/figure>\n<\/div>\n
![\"\"](\"https:\/\/voice.org.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/image-1.png\")
<\/a><\/figure>\n<\/div><\/div>\n