dogovor o primirju<\/a> 15. januara 2025. godine u Kataru nakon 15 meseci rata. <\/p>\nRat u Gazi je po\u010deo napadom palestinske ekstremisti\u010dke grupe Hamas na Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce.<\/p>\n
Usledila je odmazda Izraela u kojoj je za godinu dana poginulo vi\u0161e od 41.000 ljudi, podaci su Ministarstva zdravlja pod kontrolom Hamasa.<\/p>\n
Raseljeno je vi\u0161e od 90 odsto od 2,2 miliona stanovnika u Gazi.<\/p>\n
Ujedinjene nacije navodi i da je do\u0161lo do porasta nasilja i u Zapadnoj obali, gde je poginulo vi\u0161e od 680 Palestinaca i 22 Izraelaca.<\/p>\n
Me\u0111utim, sukobi traju decenijama.<\/p>\n
Kako je sve po\u010delo?<\/p>\n
Sukob koji traje ve\u0107 100 godina<\/h2>\n Velika Britanija je preuzela kontrolu nad podru\u010djem poznatim kao Palestina po\u0161to je Osmansko carstvo, koje je vladalo ovim delom Bliskog istoka, pora\u017eeno u Prvom svetskom ratu.<\/p>\n
Podru\u010dje su naseljavale jevrejska manjina i arapska ve\u0107ina.<\/p>\n
Netrpeljivosti su po\u010dele da rastu kada je me\u0111unarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi \u201enacionalni dom” za Jevreje.<\/p>\n
Ovo je proiza\u0161lo iz Balfurove deklaracije iz 1917. godine, obe\u0107anja tada\u0161njeg ministra spoljnih poslova Artura Balfura britanskoj jevrejskoj zajednici.<\/p>\n
Deklaracija je bila deo britanskog mandata nad Palestinom i podr\u017eala ju je novostvorena Liga naroda – prete\u010da Ujedinjenih nacija – 1922. godine.<\/p>\n
Jevreji su oblast smatrali pradomovinom, ali palestinski Arapi su tako\u0111e polagali pravo na zemlju i usprotivili se uspostavljanju \u201enacionalnog doma”.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Pijaca u Vitlejemu 1935. godine kada je Paalestina bila pod britanskom vla\u0161\u0107u<\/figcaption><\/figure>\nIzme\u0111u dvadesetih i \u010detrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve ve\u0107i broj Jevreja – mnogi su be\u017eali od progona u Evropi i tra\u017eili domovinu posle Holokausta u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n
Sve \u010de\u0161\u0107e je dolazilo do nasilja izme\u0111u Jevreja i Arapa, ali i do napada na britansku upravu.<\/p>\n
Ujedinjene nacije (UN) su 1947. godine izglasale da se Palestina podeli na dve dr\u017eave, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao me\u0111unarodni grad.<\/p>\n
Taj plan su prihvatile jevrejske vo\u0111e, ali ga je arapska strana odbila i plan nikada nije sproveden.<\/p>\n
Stvaranje Izraela i \u201eKatastrofa”<\/h2>\n Po\u0161to nisu uspeli da re\u0161e problem, Britanci su oti\u0161li 1948. godine, a jevrejske vo\u0111e proglasile su stvaranje dr\u017eave Izrael.<\/p>\n
Trebalo je da to bude sigurno uto\u010di\u0161te za Jevreje koji be\u017ee od progona, kao i nacionalna domovina.<\/p>\n
Mnogi Palestinci su se usprotivili i po\u010deo je rat.<\/p>\n
U\u010destvovale su i vojske pet susednih arapskih zemalja.<\/p>\n
Stotine hiljada Palestinaca pobeglo je ili je proterano iz domova za vreme ovog sukoba.<\/p>\n
Ovaj doga\u0111aj Palestinci nazivaju Al Nakba ili \u201eKatastrofa”.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Pripadnik organizacije Hagana – jevrejskog podzemlja<\/figcaption><\/figure>\nDo trenutka kada su se borbe zavr\u0161ile primirjem naredne godine, Izrael je kontrolisao ve\u0107i deo teritorije.<\/p>\n
Jordan je zauzeo teritoriju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat Gazu.<\/p>\n
Jerusalim je bio podeljen izme\u0111u izraelskih snaga na zapadu i jordanskih na istoku.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Vojnici Arapske legije u martu 1948. godine<\/figcaption><\/figure>\nKako nikada nije do\u0161lo do mirovnog sporazuma – svaka strana je krivila drugu – decenije koje su usledile donele su nove ratove i sukobe.<\/p>\n
Kako mapa izgleda danas<\/h2>\n U ratu 1967. godine, Izrael je okupirao isto\u010dni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i ve\u0107i deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo.<\/p>\n
Ve\u0107ina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka \u017eivi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednim dr\u017eavama Jordanu, Siriji i Libanu.<\/p>\n
Ni njima, ni njihovim potomcima Izrael nije dozvolio da se vrate ku\u0107ama – izraelske vlasti tvrde da bi to preplavilo zemlju i ugrozilo njeno postojanje.<\/p>\n
Izrael i dalje zauzima Zapadnu obalu. Iako se vojska povukla iz Gaze, UN i dalje ovu oblast smatraju delom okupirane teritorije.<\/p>\n
Izrael za ceo Jerusalim tvrdi da je njihov glavni grad, dok Palestinci progla\u0161avaju isto\u010dni Jerusalim za glavni grad budu\u0107e palestinske dr\u017eave.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Izraelska vojska u Isto\u010dnom Jerusalemu tokom \u0161estodnevnog rata 1967. godine<\/figcaption><\/figure>\n\u0160ta su okupirana Zapadna obala i Pojas Gaze?<\/h2>\n Jordan je okupirao zemlju koja je postala poznata kao Zapadna obala – komad zemlje na zapadnoj obali reke Jordan i ome\u0111en Izraelom na severu, zapadu i jugu.<\/p>\n
Na njegovom istoku le\u017ei Jordan.<\/p>\n
Pojas Gaze, duga\u010dak svega 41 kilometar i 10 kilometara \u0161irok, ima vi\u0161e od dva miliona stanovnika i jedno je od najgu\u0161\u0107e naseljenih mesta na Zemlji.<\/p>\n
Posle rata 1948-49, Gazu je Egipat okupirao 19 godina.<\/p>\n
Izrael je okupirao Gazu u ratu 1967. i ostao do 2005. godine, za to vreme grade\u0107i jevrejska naselja.<\/p>\n
Izrael je povukao trupe i naseljenike 2005. godine, iako je zadr\u017eao kontrolu nad vazdu\u0161nim prostorom, zajedni\u010dkom granicom i obalom.<\/p>\n
UN i dalje smatraju da je teritorija koju je okupirao Izrael.<\/p>\n
Jerusalim je podeljen izme\u0111u izraelskih snaga na zapadu i jordanskih snaga na istoku.<\/p>\n
Po\u0161to nikada nije bilo mirovnog sporazuma, bilo je vi\u0161e ratova i borbi u decenijama koje su usledile.<\/p>\n BBC<\/footer>\n<\/figure>\nDa li je Jerusalim palestinski ili izraelski?<\/h2>\n Izrael pola\u017ee pravo na ceo Jerusalim kao svoju prestonicu, dok Palestinci pola\u017eu pravo na isto\u010dni Jerusalim kao glavni grad budu\u0107e palestinske dr\u017eave.<\/p>\n
SAD su jedna od samo nekolicine zemalja koje su priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela, ali isti\u010du da o kona\u010dnom statusu grada treba odlu\u010diti putem pregovora.<\/p>\n
U proteklih 50 godina Izrael je izgradio naselja u ovim oblastima, gde sada \u017eivi vi\u0161e od 700.000 Jevreja.<\/p>\n
Palestinci, uz podr\u0161ku ve\u0107ine dr\u017eava i me\u0111unarodnih tela, ka\u017eu da su ovi domovi ilegalni po me\u0111unarodnom pravu, ali Izrael to pori\u010de.<\/p>\n
Napetosti izme\u0111u Izraela i Palestinaca koji \u017eive u isto\u010dnom Jerusalimu, Gazi i na Zapadnoj obali, vrlo su \u010deste.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Jerusalem<\/figcaption><\/figure>\nDa li je Palestina dr\u017eava?<\/h2>\n Ujedinjene nacije su 2012. glasale za priznavanje Palestine kao \u201edr\u017eave posmatra\u010da koja nije \u010dlanica”.<\/p>\n
Promena od \u201eposmatra\u010dkog entiteta” omogu\u0107ila je Palestincima da u\u010destvuju u debatama Generalne skup\u0161tine i pobolj\u0161aju \u0161anse za \u010dlanstvo u agencijama UN i drugim telima.<\/p>\n
Glasanje nije stvorilo palestinsku dr\u017eavu.<\/p>\n
Me\u0111utim, vi\u0161e od 70 odsto od 193 \u010dlanice Generalne skup\u0161tine UN priznaje dr\u017eavu Palestinu.<\/p>\n
Ko kontroli\u0161e Gazu?<\/h2>\n Gazom vlada palestinska vojna grupa Hamas, koja se mnogo puta borila protiv Izraela.<\/p>\n
Izrael i Egipat strogo kontroli\u0161u granice Gaze kako bi spre\u010dili da oru\u017eje do\u0111e do Hamasa.<\/p>\n
Palestinci u Gazi i na Zapadnoj obali ka\u017eu da pate zbog izraelskih akcija i ograni\u010denja.<\/p>\n
Izrael ka\u017ee da deluje samo da bi se za\u0161titio od palestinskog nasilja.<\/p>\n