S poznatim novosadskim arhitektom, dobitnikom ovogodi\u0161nje Tabakovi\u0107eve nagrade, razgovarali smo o tome kako ga je ideja da ne\u0161to stvara vodila od malena, kako ga je surova istina Ranka Radovi\u0107a motivisala da u\u010di, i kako je do\u0161ao do izlo\u017ebe koju zove dokumentarcem koji traje 20 godina.<\/strong><\/p>\n Malo je arhitekture u dana\u0161nje vreme kojoj se radujemo i pre nego \u0161to se ona realizuje samo zato \u0161to znamo ko \u0107e projektovati. Upravo takva je arhitektura Lazara Kuzmanova<\/strong><\/a> koga smo u birou Kuzmanov and Partners<\/strong> zatekli u kancelariji za sastanke izme\u0111u Zoranove slike na zidu i zastave Liverpoola zategnute lenjirima preko stola za crtanje. Povod za razgovor s vatrenim fanom obe ove \u201einstitucije\u201c bila je retrospektivna izlo\u017eba koju u njegovu \u010dast organizuje Dru\u0161tvo arhitekata Novog Sada u saradnji s Muzejem savremene umetnosti Vojvodine, a povodom dobijanja Tabakovi\u0107eve nagrade za arhitekturu za 2019. godinu.<\/p>\n Dobili ste puno nagrada u svojoj karijeri dugoj 20 godina. Koliko vam posle svih njih zna\u010di ova najnovija \u2013 Tabakovi\u0107eva nagrada?<\/strong><\/p>\n Arhitekte uglavnom nisu svesne zna\u010daja dobijanja nagrada\u2026 Meni se vrlo \u010desto de\u0161ava da kada je ne dobijem, onda se ljutim jer mislim da sam je zaslu\u017eio. A onda kada je dobijem, preispitujem se da li sam je zaista zaslu\u017eio<\/strong>. Naravno, bio sam presre\u0107an kada sam \u010duo da mi je ve\u0107e Nagrade za arhitekturu \u201c\u0110or\u0111e Tabakovi\u0107\u201d dodelilo ovu presti\u017enu nagradu, ali sam bio i iznena\u0111en. Uvek sam smatrao da je Tabakovi\u0107eva nagrada ustvari nagrada za \u017eivotno delo, a ja nekako sebe jo\u0161 uvek smatram mladim arhitektom (smeh).<\/p>\n Tabakovi\u0107evu nagradu shvatam kao obavezu da ne smem da stanem s projektovanjem.<\/p>\n<\/blockquote>\n Meni je arhitekta \u0110or\u0111e Tabakovi\u0107 uvek bio neko na koga sam se ugledao jo\u0161 od srednje \u0161kole jer sam upoznao njegovu arhitekturu kroz predavanja profesorice Sonje Stoje<\/strong> koja mi je i ulila ljubav ka arhitekturi. To su bile moje prve arhitektonske analize kada sam poku\u0161avao da spoznam da li je normalno da tako velika zgrada kao Tanud\u017ei\u0107eva palata bude izgra\u0111ena u za\u0161ti\u0107enom gradskom jezgru Novog Sada ili da li Klajnova palata svojom vertikalnom postavkom ima smisla u ulici kralja Aleksandra\u2026<\/p>\n Kada sam 2005. godine postao predsednik Dru\u0161tva arhitekata Novog Sada<\/strong> nastavio sam s dotada\u0161njom praksom dodele ove nagrade, ali i ispunio sam \u017eelju mnogih novosadskih arhitekata da se u Aradu, rodnom mestu Tabakovi\u0107a, postavi spomen plo\u010da na ku\u0107i u kojoj su ro\u0111eni Ivan, \u0110or\u0111e ali i njihov otac tako\u0111e arhitekta Milan Tabakovi\u0107. Isto obele\u017eje smo postavili i na njihovoj novosadskoj ku\u0107i u ulici Mike Anti\u0107a. To je jednostavno bio na\u0161 dug prema ovoj vrsnoj umetni\u010dkoj porodici.<\/p>\n Posle toliko godina, sada kada ja dobijam Tabakovi\u0107evu nagradu, to prosto shvatam kao obavezu da ne smem da stanem s projektovanjem<\/strong>. Posle 20 godina rada, ona mi daje snagu da radim dalje i da dokazujem sebi da sam zaslu\u017eio takvu jednu veliku nagradu.<\/p>\n Kako je sve krenulo? Odakle uop\u0161te interesovanje za arhitekturu?<\/strong><\/p>\n Moj otac je bio arhitektonske struke i u dru\u017eenju s njim ostvario sam prve kontakte s projektovanjem, a i vrlo \u010desto sam kao mali odlazio u Zagreb kod mog strica koji je bio arhitekta i zvao se Lazar Kuzmanov<\/strong>. To mi je imponovalo. Vode\u0107i me kroz grad i pri\u010daju\u0107i mi o zagreba\u010dkim soliterima, ugradio mi je tu prvu spoznaju o arhitekturi. Posle gra\u0111evinske \u0161kole, a potom i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu sazrela mi je ta misao, koja me je vodila od malena \u2013 da imam \u017eelju da ne\u0161to stvaram i gradim<\/strong>!<\/p>\n Posle Arhitektonskog fakulteta sazrela mi je ta misao koja me je vodila od malena \u2013 da imam \u017eelju da ne\u0161to stvaram i gradim!<\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n Se\u0107am se prvog predavanja profesora Ranka Radovi\u0107a<\/strong> na Arhitektonskom fakultetu kada je rekao jednu surovu istinu<\/strong>, a to je da \u0107e od nas 120 studenata, koliko nas je upisalo prvu godinu, samo deset posto baviti autorskom arhitekturom<\/strong>. Dakle, samo dvanaestoro \u0107e mo\u0107i da se okrene na ulici i ka\u017ee ovo je moja zgrada. Ostali \u0107e se baviti urbanizmom, enterijerom, menad\u017eerisanjem ili \u0107e raditi negde u upravi. Okrenuo sam se da pogledam svoje kolege u amfiteatru i dobro sam se zamislio ho\u0107u li \u0107u ja biti me\u0111u tih 12. To je bila odli\u010dna motivacija da u\u010dim<\/strong> i stignem tu gde sam danas.<\/p>\n Odlu\u010dili ste da se posle fakulteta vratite u Novi Sad\u2026<\/strong><\/p>\n Da, to je bila jedna od boljih odluka u mom \u017eivotu. Zaposlio sam se u Zavodu za urbanizam, potom sam s profesorom Rankom Radovi\u0107em, koji je tako\u0111e pre\u0161ao u Novi Sad, sara\u0111ivao na Fakultetu tehni\u010dkih nauka u Novom Sadu\u2026 Celog \u017eivota \u017eivim u trouglu Titel<\/strong>, gde sam ro\u0111en i gde mi je srce i du\u0161a, Novi Sad<\/strong>, gde mi je porodica, prijatelji i posao, i Beograd<\/strong> koji mi je i dalje u nekom lepom se\u0107anju jer sam tamo proveo najlep\u0161e godine \u017eivota kao student.<\/p>\n Nedavno sam dobio na poklon od prijatelja grafiku Mome Kapora<\/strong> koja se zove Beograd i bela la\u0111a<\/strong>, na kojoj pi\u0161e \u201eOtvori mapu, Beograd na\u0111i, pa onda plovi na beloj la\u0111i.\u201c<\/em> To je ustvari potpuno moja slika jer sam ja u jednom trenutku, 1995. godine, moj Beograd stavio u belu la\u0111u i zaputio se u Novi Sad.<\/p>\n Kakav je Beograd bio nekad, a kakav je danas?<\/strong><\/p>\n Kad sam 1988. godine do\u0161ao u Beograd, odmah me je osvojio. \u017durke, rok scena, KST, bluz klubovi, Akademija<\/strong> \u2013 to je taj Beograd koji je bio idealan grad za mladog \u010doveka. Kasnije sam pro\u0161ao i ludilo po\u010detka devedesetih godina koje mi je pomoglo da sazrim i odrastem. S dana\u0161njim Beogradom, na svu sre\u0107u, nemam puno veze. Sam poku\u0161aj da bilo gde krenem automobilom kada do\u0111em u Beograd, mene odmah povede da se okrenem i vratim u Novi Sad.<\/p>\n Mislim da Beograd i arhitektonski gubi svoj identitet, a ja za to drugarski kritikujem svoje beogradske kolege koji sve manje uti\u010du na izgled Beograda i prepu\u0161taju uglavnom stranim investitorima i projektantima da na problemati\u010dan na\u010din kreiraju izgled ovog grada.<\/p>\n Jeste li ikad po\u017eeleli da odete u inostranstvo?<\/strong><\/p>\n Imao sam ponude da odem ali sam se odlu\u010dio za jedan druga\u010diji \u017eivot. Novi Sad mi kao grad neverovatno prija, kao i Titel u kojem sam ro\u0111en. Shvatio sam da na toj relaciji \u017eelim da provedem \u017eivot, a ne napolju tra\u017ee\u0107i neku svoju poziciju. U po\u010detku sam se bojao da po\u010dnem sve ispo\u010detka, odnosno, da u inostranstvu ponovo gradim karijeru.<\/strong> Posle me to nije interesovalo. Odluka je bila ispravna, tako da se moja karijera svela na to da sam novosadski arhitekta i da radim za ovo okru\u017eenje gde \u017eivim. Sasvim dovoljno.<\/p>\n Kako ste odlu\u010dili da se bavite vi\u0161eporodi\u010dnom stambenom arhitekturom?<\/strong><\/p>\n Kada sam diplomirao, bio sam jedini arhitekta na birou za zapo\u0161ljavanje i mogao sam da biram gde \u0107u raditi. Na nagovor roditelja, odlu\u010dio sam da se zaposlim u javnom preduze\u0107u, odnosno, u Zavodu za urbanizam<\/strong> jer je dr\u017eavno preduze\u0107e \u201eja\u010de\u201c i \u201esigurnije\u201c. Uop\u0161te nisam pogre\u0161io jer sam rade\u0107i tamo pet godina godina nau\u010dio osnove i urbanizma i planiranja. To je bila jedna realna nadogradnja nakon studija. Me\u0111utim, svih tih godina provedenih u Zavodu, imao sam \u017eelju da u\u0111em me\u0111u onih deset posto generacije i projektujem zgrade.<\/p>\n Povratkom mog kolege i prijatelja Ilje Mikiti\u0161in<\/strong> u Novi Sad, ta \u017eelja je po\u010dela da se realizuje. Po\u010deli smo zajedno da radimo i to prevashodno konkurse koji su nam dali potvrdu da mi to zaista mo\u017eemo da radimo. Ilja i ja smo se na\u0161li i stru\u010dno i drugarski. Bodrili smo jedan drugog \u0161to je na kraju rezultovalo da pokrenemo jedan od prvih privatnih biroa kod nas. Na\u0161a prva stambena zgradu koju smo radili u ulici Alekse \u0160anti\u0107a<\/strong> bila je dobro prime\u0107ena i te 2002. godine smo dobili nagradu Grada Novog Sada za najbolji objekat u gradu. To je bila ta\u010dka odrednica<\/strong> kojom smo ne samo iza\u0161li iz anonimnosti ve\u0107 je ona zna\u010dajno uticala na moju celu karijeru jer su potom poslovi u stanogradnji po\u010deli da se ni\u017eu<\/strong>.<\/p>\n Malo je investitora koji imaju poverenja u arhitekte. To je kao kada odete kod zubara pa se znojite ako nemate poverenja u doktora.<\/p>\n<\/blockquote>\n Kako uspevate da se izborite za svoje ideje?<\/strong><\/p>\n Malo je investitora koji po\u0161tuju arhitekte, odnosno onih koji u njih imaju poverenja. To je kao kada odete kod zubara pa se znojite ako nemate poverenja u doktora. Veoma mi je bitno da moj investitor ima u poverenja u mene, u moj rad i u moju arhitekturu. To je jedini na\u010din da dobijem slobodu<\/strong> za svoje ideje kako bi napravio bolju ku\u0107u.<\/p>\n Odakle crpite inspiraciju?<\/strong><\/p>\n Iza mene stoji velika produkcija i zaista dolazim u situaciju da inspiraciju i energiju za nove objekte tra\u017eim u raznim segmentima \u017eivota: u muzici, filmovima, koncertima, u dru\u017eenja sa prijateljima ili s mojom decom<\/strong>\u2026 Poku\u0161avam da tra\u017eim novi stimulans kako bi pokrenuo ne\u0161to u arhitekturi i kako bi svaki moj slede\u0107i objekat bio druga\u010diji. Ne \u017eelim vi\u0161e veliku produkciju ali \u017eelim da te pojedina\u010dne ku\u0107e koje projektujem budu obele\u017eje moje arhitekture.<\/p>\n Kako ocenjujete trenutni nivo arhitekture u Novom Sadu?<\/strong><\/p>\n Imam utisak da se kolege ne bave studiozno arhitekturom, fasadnom opnom, oblikovanjem objekta\u2026 ve\u0107 da je sve postalo arhitektura \u0161to vi\u0161e kvadrata i prodajnih povr\u0161ina<\/strong>. Svedoci smo velike ekspanzije gradnje, ali na\u017ealost ne ostaje puno toga za kvalitetnu arhitektonsku analizu\u2026<\/p>\n Novom Sadu pre svega fali kvalitet \u017eivota<\/strong>. Ako u jednoj maloj ulici napravite blok od 300 stanova, a nigde nemate zelenila, onda je za mene to skaradno. Istu odgovornost u ovom procesu imaju urbanisti, investitori i mi projektanti<\/strong>. Svi smo u\u010deni i vaspitavani na ideji zelenog grada, humanog stanovanja i sada kada posetite delova Limana u Novom Sadu, odete u neke zone Novog Beograda ili na Novi Zagreb, vide\u0107ete koliko je sve planirano da korisnici prostora imaju sve uslove za kvalitetan \u017eivot<\/strong>.<\/p>\n Izgubljena je prilika, na primer, da se unutarblokovske povr\u0161ine, recimo na Novoj Detelinari<\/strong> ozelene. Umesto toga, imate izbetonirana dvori\u0161ta bez parki\u0107a, ne postoji mesto gde bi se deca igrala, nema skvera, nema zone okupljanja\u2026 To je jedno niskokvalitetno stanovanje<\/strong> koje uti\u010de prvo na razvoj te dece, potom na kvalitet \u017eivota njihovih porodica, a to se sve na kraju reflektuje kroz probleme koji se javljaju u dru\u0161tvu.<\/p>\n O\u010dajan sam zbog ideje da \u0107e neko u blizini Ribarskog ostrva<\/strong> graditi zgrade visine 20 spratova. Meni je li\u010dno to neshvatljivo jer sam celog \u017eivota sanjao da \u0107e ta zona biti zona rekreacije \u2013 mesto gde \u0107e novosa\u0111ani provoditi vikende, gde \u0107e baviti sportom, nautikom\u2026 Svaki grad ima takvo neko mesto gde veliki broj ljudi mo\u017ee da se smesti i provede kvalitetno vreme. Sli\u010dno je i s Beogradom na vodi<\/strong> \u010dijom izgradnjom \u0107e se naru\u0161iti ne samo pitoma zona priobalja Save ve\u0107 i silueta cele prestonice. Nisam protiv visokih zgrada, ali se takvi koraci moraju daleko studioznije promi\u0161ljati.<\/p>\n Kako onda da dobijemo bolje zgrade, bolje gradove?<\/strong><\/p>\n Neophodno je raspisivati konkurse<\/strong>. Arhitekte se moraju takmi\u010diti pa \u0107e onda pobe\u0111ivati kvalitet. Potrebno je otvoriti utakmicu u kojoj svako mo\u017ee da poka\u017ee \u0161ta mo\u017ee. Mladim arhitektama to bi bila sloboda da s novim idejama iza\u0111u na tr\u017ei\u0161te, a to bi onda bila korist za grad. Neophodno je raspisivati konkurse. Arhitekte se moraju takmi\u010diti pa \u0107e onda pobe\u0111ivati kvalitet.<\/p>\n<\/blockquote>\n Svedoci smo vertikalnog \u0161irenja grada unutar svojih granica. Kako onda treba projektovati u u\u017eem gradskom jezgru?<\/strong><\/p>\n Svaki vremenski period nosi svoje ideje i svoju arhitekturu. I kao \u0161to pisci koji sad pi\u0161u ne mogu pisati prozu i poeziju na onaj na\u010din kako se pisalo pre 100 godina, tako ni arhitekte u 2019. godini ne mogu podizati zgrade kao \u0161to su se radile s po\u010detka 20. veka.<\/p>\n Moje interpolacije znaju da budu grube i krute kao na primer zgrada u Vase Staji\u0107a<\/strong>. Ona je sve samo ne interpolacija u smislu ugra\u0111ivanja u okru\u017eenje. I\u0161ao sam drugom logikom, pravio sam otklon prema nasle\u0111u, kako bi moja arhitektura bila jedan segment koji \u0107e napraviti pauzu izme\u0111u postoje\u0107ih arhitektonskih objekata<\/strong>.<\/p>\n Naravno, sve zavisi od okru\u017eenja. Kod Poliklinike Novakov<\/strong> smo iskoristili arhitekturu postoje\u0107e zgrade i uli\u010dnog niza i napravili jedan odli\u010dan objekat koji se uklapa u okru\u017eenje Alma\u0161kog kraja. U projektu Pariskog magazina<\/strong>, koje nije izvedeno po na\u0161em re\u0161enju, trudili smo se da dematerijalizacijom<\/strong>, ne ugro\u017eavamo postoje\u0107e objekte ve\u0107 da ih na taj na\u010din i dodatno naglasimo i ostavimo ono \u0161to je deo tog vremena.<\/p>\n Jedan sam od retkih koji je javno podr\u017eao arhitekturu Hotela Centar<\/strong> jer se najzad pojavila arhitektura sa stavom. Ne volim arhitekturu koja nema ideju, koja nema stav. Kao \u0161to ne vidim stav niti odnos Pupinove palate<\/strong>\u00a0i Bra\u0161ovanove Po\u0161te.<\/p>\n Kakav nam je stav prema stanovanju? Kako smo do\u0161li do toga da su nam dvosobni stanovi od 40 kvadrata?<\/strong><\/p>\n Tr\u017ei\u0161te je sve promenilo. Dok sam bio predsednik DaNS-a pokrenuli smo inicijativu o pravljenju pravilnika o minimalnim dimenzijama stanova i stambenih prostorija<\/strong> jer je na\u0161a struka skoro 15-tak godina radila bez ikakvog normativa. U Jugoslaviji se znalo koja je minimalna povr\u0161ina hodnika i soba, dnevnog boravka u odnosu na veli\u010dinu stana \u2013 postojala su pravila!<\/p>\n Stoga sam pozvao najeminentnije ljude iz oblasti stanovanja poput Du\u0161ana Krsti\u0107a<\/strong>, Du\u0161ana Radovanovi\u0107a<\/strong>, profesorke Vukovi\u0107<\/strong>, kako bi stavili na papir sve ono \u0161to je iz njihovog iskustva vredelo, a potom sve to prilagodili normativima za jedno novo stanovanje. Pravilnik je usvojila In\u017eenjerska komora Srbije i on je sada zvani\u010dno pravilnik kojeg bi trebao svi da se pridr\u017eavamo. Me\u0111utim, on se i dalje slabo primenjuje\u2026 Ne postoji li\u010dna odgovornost arhitekata<\/strong> da se prostori dimenzioni\u0161u druga\u010dije. Tr\u017ei\u0161te i tra\u017enja \u010dine svoje\u2026<\/p>\n \u0160kolovao sam na Beogradskoj \u0161koli stanovanja kod profesora Maru\u0161i\u0107a<\/strong>, Lojanice<\/strong>, Li\u010dine<\/strong> i Stjepanovi\u0107a<\/strong> koji su izgradili na hiljade stanova u onda\u0161njoj usmerenoj izgradnji kada se zaista vodilo ra\u010duna o kvalitetu. Ono \u0161to sam nau\u010dio od njih trudim se da prenesem u svoje projekte.<\/p>\n Kako ocenjujete rad strukovnih udru\u017eenja po pitanju uticaja na arhitekte i njihovo projektovanje kao i po pitanju minimalne cene rada?<\/strong><\/p>\n Svugde na svetu esnafska udru\u017eenja su cenjena. Kod nas Advokatska komora ima snagu da vodi celu struku i to odli\u010dno funkcioni\u0161e. Mi poku\u0161avamo ve\u0107 20 godina da napravimo Komoru arhitekata koja \u0107e definisati ko je arhitekta, koje su njegove minimalne nadle\u017enosti i odgovornosti i kako ga dr\u017eava i Komora \u0161titi u tom smislu<\/strong> \u2013 i kroz cenovnik i kroz razli\u010dite kodekse pona\u0161anja.<\/p>\n Ali ne uspevamo. Onoga trenutka kada smo imali mogu\u0107nost da pravimo Komoru, ona je svedena u okviru Zakona o planiranju i izgradnji<\/strong> u jednu administrativnu, esnafsku pri\u010du<\/strong> koja nije radila u korist arhitekata i in\u017eenjera. Organizovana po delatnostima umesto po strukama, Komora nije dala nikakve rezultate sem \u0161to smo svi dobili licence i \u0161to smo bili deo in\u017eenjerske porodice koja nam zapravo ni\u0161ta nije nudila.<\/p>\n Imam utisak da ta nesposobnost arhitekata da se sami organizuju<\/strong>, da sami postave neka pravila, rezultira da mi imamo potpuni haos na tr\u017ei\u0161tu. Imamo puno arhitekata koji rade ispod cene, projekti su slabog kvaliteta\u2026 To nije dobro.<\/p>\n Koliko se promenio na\u010din projektovanja u odnosu na pre 20 godina kada ste po\u010deli karijeru?<\/strong><\/p>\n Kad sam 1995. diplomirao, roditelji su mi dali novac da kupim Yuga. Auto mi je tada ba\u0161 trebao. Me\u0111utim, ja sam za taj novac kupio svoj prvi ra\u010dunar<\/strong>. Nisam siguran da je mojim roditeljima bilo pravo, ali sam svom ocu uspeo da objasnim svoj postupak tako \u0161to sam ga pitao kakav je bio ose\u0107aj kada je s redis pera pre\u0161ao na rapidografe<\/strong>. Rekao je da je to bila revolucija! Ra\u010dunar je u to vreme bio ta ista revolucija\u2026 koja mi je na kraju i kupila taj \u017eeljeni automobil. Umesto kola, kupio sam svoj prvi ra\u010dunar\u2026 koji mi je na kraju i kupio taj \u017eeljeni automobil.<\/p>\n<\/blockquote>\n Jo\u0161 dok sam radio u Zavodu za urbanizam poku\u0161ao sam s kolegama da izdejstvujem da se izbace rapidografi, pausi i \u0161abloni i da se regulacioni planovi crtaju na ra\u010dunaru. Do 2000. godine su se skoro svi obu\u010dili za rad na ra\u010dunaru. Danas softveri veoma brzo napreduju i ja poku\u0161avam da u birou pratimo trendove iako ba\u0161 i ne uspevamo. Problem implementacije BIM<\/a>-a u svakodnevnom radu ogleda se u ceni projekata, intenzitetu kojim moramo da iza\u0111emo s projektima koji idu na gradili\u0161te<\/strong>.<\/p>\n Tabakovi\u0107eva nagrada je lep povod za jednu retrospektivnu izlo\u017ebu..<\/strong>.<\/p>\n Da, ova izlo\u017eba je lepa stvar da se posle 20 godina karijere napravi jedan presek. Gra\u0111ani Novog Sada i svi zainteresovani mogu od petka 8. novembra u Muzeju savremene umetnosti<\/strong> da vide moju arhitekturu i tipologiju mojih ku\u0107a kroz vreme. Bi\u0107e interesantno da se sagleda kako sam koristio elemente, boju, volumetriju\u2026 Tih 80 objekata koje predstavljam kroz vremensku liniju su jedan mali film, dokumentarac koji traje 20 godina<\/strong>, kroz koji \u0107e ljudi mo\u0107i da me upoznaju i kao li\u010dnost i kao arhitektu.<\/p>\n Tih 80 objekata na izlo\u017ebi su jedan mali film, dokumentarac koji traje 20 godina,<\/strong> kroz koji \u0107e ljudi mo\u0107i da me upoznaju i kao li\u010dnost i kao arhitektu.<\/p>\n<\/blockquote>\n Kada gledate objekte koji \u0107e biti prikazani na va\u0161oj izlo\u017ebi, da li biste ih danas menjali?<\/strong><\/p>\n Ja bih svaki svoj objekat sada uradio druga\u010dije<\/strong>! (smeh) Na jednom predavanju u Beogradu sam bio kriti\u010dan prema svojim objektima i onda mi je kolega Bojan Kova\u010devi\u0107<\/strong> rekao da ne smem tako da pri\u010dam o svojoj arhitekturi. Ja opet ne mogu druga\u010dije. Kada bih svaki moj objekat analizirao, na\u0161ao bih puno mana iako to ljudi mo\u017eda i ne primete. Ipak, izla\u017eem zato \u0161to sam zadovoljan svojom arhitekturom<\/strong>.<\/p>\n Kontinuitet rada je veoma bitan kao i napredovanje i u\u010denje. Svaki put kada krenem da projektujem novi objekat, imam ose\u0107aj kao da je prvi u \u017eivotu<\/strong>. Neki put ga smislim odmah, a ponekad je potrebno da pro\u0111e izvesni vremenski period da bi sve stvari legle na svoje mesto. Ali nikad ne pakujem projekat dok nisam zadovoljan<\/strong>.<\/p>\n Iako ne znam ho\u0107e li \u0107e se zgrada svideti ljudima, uvek se trudim da dam svoj maksimum \u0161to je krajnje po\u0161teno i prema klijentu i prema budu\u0107im korisnicima. Koliko me tr\u017ei\u0161te bilo htelo, toliko \u0107u i \u017eiveti kao arhitekta.<\/strong> Nadam se da \u0107e to potrajati\u2026<\/p>\n\n
\n
![\"\"](\"https:\/\/www.gradnja.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/lazar-kuzmanov-momo-kapor-foto-igor-conic-782x440.jpg\")
<\/a>![\"\"](\"https:\/\/www.gradnja.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/alekse-santica-lazar-kuzmanov-776x1200.jpg\")
<\/a>\n
<\/strong><\/p>\n\n
![\"\"](\"https:\/\/www.gradnja.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/laza-kuzmanov-miljan-cvijetic-vase-stajica.jpg\")
<\/a>![\"\"](\"https:\/\/www.gradnja.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/Pariski-magacin-lazar-kuzmanov-782x506.jpg\")
<\/a>
<\/strong><\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.gradnja.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/lazar-kuzmanov-foto-igor-conic-5-782x521.jpg\")
<\/a>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.gradnja.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/bulevar-lazar-kuzmanov-782x685.jpg\")
<\/a>\n