![\"\"](\"https:\/\/mitrovica.info\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/a9a-3.jpg\" "\\"a9a\\"\/")
<\/a><\/div>\nOd \u201eigle do lokomotive\u201c prava izreka koja u tri re\u010di opisuje Rumski va\u0161ar, koji se i ovog 2. i 3. mesecu, ve\u0107 po tradiciji, odr\u017eava u Rumi i privla\u010di brojne goste i posetioce iz Srema, ali i Srbije.<\/strong> <\/p>\n A malo ko zna \u2013 sve je po\u010delo jo\u0161 davne 1747. godine kada je Ruma \u00a0dobila status slobodnog trgovi\u0161ta. To je zna\u010dilo da se \u010detiri godi\u0161nja va\u0161ara koja su se odr\u017eavala na teritoriji Sremske Mitrovice, prenose na Rumu. Odr\u017eavali su se na praznike: Cveti, Spasovdan, Miholjdan i Sv. Petra i Pavla. Kako je ubrzo va\u0161ar u Rumi iza\u0161ao iz okvira tada\u0161nje austrijske granice i kako se pove\u0107avao broj posetilaca, a roba postajala raznovrsnija, tako je uveden i zabavni program\u00a0 u vidu ringi\u0161pila i cirkusa.<\/p>\n Tradicija odr\u017eavanja va\u0161ara nastavljena je i u periodu izme\u0111u Prvog i Drugog svetskog rata, samo su datumi odr\u017eavanja menjani kroz vreme.<\/strong><\/p>\n Prolazile su godine, prolazili su i va\u0161ari, sve dok se nisu ustalili stalni termini odr\u017eavanja, a to je svakog tre\u0107eg u mesecu. I tako, 12 puta godi\u0161nje, kilometri tezgi i kolone ljudi, ve\u0107 2. uve\u010de po\u010dnu da se slivaju prema rumskom Bregu. Gu\u017eva u saobra\u0107aju, buka, galama, muzika\u2026i nikome ne smeta. Va\u0161ar je! A Rumljani vole va\u0161ar.<\/strong><\/p>\n \u017dure da obi\u0111u sve tezge, da provire u \u0161atore, da pazare i osete va\u0161arski duh. Takvi su Rumljani.<\/strong> Od tezge do tezge, od igle do lokomotive, od lepo opto\u010dene lule do hladne mermerne \u010desme. Dok pod rukom ne osetite ariljski pamuk, frotir i posteljine, ne mo\u017eete sti\u0107i do svilenih bombona, mle\u010dnih karamela, \u0107eten alve i liciderskih srca.<\/p>\n I nije bitno kakvo je vreme, nije bitno da li ste okru\u017eeni saksijama raznobojnog cve\u0107a u prole\u0107e, da li ve\u0161to izbegavate gu\u017evu sa kornetom to\u010denog sladoleda u ruci i ostavljate miris vanile za sobom, ili pak tapkate\u00a0 po barama i nehajno udarate prolaznike ki\u0161obranom pripremaju\u0107i se za zimske va\u0161are, za staze utabane snegom koji \u0161kripi pod nogama dok vam ledeni vetar nemilosrdno \u0161iba obraze i ostavlja crvene tragove poput \u0161amara.<\/p>\n Onda se doteturate do zavesa, provu\u010dete se kroz draperije, pli\u0161, til i \u010dipku i stignete do deke izbrazdanog lica i pegavih ruku kojima vam nudi stare pokvarene tranzistore, pomalo zar\u0111ale d\u017eepne satove sa bronzanim lancima i klju\u010deve<\/strong>. Posle mirisa zar\u0111alog metala osetite sve\u017ee obra\u0111enu hrastovinu ili bukvu, a iskusni prodavci name\u0161taja ve\u0107 vas\u00a0 mudro procenjuju, spu\u0161taju i di\u017eu cene kau\u010da, sofe ili kakve zgodne komode, ba\u0161 zgodne za va\u0161u novu lampu, dok se tepisi, staze i \u0107ilimi viore sa \u017ei\u010dane ograde kao zastave.<\/p>\n A tu, nedaleko od \u0161atora, ponosno stoje ugla\u010dane \u0161erpe, lonci i tanjiri, ugla\u0111eno sjaje najvi\u0161im sjajem. Poneki tanjir se i razbije dok tetke sa ta\u0161nama preko ramena, o\u0161trim okom procenjuju kvalitet i razmi\u0161ljaju kakve bi se tu dobre pite mogle zgotoviti. A, vesela deca, rumenih i punih obra\u0161\u010di\u0107a kao da im \u010ditaju misli, odmah se oblizuju i sme\u0161kaju, dr\u017ee\u0107i \u010dvrsto majke za suknje.<\/p>\n \u017divo je sve, i sve zve\u010di, poput miliona zvon\u010di\u0107a u rukama vertepa, poput upregnutog upara\u0111enog vranca oki\u0107enog praporcima<\/strong>. \u010cak se zasviraju gusle ili frula koji prelakirani stoje na drvenom buretu za rakiju, izrezbarenom po sredini i ukra\u0161enom crnim vrpcama.<\/p>\n Rasni psi, ptice i \u017eivina \u0161arenog perja, sitnija i krupnija stoka, iza ograda, u svojim kavezima, strpljivo \u010deka novog gazdu dok ih stari ponosno pokazuje. A onda vidite prelepe konje, u svoj svojoj lepoti, elegantne, sna\u017enih ramena i prsa, i dugih, talasastih griva. Kako svaki Ciganin hvali svoga konja, tako i ovi prodavci. Ponekad ih toliko nahvale da odlu\u010de da ih ipak ne prodaju. I tada, kao na vrte\u0161ci, bljesnu vam sve slike svilenih marama, prostirki protkanih zlatnim nitima, starinskih lampi, belog rublja, u\u0161e\u0107erenih crvenih jabuka, pletenih korpi, su\u0161enih paprika i gumenih opanaka, dok vam nozdrve golica miris pljeskavica sa ro\u0161tilja i \u0161e\u0107erne vune u rukama nesta\u0161nog deteta, a muklo titranje \u0161atorske muzike, lave\u017e pasa i zveket sitni\u0161a u d\u017eepovima odzvanja u glavi. Polagano vam se bistri um i pogled.<\/strong> I znate da \u0107ete se vratiti ponovo slede\u0107eg meseca.<\/p>\n OVDE MO\u017dETE SLU\u0160ATI SMART RADIO<\/strong><\/a><\/p>\n (Danijela Zuki\u0107 <\/strong>\/ foto: privatna arhiva)<\/strong><\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/a><\/figure>\n<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n
<\/strong>
U svom tom \u0161arenom mete\u017eu, odnekud isko\u010di i poneki bosonogi odrpanko<\/strong>, kestenjastih o\u010diju i bistrog pogleda, i poput kakvog zdravog zdrebeta projuri i zatetura vas.<\/p>\n<\/a><\/figure>\n<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n