{"id":6694,"date":"2024-07-30T21:35:02","date_gmt":"2024-07-30T19:35:02","guid":{"rendered":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasitrgoviste\/koliko-novca-izdvajaju-gradovi-u-srbiji-za-odbranu-od-poplava-drustvo-oglasi-trgoviste\/"},"modified":"2024-07-30T21:35:02","modified_gmt":"2024-07-30T19:35:02","slug":"koliko-novca-izdvajaju-gradovi-u-srbiji-za-odbranu-od-poplava-drustvo-oglasi-trgoviste","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasitrgoviste\/koliko-novca-izdvajaju-gradovi-u-srbiji-za-odbranu-od-poplava-drustvo-oglasi-trgoviste\/","title":{"rendered":"Koliko novca izdvajaju gradovi u Srbiji za odbranu od poplava? – Dru\u0161tvo – OGLASI TRGOVI\u0160TE"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\n
\n

Na vodotokovima u Srbiji zasad nema ve\u0107ih problema jer je situacija po pitanju padavina bolja nego \u0161to se o\u010dekivalo pre nekoliko dana. Na osnovu ranijih iskustava sa poplavama lokalne samouprave su u prethodnom periodu preduzele mere za\u0161tite i u skladu s tim opredelile odre\u0111ena nov\u010dana sredstva.<\/p>\n<\/div>\n

U za\u0161titu od poplava u U\u017eicu, posle 2014. godine, ulo\u017eeno oko 25 miliona dinara<\/span><\/span><\/h3>\n

Iz u\u017ei\u010dkog bud\u017eeta za redovnu za\u0161titu od poplava godi\u0161nje se izdvaja oko \u010detiri miliona dinara, \u0161to je izuzetno mali iznos. Primera radi, pre nekoliko godina, za istu namenu, izdvajalo se 10 miliona dinara. <\/span><\/span><\/p>\n

Iako U\u017eice nema tako velikih problema sa re\u010dnim tokovima, kao \u0161to ih imaju druga mesta u Srbiji, poput susedne Po\u017eege koja zbog toga izdvaja i vi\u0161e novca, najve\u0107i problem su buji\u010dni potoci i to na seoskom i nepristupa\u010dnom podru\u010dju, zbog \u010dega su nephodna nova i mnogo ve\u0107a ulaganja u za\u0161titu od poplava. <\/span><\/span><\/p>\n

Prema podacima koje je Danas prikupio, posle poplava 2014. i 2016. godine, u najzna\u010dajnije projekte za\u0161tite od poplava, Grad, JP Srbija\u0161ume i dr\u017eava su ulo\u017eili vi\u0161e od 25 miliona dinara. Od tog iznosa, kako ukazuju podaci, iz u\u017ei\u010dkog bud\u017eeta je izdvojeno vi\u0161e od 15 miliona dinara.<\/span><\/span><\/p>\n

U samom gradu, u sanaciju dela korita reke \u0110etinje, u dva navrata, ulo\u017een je mali izos \u2013 oko tri miliona dinara. Osim JP Srbijavode, lokalna samouprava je u u\u010destivala u finansiranju tih radova sa oko 900.000 dinara ali, posle 2016. godine, nije bilo dodatnih ulaganja u za\u0161titnu infrastrukturu na \u0110etinji. Ipak, planom je predvi\u0111eno da se rekonstri\u0161e deo korita, jer je na nekoliko mesta postoje\u0107a za\u0161tita o\u0161te\u0107ena, kao i da se sanira deo gradske brane na \u0110etinji, \u010diji je tok od dva kilemetra kroz centra grada u nadle\u017enosti JP Srbijavode. <\/span><\/span><\/p>\n

\"Koliko
Foto: N. Kova\u010devi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Najve\u0107i radovi su obavljeni na reci Lu\u017enici u selu Karan, za \u0161ta je grad, kroz anga\u017eovanje mehanizacije javnog sektora, izdvojio oko tri miliona dinara, kao i milion i po dinara za pro\u0161irenje dela vodotoka reke petnice u Potpe\u0107u. Za uklanjanje velikog spruda na u\u0161\u0107u Dervente u \u0110etinju i \u010di\u0161\u0107enje potoka u Srevojnu utro\u0161en je dodatni novac, a saniran je Ko\u0161ti\u010dki potok u U\u017eicu. O tro\u0161ku JP Srbijavode je zavr\u0161en nasip u Rujevcu u Sevojnu, na podru\u010dju na kome su, u vi\u0161e navrata, plavljene ku\u0107e, a obavljeni su i drugi manji radovi. <\/span><\/span><\/p>\n

U okviru projekta prekograni\u010dne saradnje, u toku je sanacija za\u0161tite koja je o\u0161te\u0107ena tokom ranijih poplava na reci Kami\u0161ini u Mokroj Gori. Projektom vrednim oko 15 miliona dinara, od \u010dega je najve\u0107i iznos donacija, osim revitalizacije potoje\u0107e za\u0161tite, u du\u017eini od dva klometra, bi\u0107e za\u0161ti\u0107ene i obale koje ranije nisu bile obuhva\u0107ene za\u0161titom.<\/span><\/span><\/p>\n

Zbog najave obilnih ki\u0161a, Gradski \u0161tab za vanredne situacije je, pre nekoliko dana, apelovao na gra\u0111ane da preduzmu mere za\u0161tite imovine i da time spre\u010de \u0161tete na ku\u0107ama, poslovnim objektima i poljoprivrednom zemlji\u0161tu. <\/span><\/span><\/p>\n

Zoran Militarov, \u010dlan Gradskog \u0161taba za vanredne situacije, ka\u017ee za Danas da je grad spreman za odbarnu od eventulanih poplava, objasniv\u0161i da postoji operativni plan kojim su prikazane rizi\u010dne ta\u010dke i mere koje bi trebalo da se preduzmu. <\/span><\/span><\/p>\n

\u201eMnogo toga je ura\u0111eno na za\u0161titi od polava posle 2014. i 2016. godine, posebno u naselju Rujevac, u Sevoijnu, gde je bilo ugro\u017eemo 15 stambenih objekata. O\u010di\u0161\u0107ena su korita \u0110etinje i potoka na rizi\u010dnim lokacijama, u toku su radovi na obalama Lu\u017enice, kao i na Kami\u0161ini u Mokroj Gori, a redovno se odr\u017eava i ki\u0161na kanalizacija u gradu\u201c, rekao je za Danas Militarov i dodao da je potrebno da se uradi za\u0161tita i na jo\u0161 mnogo lokacija, kako bi U\u017eice bilo bezbedno od poplava. <\/span><\/span><\/p>\n

Slivanje vode u centar grada <\/b><\/span><\/p>\n

Problem slivanja velike koli\u010dine vode iz vi\u0161ih gradskih zona u centar grada, \u0161to se de\u0161ava prilikom obilnih ki\u0161a, U\u017eice je propustilo da re\u0161i odustajanjem od izgradnje postojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda u selu Gorjani, \u010diji bi jedan deo prikupljao i pre\u010di\u0161\u0107avao i kompletnu ki\u0161nu kanalizaciji. Zbog protivljenja me\u0161tana da se postrojenje gradi u ataru njihovog sela, ali i problema u prethodnoj lokalnoj vlasti, U\u017eice je propustilo priliku da dugoro\u010dno re\u0161i i taj, a ne samo problem zaga\u0111enja \u0110etinje u koju se slivaju otpadne vode, pa je Vlada Srbije donaciju U\u017eicu za tu namenu, u iznosu od 15,2 miliona evra, preusmerila u Vranje.<\/span><\/p>\n

Ni\u0161ava bezbedna, najve\u0107i rizik od potoka<\/span><\/h3>\n

Izvesno je da na teritoriji grada Ni\u0161a reka Ni\u0161ava ne\u0107e mo\u0107i da se izlije, jer je dobro regulisana bedemima, a od reka i potoka drugog reda, koji predstavljaju najve\u0107u opasnost zbog svojih buji\u010dnih tokova, problem mo\u017ee da napravi samo Suvodolski potok, ka\u017ee za Danas Sa\u0161a Stoiljkovi\u0107, sekretar Sekretarijata za poljoprivredu i \u010dlan \u0160taba za vanredne situacije na teritoriji grada Ni\u0161a, dodaju\u0107i da se u regulisanje vodotokova i odbranu od poplava poslednjih godina \u201edosta ula\u017ee\u201c.<\/span><\/p>\n

\"Koliko
Ni\u0161ava u centru Pirota Foto: Z. P.<\/figcaption><\/figure>\n

Stoiljkovi\u0107 podse\u0107a da je za Ni\u0161avu, ina\u010de najve\u0107u reku u Ni\u0161u, nadle\u017eno isklju\u010divo republi\u010dko javno vodoprivredno preduze\u0107e \u201eSrbijavode\u201c i da grad \u201etu nema nikakvu nadle\u017enost\u201c i \u201enema pravo da se me\u0161a\u201c. Dobro je \u0161to je Ni\u0161ava dobro regulisana obaloutvrdama i na drugi na\u010din, te ne izaziva probleme ni u vreme najve\u0107ih padavina. Grad je, pak, nadle\u017ean za vodotokove drugog reda \u2013 Gabrova\u010dku, Jela\u0161ni\u010dku, Kunovi\u010dku, Rujni\u010dku, Velepoljsku, Mal\u010dansku, Matejeva\u010dku reku i Breni\u010dku reku, kao i Suvodolski, Kovanlu\u010dki, Knezselski, Humski, Rujni\u010dki i Mramorki potok, od kojih neki u vreme ve\u0107ih ki\u0161a postaju buji\u010dni i plave zemlji\u0161te. <\/span><\/p>\n

\u2013 Mi uglavnom ne radimo obaloutvrde, ve\u0107 rizike od plavljenja re\u0161avamo pro\u0161irivanjem vodotokova, kao i njihovim \u010di\u0161\u0107enjem, jer su oni mesta na kojima se bezmalo najvi\u0161e baca raznorazni otpad. Tako su Jela\u0161ni\u010dka, Mal\u010danska i Velepoljska reka, koje su bile najve\u0107i problem, re\u0161ene zna\u010dajnim pro\u0161irivanjem re\u010dnih korita. Jela\u0161ni\u010dka reka je, recimo, sa dva metra \u0161irine pro\u0161irena na deset metara. Jedini potencijalni problem u budu\u0107nosti ostaje Suvodolski potok, i to zato \u0161to prolazi kroz ni\u0161ko naselje Brzi Brod, izne\u0111u ku\u0107a, i predvi\u0111eno je njegovo izme\u0161tanje. Projekat je ve\u0107 ura\u0111en i vide\u0107emo kada \u0107e za to biti obezbe\u0111ena sredstva \u2013 ka\u017ee Stoiljkovi\u0107.<\/span><\/p>\n

Prema ovogodi\u0161njem Operativnom planu odbrane od poplava na teritoriji grada Ni\u0161a, za ovu namenu iz bud\u017eeta je planirano ukupno 8,8 miliona dinara. Za izvo\u0111enje radova na ure\u0111enju vodotokova drugog reda u cilju efikasne odrane od buji\u010dnih poplava predvi\u0111eno je 7,2 miliona dinara, za stru\u010dne procene, elaborate i izve\u0161taje o proceni rizika od poplava, pra\u0107enju realne situacije na terenu kako bi se predupredila poplava i izvo\u0111enje radova za odbranu od poplava- 1,5 miliona dinara, a za \u201edopunu magacina\u201c potrebnim sredstvima za odbranu od poplava 100.000 dinara.<\/span><\/p>\n

Za pro\u0161lu godinu, me\u0111utim, iz bud\u017eeta je bilo izdvojeno vi\u0161e nego dvostruko \u2013 17,84 miliona dinara, pre svega zbog nabavke \u201esavremenih protivplavnih sistema\u201c, koji su ko\u0161tali sedam miliona. Za izvo\u0111enje radova na ure\u0111enju vodotokova drugog reda u cilju efikasne odrane od buji\u010dnih poplava izdvojeno je 8,2 miliona, a za stru\u010dne procene, elaborate i izve\u0161taje o proceni rizika od poplava, pra\u0107enju realne situacije na terenu kako bi se predupredila poplava i izvo\u0111enje radova za odbranu od poplava- 2,64 miliona.<\/span><\/p>\n

\u2013 Cifre iz Operativnih planova nisu kona\u010dne, jer se u zavisnosti od potreba, iz bud\u017eetskih rezervi izdvajaju dodatna sredstva. Tako je recimo, pro\u0161le godine, po nalogu \u0160taba za vanredne situacije iz bud\u017eeta grada izdvojeno dodatnih 12,57 miliona dinara \u2013 ka\u017ee Stoiljkovi\u0107.<\/span><\/p>\n

U Vojvodini nema opasnosti od poplava<\/span><\/h3>\n

Sve slu\u017ebe i javna vodoprivredna preduze\u0107a u Vojvodini su u punoj pripravnosti za delovanje u spre\u010davanju eventualnih posledica koje bi mogle biti prouzrokovane zbog najavljenih obilnih padavina. Mehanizacija, alat i potrebni materijal su spremni i u slu\u010daju potrebe mo\u017ee se brzo reagovati \u2013 konstatovano je na sednici Pokrajinskog \u0161taba za vanredne situacije.<\/span><\/p>\n

\"Koliko
Foto: Pixabay\/ID 1913330<\/figcaption><\/figure>\n

Iako su vodostaji na velikim rekama u Vojvodini, kao \u0161to su Dunav, Sava i Tisa, na nivou koji je daleko ispod uvo\u0111enja \u010dak i redovne odbrane od poplava, nalo\u017eeno je nadle\u017enim slu\u017ebama JVP \u201eVode Vojvodine\u201c i drugih vodoprivrednih preduze\u0107a u Vojvodini 24-\u010dasovno osmatranje na terenu i stalna komunikacija izme\u0111u \u0161tabova za vanredne situacije susednih lokalnih samouprava, kao i sa sli\u010dnim slu\u017ebama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Rumuniji, sao\u0161teno je iz Pokrajinske vlade.<\/span><\/p>\n

Na teritoriji Vojvodine, redovna odbrana od poplava jedino se i dalje sprovodi u Banatu na oko 62 kilometra Tami\u0161a.<\/span><\/p>\n

Na banatskim vodotocima, koje karakteri\u0161e buji\u010dni porast vodostaja zbog mogu\u0107ih sna\u017enijih padavina, poja\u010dano se prati stanje na nasipima, objektima crpnih stanica i ustava.<\/span><\/p>\n

Posle poplava 2014. godine kada je poplavljeno sremsko selo Jamena, izgra\u0111eni su dodatni nasipi i u\u010dvr\u0161\u0107eni postoje\u0107i na levoj obali Save. Jamena je poplavljena zato \u0161to je probijen nasip na Savi u Hrvatskoj, pa je voda do\u0161la preko njiva.<\/span><\/p>\n

Ove godine objavljen je j<\/span>avni poziv za nabavku mobilnih brana za odbranu od poplava i prate\u0107e usluge na projektu prekograni\u010dne saradnje Ma\u0111arska \u2013 Srbija, koji se sufinansira iz IPA fondova EU.<\/span><\/span><\/p>\n

Na jugu Srbije bez poplava \u2013 Najve\u0107i oprez u Trgovi\u0161tu<\/span><\/h3>\n

I pored \u010dinjenice da je u poslednja dva dana na podru\u010dju sedam op\u0161tina P\u010dinjskog okruga palo vi\u0161e od trideset litara ki\u0161e po kvadratnom metru nije zabele\u017een ni jedan slu\u010daj izlivanja Ju\u017ene Morave i njenih pritoka.<\/span><\/p>\n

\u2013 I dalje smo u pripravnosti mada nivo reke P\u010dinje stagnira. Za sada ne postoji opasnost od poplave, ali raspolo\u017eiva mehanizacija je do daljeg u pripravnosti \u2013 potvr\u0111eno je Danasu u \u0160tabu za vanredne situacije u Trgovi\u0161tu.<\/span><\/p>\n

U stalnom zasedanju je i \u0160tab u Vranju koji je aktiviran jo\u0161 pre nailaska ki\u0161nog talasa koji je prema oceni nadle\u017enih ovoga puta \u201emimoi\u0161ao Vranje\u201c.<\/span><\/p>\n

Najve\u0107i problem predstavlja lo\u0161a odvodna mre\u017ea za atmosferske padavine pa su ulice u centru grada bile pod vodom.\u00a0<\/span><\/p>\n

Opasnost od izlivanja gradske reke ne postoji jer je jo\u0161 jesenas uz ulaganje od nekoliko stotina hiljada dinara o\u010di\u0161\u0107eno njeno korito. Vi\u0161i vodostaj Ju\u017ene Morave na teritoriji Vranja pokrenuo je velike koli\u010dine plasti\u010dnog otpada sa divljih deponija u blizini re\u010dnog korita, a sli\u010dna situacija je i na toku reke kod Vranjske Banje i Vladi\u010dinog Hana.<\/span><\/p>\n

Na podru\u010dju op\u0161tine Bosilegrad ote\u017eano se odvija saobra\u0107aj zbog opasnosti od klizi\u0161ta na lokalnim putnim pravcima u brdsko planinskim podru\u010djima. Vladimir Zaharijev predsednik op\u0161tine navodi da je situacija pod kontrolom, ali da su nadle\u017ene slu\u017ebe u pripravnosti do daljnjeg.\u00a0<\/span><\/p>\n

\u00a0<\/span><\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\n

Pratite nas na na\u0161oj Facebook<\/a> i Instagram<\/a> stranici, ali i na X<\/a> nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas<\/a>.<\/em><\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n