<\/p>\n
Mi znamo, da nema nikakvog ljudskog predvi\u0111anja ili \u017eivotne mudrosti, koje bi nas mogle staviti u polo\u017eaj, da svom \u017eivotu damo propisani pravac, izuzev na malim deonicama puta.<\/p>\n
Ovo mi\u0161ljenje va\u017ei svakako samo za \u201eobi\u010dan\u201c tip \u017eivota, ali ne za \u201eherojski\u201c. Zadnji na\u010din \u017eivota postoji tako\u0111e, ali je nesumnjivo mnogo re\u0111i nego prvi.<\/p>\n
O ovome se dakle svakako ne mo\u017ee re\u0107i, da se tom \u017eivotu jedva ili samo za kratku distancu mo\u017ee dati pravac.<\/p>\n
Herojski \u017eivot je apsolutan, to zna\u010di, on se upravlja prema sudbinskim odlukama, pri \u010demu odluka o odre\u0111enom pravcu mo\u017eda va\u017ei do stra\u0161nog kraja.<\/p>\n
\u010coveku su potrebne te\u0161ko\u0107e, one spadaju u njegovo zdravlje.<\/p>\n
Najve\u0107i i najva\u017eniji \u017eivotni problemi su zapravo nere\u0161ivi; oni to moraju i biti, jer izra\u017eavaju nu\u017eni polaritet, koji je imanentan svakom samoreguli\u0161u\u0107em sistemu. Oni se ne mogu nikad re\u0161iti, ve\u0107 se samo mogu prerasti.<\/p>\n
Ovo \u201eprerastanje\u201c kod daljeg iskustva, ispostavlja se kao podizanje nivoa svesti. Neki vi\u0161i i dalji interes stupio je u vidik, i ovim pro\u0161irenjem horizonta nere\u0161ivi problem izgubio je hitnost.<\/p>\n
On nije bio logi\u010dki re\u0161en po sebi, ve\u0107 je izbledeo pred jednim novim i ja\u010dim \u017eivotnim pravcem. On nije potisnut i u\u010dinjen nesvesnim, ve\u0107 se pojavio samo u jednoj drugoj svetlosti i na ovaj na\u010din je postao druk\u010diji.<\/p>\n
\u0160to bi na dubljem stepenu dalo povoda za najo\u0161trije konflikte i za pani\u010dne afektivne napade, sad se gledano s vi\u0161eg nivoa li\u010dnosti pojavilo, kao nevreme u dolini, gledano sa vrha visoke planine.<\/p>\n
Time oluji nije oduzeto ni\u0161ta od njene stvarnosti, ali \u010dovek nije vi\u0161e unutra u tom, ve\u0107 je nad tim.<\/p>\n
Veliki \u017eivotni problemi nisu nikada zauvek re\u0161eni. Ako su oni jednom prividno re\u0161eni, onda je to uvek gubitak. Njihov smisao i svrha \u010dini se nije u njihovom re\u0161avanju, ve\u0107 u tome da mi neprestano radimo na njima.<\/p>\n
Samo to \u0107e nas sa\u010duvati, dakle, od zaglupljivanja i okamenjivanja.<\/p>\n
Cilj je samo kao ideja va\u017ean, bitan je, me\u0111utim, opus koji vodi cilju: on ispunjava trajanje \u017eivota nekim smislom.<\/p>\n
Antologija Jung: K. G, Jung, \u010covek i Du\u0161a, \u00abPrometej\u00bb, Iz celokupnog dela 1905-1961. odabrala Jolanda Jakobi, Novi Sad, 2008, str. 410-412.<\/p>\n
S nema\u010dkog prevele Bosiljka Milakara i Ana Milakara<\/p>\n
Izvor: santamarijadellasalute.blogspot.com<\/a><\/p>\n<\/div>\n