Kulturni \u017eivot Varvarina i Temni\u0107a<\/strong><\/h3>\n
Kulturni \u017eivot Varvarina i Temni\u0107a bi svojom raznoliko\u0161\u0107u i bogatstvom kroz vreme mogao da uka\u017ee na dve stvari. Prva, da je ranije bio dosta bogatiji nego \u0161to je to danas slu\u010daj. Druga, da se kulturi i umetnosti pridavao dosta ve\u0107i zna\u010daj, u svim njihovim segmentima. Kada je re\u010d o Varvarinu i njegovoj okolini, oni su zaista brojni.<\/p>\n
Materijalni ostaci na prostoru Temni\u0107a ukazuju na to da je pismenost u ovim krajevima bila i u davna vremena prisutna. Najbolje svedo\u010danstvo je Temni\u0107ki natpis, koji je dao ime i jednoj od najzna\u010dajnijih kulturnih manifestacija Varvarina. O njoj \u0107e posebno biti re\u010di, zbog zna\u010daja i presti\u017ea koji je postigla.<\/p>\n
Kada se pribli\u017eimo bliskijoj pro\u0161losti i nama savremenom dobu, bogatstvo kulturnog \u017eivota postaje sve jasnije. Cvetaju dramska i muzi\u010dka umetnost, brojni stvaraoci likovne i primenjene umetnosti, u novije doba i fotografije. Naravno, i knji\u017eevni stvaraoci koji u re\u010di preto\u010de sve boje svog zavi\u010daja.<\/p>\n
Knji\u017eevnost i pisano stvarala\u0161tvo<\/strong><\/h4>\nKnji\u017eevna promocija u Varvarinu<\/figcaption><\/figure>\n
Veliki je vremenski raspon izme\u0111u Temni\u0107kog natpisa i druge polovine 19.veka kada imamo prva sa\u010duvana pisanja iz na\u0161eg kraja. Daleko od toga da ih u me\u0111uvremenu nije bilo, ali mi ih danas nemamo sa\u010duvane. Dobrim delom su za to zaslu\u017ene istorijske prilike koje su dovele do toga da se narodna knji\u017eevnost o\u010duvana jedino usmenim putem.<\/p>\n
\u010cak i tako sa\u010duvana, kroz narodne pesme, izreke i pri\u010de zabele\u017eene iz Temni\u0107a, dosta govori o narodnom duhu svog vremena. Vrlo su interesantne pesme koje govore i o narodnom \u017eivotu i obi\u010dajima, kao i o neda\u0107ama sa kojima se borio. Sve to zabele\u017eeno je tokom 19.veka, najvi\u0161e zaslugom Stanoja Mijatovi\u0107a i njegovom terenskom radu.<\/p>\n
Knji\u017eevnost 20.veka donela je nove forme i dosta vi\u0161e stvarala, koji su se li\u010dno afirmisali. To je postalo dosta \u010de\u0161\u0107a praksa u protekle \u010detiri decenije, kada knjiga postala dosta dostupnija \u0161iroj javnosti, i kada je prestanak cenzure omogu\u0107io \u0161iru umetni\u010dku i stvarala\u010dku slobodu.<\/p>\n
Do danas su se me\u0111u umetnicima iz Varvarina i Temni\u0107a najvi\u0161e afirmisali Zlata \u017divadinovi\u0107 iz Ba\u010dine, Toplica Simi\u0107, nekada\u0161nji direktor Doma kulture, knji\u017eevnik i publicista, Aleksandar Vasi\u0107, istaknuti \u010dlan Pozori\u0161ta iz Varvarina i pisac jedne od najpoznatijih knjiga o Varvarinu, Nata\u0161a \u017divi\u0107-Stankovi\u0107, poreklom iz Varvarina, i drugi.<\/p>\n
Osim navedenih knji\u017eevnika, postoji niz drugih stvaralaca iz Varvarina i varvarinskog kraja, ili onih koji su potekli iz Varvarina, a svoj stvarala\u010dki rad nastavili na drugom mestu. Pored njih, postoji i veliki broj stvaralaca kojima je knji\u017eevni rad hobi, ili su jo\u0161 uvek neafirmisani kao autori.<\/p>\n
Pozori\u0161na i dramska umetnost<\/strong><\/h4>\nPredstava Gradskog pozori\u0161ta Varvarin<\/figcaption><\/figure>\n
Pozori\u0161na umetnost u Varvarinu datira jo\u0161 s po\u010detka 20.veka i vezana je za organizaciju Velike poljoprivredne izlo\u017ebe. U sklopu izlo\u017ebe prire\u0111ena je i pozori\u0161na predstava \u201cHajduk Veljko\u201d koju je izveo pozori\u0161ni ansambl iz Varvarina. Grupa je nastavila da radi u kasnijim godinama, pa i za vreme Drugog svetskog rata.<\/p>\n
Posebno \u0107e se pozori\u0161na umetnost aktivirati u posleratnim godinama, i vrlo brzo \u0107e pozori\u0161te ste\u0107i veliku popularnost. Predstave su se nizale, a iz ovog vida scenske umetnosti \u0107e se pojaviti i kulturno-umetni\u010dko dru\u0161tvo. Uz kra\u0107e prekide, pozori\u0161te je o\u010duvalo svoj kontinuitet sve do po\u010detka 21.veka.<\/p>\n
S kraja 90-tih godina pozori\u0161te u Varvarinu \u0107e do\u017eiveti novu renesansu, koja je potrajala skoro dve pune decenije. Odigran je veliki broj predstava, na brojnim scenama \u0111irom zemlje, a veliki broj glumaca amatera Gradskog pozori\u0161ta Varvarin prikazao je svoj talenat i ume\u0107e. Isti slu\u010daj je bio i u pre\u0111a\u0161njim generacijama.<\/p>\n
Ovo svakako nije slu\u010dajnost, jer je varvarinski kraj ina\u010de poznat po mnogim dobrim glumcima, od kojih su se mnogi dokazali i na ve\u0107im scenama. Neki od njih su ostvarili i uspe\u0161nu filmsku i televizijsku karijeru, najpoznatiji je Jovan Jani\u0107ijevi\u0107-Burdu\u0161, a u mla\u0111im generacijama Natalija Dimitrijevi\u0107, rediteljka poreklom iz Varvarina.<\/p>\n
Muzi\u010dka i vokalna umetnost<\/strong><\/h4>\nOrkestar na manifestaciji \u201cNa izvoru kraj kisele vode\u201d<\/figcaption><\/figure>\n
Ova vrsta umetnosti je verovatno najra\u0161irenija, i jedna od najpopularnijih. Ne samo u savremeno doba, ve\u0107 i kroz sve periode u pro\u0161losti kraja. Danas mo\u017eemo da ka\u017eemo da su jedno od glavnih obele\u017eja Bo\u0161njana vrsni harmonika\u0161i, kojih ima tako\u0111e i u ostalim mestima op\u0161tine. Pored harmonika\u0161a, tu su i drugi muzi\u010dki izvo\u0111a\u010di.<\/p>\n
Muzi\u010dka umetnost je naro\u010dito za\u017eivela u drugoj polovini 19.veka. Tada se narodnim i tradicionalnim instrumentima, okarini i fruli, pridru\u017euju bas, gitare i drugi instrumenti. Po\u010detkom 20.veka veliku popularnost sti\u010de harmonika, i osta\u0107e do danas sastavni deo svih narodnih veselja, igranki ili orkestara.<\/p>\n
Osim orkestara, koji su veliku slavu u Varvarinu do\u017eiveli 60-tih i 70-tih godina 20.veka, veoma va\u017ean deo muzi\u010dkog \u017eivota bio je i hor. Varvarinski hor je uspe\u0161no radio decenijama, posebno tokom prve polovine 20.veka. Hor je radio i tokom Drugog svetskog rata, a pre njega ostvario je brojne turneje \u0161irom zemlje i van nje.<\/p>\n
Savremeno doba donelo je novi pristup muzici, ali i mnoga imena koja su se u tom svetu afirmisala. Neki od njih su Sr\u0111an Jovanovi\u0107, zatim Predrag Peca Jovanovi\u0107 i Sa\u0161a Vasi\u0107 kao vokalni solisti, \u010dlanovi nekada vrlo popularnog benda \u201cSkakavci\u201d, Milan Svrzi\u0107 i Igor Lazarevi\u0107, velika nada operske scene Milena Damnjanovi\u0107\u2026 Kada su svira\u010di u pitanju tu su Danilo Mi\u0161kovi\u0107, \u017deljko Damnjanovi\u0107, Nenad Simi\u0107, i drugi na harmonici, Mihajlo Antonijevi\u0107, na saksofonu, Aleksandar Jovanovi\u0107, na klaviru\u2026<\/p>\n
Likovna i primenjena umetnost<\/strong><\/h4>\nPromocija karikatura Gorana \u0106eli\u010danina-\u010celika<\/figcaption><\/figure>\n
Likovna umetnost je tako\u0111e veoma prisutna kada je kulturni \u017eivot varvarinskog kraja u pitanju. Veliku popularnost je stekla zahvaljuju\u0107i slikarstvu, i stvaraocima koji su i akademskog obrazovanja danas, kao i slikarima naivcima po kojima je kraj dosta poznat.<\/p>\n
\u010cest motiv slikara varvarinskog kraja su upravo zavi\u010dajni motivi, bilo da je u pitanju priroda i pejza\u017ei, ili su u pitanju neke od znamenitosti i arhitektura. Osim slikara kod kojih su prisutne razli\u010dite tehnike, jedan veliki period poslednjih decenija obele\u017eila je i karikatura, posebno zahvaljuju\u0107i Goranu \u0106eli\u010daninu-\u010celiku.<\/p>\n
Prisutno je i vajarstvo, a poslednjih decenija su me\u0111u varvarinskim stvaraocima primenjene umetnosti za\u017eiveo dizajn razli\u010ditih profila, od tekstilnog do grafi\u010dkog dizajna. Na dizajn se nadovezuje i fotografija, pre svega kada je umetnost u pitanju, i neki od stvaralaca su postali priznati umetnici.<\/p>\n
Neki od najpoznatijih slikara varvarinskog kraja su Nenad \u0160eli\u0107, Dragoljub Bjedov-Beg, Tomislav Paunovi\u0107, Budimir Rajkovi\u0107-Linger, Dobrivoje Stevi\u0107-Peca, Branislav Spasojevi\u0107-La\u0107in, Milutin Mojsilovi\u0107, i brojni drugi. Kada su u pitanju strip, karikatura, grafika i dizajn, tu je Goran \u0106eli\u010danin, u vajarstvu Goran Miki\u0107, a u fotografiji \u00a0Slobodan Simi\u0107.<\/p>\n
Kulturni \u017eivot Varvarina i njegova perspektiva<\/strong><\/h4>\n
Ovo je samo kratak pregled svega onoga \u0161to o kulturnom \u017eivotu Varvarina i njegovim stvaraocima mo\u017ee da se ka\u017ee. Svakoj od tema bi\u0107e posve\u0107en poseban prostor, da bi se o svemu dovoljno i ravnopravno reklo. Ono \u0161to posebno treba da imponuje je to \u0161to mnogo toga mo\u017ee da se ka\u017ee, zahvaljuju\u0107i radu umetnika iz svih oblasti.<\/p>\n
Ako gledamo iz ugla dana\u0161njice, kulturni \u017eivot Varvarina nekad deluje veoma bogato. U najmanju ruku bi samo za radove stvaralaca likovne i primenjene umetnosti mogao da postoji atelje, kao i uslovi za rad hora, pozori\u0161ta i drugih umetni\u010dkih stvaralaca. Realnost je takva da u ovom trenutku malo toga postoji, a nosioci aktivnosti kada je kulturni \u017eivot u pitanju su Op\u0161tinska biblioteka Varvarin i individualci entuzijasti.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
![\"\"](\"https:\/\/varvarin.net\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Knjizevna-promocija.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/varvarin.net\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Pozoriste-Varvarin-slika.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/varvarin.net\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Muzicari.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/varvarin.net\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Likovni-stvaraoci.jpg\")