Martovske demonstracije i majski prevrat 1903<\/em>.<\/p>\nAutor knjige je Tri\u0161a Kaclerovi\u0107, u\u010desnik demonstracija, student Velike \u0161kole i jedan od osniva\u010da Srpske socijaldemokratske partije, zajedno sa Tucovi\u0107em.<\/p>\n
Srbija je u to vreme imala oko 2,4 miliona stanovnika, 86 odsto njih \u010dinio je narod sa sela.<\/p>\n
Radnika je u celoj zemlji bilo oko 4.000, od \u010dega je 1.400 \u017eivelo i radilo u Beogradu, ka\u017ee Suzana Raji\u0107.<\/p>\n
Ispostavi\u0107e se da je vest o legitimacijama bio tek \u201ebenigni povod” skupa koji je zapravo bio \u201eprotest protiv kralja”, ka\u017ee Danko Leovac.<\/p>\n
\u201eTo pokazuju parole ‘dole s kraljem’, ‘\u017eiveo Ustav’ i ‘\u017eivela republika’, koje su demonstranti uzvikivali”, isti\u010de profesor.<\/p>\n
Prethodno je curenje vesti sa dvora da kralj Aleksandar planira da samovoljno izvr\u0161i ustavne promene \u201epodgrejalo nezadovoljstvo u prestonici”, navodi profesorka Raji\u0107 u knjizi Aleksandar Obrenovi\u0107, vladar na prelazu vekova, sukobljeni svetovi<\/em>.<\/p>\nOd razlaza do prilivanja krvi<\/h2>\n Broj u\u010desnika protesta u popodnevnim \u010dasovima naglo je porastao na oko 5.000.<\/p>\n
Neki od njih \u201ejedva su prikupljani u studentskim menzama i privatnim stanovima”, kako bi se do uve\u010de skup omasovio, ka\u017ee Raji\u0107.<\/p>\n
\u201eTi detalji se pomalo preska\u010du u narativu o demonstracijama”, dodaje istori\u010darka.<\/p>\n
Iako je ve\u0107ina politi\u010dara iz Narodne radikalne stranke, Napredne stranke i Liberalne stranke, u to vreme tri najve\u0107e partije u Srbiji, tada ve\u0107 bila opozicija vladi i da su bili ume\u0161ani u organizaciju, oni nisu aktivno u\u010destvovali u demonstracijama.<\/p>\n
Usled neuspeha da se posle \u0161etnje centrom Beograda pribli\u017ee Starom dvoru, demonstranti su pokazali \u201eizaziva\u010dko dr\u017eanje”.<\/p>\n
Vatrogasce koji su upu\u0107eni da ih rasteraju \u0161mrkom \u201ezasuli su kamenicama”, pi\u0161e Raji\u0107 u knjizi.<\/p>\n
Policija nije nije imala naredbu od kralja da puca na okupljene.<\/p>\n
Upravnik Beograda Bo\u017eo Mar\u0161i\u0107anin naredio je policiji da ne upotrebljava silu protiv demonstranata, ve\u0107 \u201esamo da bele\u017ei kolovo\u0111e i glavne krivce ovih krivica, pa \u0107e se kasnije uzeti stvar u postupak”, zabele\u017eeno je u njegovim Upraviteljevim bele\u0161kama<\/em>.<\/p>\n\u201eVrlo je zanimljivo da Mar\u0161i\u0107anin i Tri\u0161a Kaclerovi\u0107 o doga\u0111aju govore gotovo istovetno, a identi\u010dno opisuju i ulogu dvora, odnosno kralja u njima.<\/p>\n
\u201eKaclerovi\u0107 je pisao o mirnom protestu, \u010dak i o razila\u017eenju demonstranata, navode\u0107i da bi se sve mirno i zavr\u0161ilo da posle formalnog kraja skupa nije do\u0161lo do incidenata”, pri\u010da Suzana Raji\u0107.<\/p>\n BBC\/Nemanja Mitrovi\u0107<\/footer>Spomenik Dimitriju Tucovi\u0107u na beogradskom Trgu Slavija<\/figcaption><\/figure>\nTucovi\u0107 je proglasio kraj zvani\u010dnog skupa oko pet sati posle podne, kada su u\u010desnici ponovo oti\u0161li na Kalemegdan, gde je uve\u010de sve pokvarila \u201ebezazlena \u010darka izme\u0111u policajca i jednog mladog radnika, kada je ovaj drugi lako ranjen” i usledila je pucnjava, zapisala je istori\u010darka.<\/p>\n
Ubrzo je na ulice iza\u0161la i vojna konjica, ali pod naredbom \u201epazi, ne gazi”, na \u0161ta je \u201esakupljeni svet sa trotoara klicao ‘\u017eivela vojska'”, prepri\u010dao je Kaclerovi\u0107 u knjizi o demonstracijama.<\/p>\n
\u201ePostoji \u010dak pri\u010da da je na Kalemegdanu jedan pukovnik oduzeo pi\u0161tolj \u017eandarmu koji je po\u010deo da puca u studente, ali to je na nivou glasine i ne znamo koliko je verodostojna”, dodaje Danko Leovac.<\/p>\n
Posle kratkog sukoba u kojem je poginulo \u010detvoro demonstranata, uz 26 povre\u0111enih na obe strane, demonstracije su zavr\u0161ene oko devet uve\u010de.<\/p>\n
Uhap\u0161eno je 120 ljudi, a 20 ih je zadr\u017eano u pritvoru, dodaje Raji\u0107.<\/p>\n
Svi kraljevi problemi<\/h2>\n Pored nekolicine stvarnih i izmi\u0161ljenih neposrednih povoda za pobunu, uzroci nezadovoljstva vladavinom poslednjeg kralja dinastije Obrenovi\u0107 se\u017eu nekoliko godina ranije.<\/p>\n
Sve kre\u0107e \u017eenidbom Dragom Ma\u0161in 1900. godine, posle \u010dega je ostavku podnela vlada.<\/p>\n
Do majskog prevrata 1903. Srbija \u0107e dobiti jo\u0161 \u010detiri premijera.<\/p>\n
Kralj je u dogovoru sa radikalima i naprednjacima doneo novi Ustav 1901. godine, koji je predvi\u0111ao Narodnu skup\u0161tinu kao donji parlamentarni dom i Senat kao gornji.<\/p>\n
Ovla\u0161\u0107enja vladara su tada ograni\u010dena, a ve\u0107a mo\u0107 dopala je u ruke Narodne radikalne stranke Nikole Pa\u0161i\u0107a, koja je imala najve\u0107u podr\u0161ku.<\/p>\n
Aleksandra Obrenovi\u0107a mu\u010dili su i spoljnopoliti\u010dki problemi, poput napetih odnosa sa Bugarskom i Austrougarskom, kao i nedovoljna podr\u0161ka ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova, dodaje profesorka Raji\u0107.<\/p>\n
\u201eKralj je tada ve\u0107 bio sam, otac mu je bio mrtav, majka mu je \u017eivela van Srbije, nije imao naslednika i bio je sa svih strana priteran uz zid.<\/p>\n
\u201eRuski car mu je bio kum na ven\u010danju i odobrio je brak sa Dragom, ali nije dozvolio zvani\u010dnu postu kraljevskog para carskom dvoru u Moskvi.<\/p>\n
\u201eBio je to signal za sve nazadovoljnike Aleksandrovim re\u017cimom u Srbiji da ga ruski car ne \u017eeli na prestolu”, obja\u0161njava.<\/p>\n Nepoznati fotograf, 20. vek\/Istorijski muzej Srbije<\/footer>Kralj Aleksandar Prvi Obrenovi\u0107 ubijen je u majskom prevratu 1903. godine, samo dva meseca posle martovskih demonstracija<\/figcaption><\/figure>\nNi u vojsci nije u\u017eivao veliku podr\u0161ku, posebno posle smrti njegovog oca Milana Obrenovi\u0107a, ukazuje Danko Leovac.<\/p>\n
Unutra\u0161nje napetosti su kulminirale sastavljanjem vlade generala Dimitrija Cincar-Markovi\u0107a.<\/p>\n
\u010cinila su je jo\u0161 tri generala vojske i \u010detiri radikala, ali niko od njih nije bio ugledni \u010dlan partijskog vrha.<\/p>\n
Bilo je to prelazno re\u0161enje sa ciljem da se organizuju izbori u junu 1903. godine, ali umesto ka stabilizaciji, Srbija je i\u0161la ka jo\u0161 dubljoj krizi.<\/p>\n
\u201eTi ljudi su bili gotovo nepoznati javnosti, bez autoriteta u politici i nedorasli izazovima koji su usledili mesecima kasnije”, ka\u017ee istori\u010dar Leovac.<\/p>\n
Kralj tada nije imao podr\u0161ku Radikalne stranke Nikole Pa\u0161i\u0107a, kao ni \u201esamostalaca” koje su \u010dinili odmetnuti radikali, ali ni Napredne, ni Liberalne stranke.<\/p>\n
Pogledajte video: Prodoran huk, strah i prekid ti\u0161ine na protestu 15. marta 2025.<\/strong><\/p>\nMedijski ‘rat’ i dr\u017eavni udari ‘kralja-davljenika’<\/h2>\n Dok su se povla\u010dili sa Terazija ka Kalemegdanu, demonstranti su nezadovoljstvo iskazali i na izlozima lokala u kojima su bili sme\u0161teni provladini listovi poput Malih novina, Sloge, Ve\u010dernjih novosti, Srpske nezavisnosti i Dvadesetog veka, navodi profesorka Raji\u0107.<\/p>\n
Ali, bio je to tek po\u010detak medijskog obra\u010duna dvora i neistomi\u0161ljenika.<\/p>\n
Ve\u0107 narednog jutra u Odjeku, opozicionom glasilu, pisalo se o \u201ekrvavom danu u prestonici” i \u201edivlja\u010dkom napadu na omladinu”.<\/p>\n
Krivica je svaljivana na vlast i kralja, zabele\u017eila je Raji\u0107 u biografskoj knjizi o Aleksandru Obrenovi\u0107u.<\/p>\n
\u201e\u017drtve demonstracija su poslu\u017eile da se opravda kasnije ubistvo kraljevskog para, kao deterd\u017eent za pranje krvavih radnji koje su usledile.<\/p>\n
\u201ePosle majskog prevrata liberali su govorili da je to bio ‘krvavi dan’ i da je kralj bio ‘tiranin koji je okrvavio ruke tokom demonstracija’, a da je majski prevrat bio osveta za taj dan.<\/p>\n
\u201eTo ne odgovara istorijskoj istini”, ka\u017ee profesorka Raji\u0107.<\/p>\n