Napu\u0161tena ku\u0107a, ljubazno\u0161\u0107u Centra za nenasilnu akciju<\/figcaption><\/figure>\nKako su nestali \u201edoma\u0107i Nemci”<\/h2>\n Novembra 1944, tada 22-godi\u0161nja baka Borisa Ma\u0161i\u0107a ostaje udovica sa dve \u0107erke.<\/p>\n
\u201eBaka je bila mlada, morala je da se bori i ostala je ovde sa stigmom. Te\u0161ko su \u017eiveli.”<\/p>\n
Tokom naredne \u010detiri godine, de\u0161ava se ono \u0161to Marijana Stoj\u010di\u0107 naziva \u010detiri faze nestajanja doma\u0107ih Nemaca: od odmazda i deportacija na prinudni rad, preko otvaranje logora, do po\u010detka legalnog iseljavanja u Austriju i Nema\u010dku.<\/p>\n
Po\u010detkom jeseni 1944, pred sam dolazak sovjetske Crvene armije, najve\u0107i broj Podunavskih Nemaca sklonio se unutar granica nema\u010dkog Rajha, navodi Mihael Antolovi\u0107, istori\u010dar i profesor na Univerzitetu u Novom Sadu.<\/p>\n
\u201eU zavi\u010daju su ostali upravo oni koji su smatrali da nisu odgovorni za ono \u0161to se de\u0161avalo tokom rata i nisu bili izlo\u017eeni neposrednoj ratnoj opasnosti.<\/p>\n
\u201eMe\u0111u njima su veliku ve\u0107inu \u010dinili starci, \u017eene i deca”, ka\u017ee Antolovi\u0107.<\/p>\n
Me\u0111utim, nove komunisti\u010dke vlasti na njih su primenile princip kolektivne odgovornosti, dodaje.<\/p>\n
Dolaskom partizana i sovjetske Crvene armije, mnogi su streljani samo zbog nacionalnosti. <\/p>\n
Ubijani su i u\u010desnici nacisti\u010dke ratne ma\u0161inerije, \u010dlanovi njihovih porodica, a pojedini jer su se vi\u0111ali sa vojnicima Vermahta, neki iz li\u010dnih interesa i osvete.<\/p>\n
Plja\u010dkanja, maltretiranja, silovanja, deportacije, masovna ubistva i interniranje u logore postali su svakodnevica preostalih Podunavskih Nemaca \u0161irom Jugoslavije. <\/p>\n
U mnogim slu\u010dajeva je u plja\u010dkama u\u010destvovalo i lokalno stanovni\u0161tvo.<\/p>\n Udru\u017eenje Adam Berenc<\/footer>Novine Die Donau, \u010diji je urednik katoli\u010dki sve\u0161tenik Adam Berenc u Apatinu, prestale su sa radom 1944. <\/figcaption><\/figure>\nLogori su, \u010dini se, bili najgori.<\/p>\n
Interniranjem je rukovodila Odeljenje za za\u0161titu naroda (OZNA – obave\u0161tajna slu\u017eba), a u hap\u0161enjima su, prema mnogim svedo\u010denjima, u\u010destvovali i partizani.<\/p>\n
Precizan broj logora ne postoji, ali su neke procene da ih je na teritoriji Vojvodine bilo 75.<\/p>\n
Jugoslovenske vlasti procenile su da je maja 1945. blizu 75,000 pripadnika nema\u010dke nacionalne manjine bilo internirano u njima, me\u0111u kojima i ratni zarobljenicii etni\u010dki Ma\u0111ari.<\/p>\n
Uslovi u logorima bili su u\u017easni, a u njima su boravili svi – \u017eene, deca, stari, nemo\u0107ni i bolesni.<\/p>\n
\u010cesto su \u010ditava sela pretvarana u logore, poput Gakova i Kru\u0161evlja nedaleko od Sombora. Hrane je bilo veoma malo, te su ljudi umirali od gladi, slabosti, bolesti, ali i maltretiranja i streljanja.<\/p>\n
Ana Koh, koja je sa \u0107erkom Anicom bila zatvorena u logoru u Gakovu, govorila je kako su zatvorenike kosili tifus, malarija i dizenterija.<\/p>\n
\u201eSvakog jutra su taljigama odnosili mrtve i sec\u0301am se dece koja su plac\u030cuc\u0301i is\u030cla za taljigama na kojima su bili njihovi roditelji”, navodi se u izve\u0161taju Centra za nenasilnu akciju. <\/p>\n
Poslednji logori na teritoriji Jugoslavije raspu\u0161teni su u prole\u0107e 1948.<\/p>\n
Onda je po\u010dela i poslednja faza nestajanja jugoslovenskih Nemaca – iseljavanje u Nema\u010dku i Austriju.<\/p>\n
Prema poslednjem popisu, u Srbiji danas ima ne\u0161to vi\u0161e od 2.500 Nemaca.<\/p>\n Nenad Vukosavljevi\u0107\/Centar za nenasilnu akciju<\/footer>Spomen plo\u010da posve\u0107ena ubijenim Podunavskim Nemcima na teritoriji Sombora<\/figcaption><\/figure>\nOstrva u gradu<\/h2>\n Nemci koji su ostali u Jugoslaviji postepeno su dobijali gra\u0111anska prava nazad, ali ne i zaplenjenu imovinu.<\/p>\n
Istovremeno po\u010dinje i kolonizacija Vojvodine, u koju se doseljavaju uglavnom porodice partizanskih boraca iz svih delova Jugoslavije.<\/p>\n
Porodice i potomci Podunavskih Nemaca su u Jugoslaviji decenijama bili stigmatizovani, a o stradanjima njihovih sunarodnika dugo se nije govorilo, \u010dak ni me\u0111u samim Nemcima.<\/p>\n
Trauma se u mnogim nema\u010dkim porodicama prenosila generacijski, i ostala je veoma jaka.<\/p>\n
\u201eTo vidim i kod svoje majke, koja je \u017eiva. <\/p>\n
\u201eStariji \u010desto nisu \u017eeleli da pri\u010daju [o progonima], hteli su da po\u0161tede decui nosili su tu patnju u sebi, takav je bio slu\u010daj i kod nas,” ka\u017ee Ma\u0161i\u0107.<\/p>\n
Polo\u017eaj i tretman Nemaca u Jugoslaviji umnogome je zavisio od samih kolonista, ka\u017ee Ma\u0161i\u0107.<\/p>\n
\u201eLi\u010dani u Apatinu nisu imali tu vrstu animoziteta prema Nemcima, a bilo je i mnogo Nemaca zanatlija kod kojih su radili i izu\u010davali zanat”.<\/p>\n
Zato su u Apatinu Nemci uglavnom prihvatani, nije bilo mnogo mr\u017enje i netrpeljivosti i su\u017eivot je bio lak\u0161i, ka\u017ee Ma\u0161i\u0107.<\/p>\n
Vremenom su lokalna samouprava i gra\u0111anstvo prihvatili nema\u010dku zajednicu kao deo sopstvene pro\u0161losti.<\/p>\n
\u201eTrebalo je 20 godina da se to razgradi. <\/p>\n
\u201eSe\u0107am se kad smo osnovali udru\u017eenje, sedeli smo u Domu kulture, a ljudi su komentarisali – ‘Eto, Kulturbund se opet organizuje'”.<\/p>\n
I pored pristojnog odnosa sa novim stanovnicima u Apatinu, Nemci su dugo bili gotovo nevidljivi. <\/p>\n
Zatvarali su se u ku\u0107e i komunicirali samo me\u0111u sobom.<\/p>\n
\u201eTo su bila ostrva, se\u0107am se toga, ja sam to do\u017eiveo. Mi smo tako funkcionisali, pose\u0107ivali samo ta ostrva po gradu gde su \u017eiveli Nemci. <\/p>\n
\u201eTu se, na neki na\u010din, odvijao nema\u010dki \u017eivot”.<\/p>\n Boris Ma\u0161i\u0107\/Soinfo.org<\/footer>Boris Ma\u0161i\u0107 sa posetiocima u Muzeju Podunavskih Nemaca u Apatinu<\/figcaption><\/figure>\nRetko ko tra\u017ei povra\u0107aj imovine<\/h2>\n Velika ve\u0107ina potomaka Podunavskih Nemaca nije podnela zahtev za restituciju imovine.<\/p>\n
U Agenciji za restituciju Republike Srbije rekli su za BBC na srpskom da su primili 823 zahteva za vra\u0107anje oduzete imovine\/obe\u0161te\u0107enje dr\u017eavljana Austrije, i 1.232 zahteva dr\u017eavljana Nema\u010dke. <\/p>\n
Najve\u0107i broj zahteva za restituciju odnosi se na oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemlji\u0161ta.<\/p>\n
Agencija za restituciju je do sada isplatila oko 760.000 evra obe\u0161te\u0107enja austrijskim dr\u017eavljanima, i ne\u0161to vi\u0161e od 1,2 miliona evra nema\u010dkim dr\u017eavljanima, potomcima Podunavskih Nemaca.<\/p>\n Nenad Vukosavljevi\u0107\/Centar za nenasilnu akciju<\/footer>Selo Kru\u0161evlje kod Sombora u kom je bio logor za Podunavske Nemce<\/figcaption><\/figure>\nNemci u Srbiji danas<\/h2>\n \u201eBiti Nemac tada i biti Nemac sada mnogo je druga\u010dije”, ka\u017ee Mihael Plac, predsednik Saveta nema\u010dke nacionalne manjine, za BBC na srpskom.<\/p>\n
Nema\u010dka nacionalna manjina u Srbiji uglavnom vi\u0161e nije diskriminisana, i u znatno je boljem polo\u017eaju od mnogih drugih manjina, dodaje on.<\/p>\n
\u201eU poslednjih deset godina imamo jednu pritu\u017ebu za govor mr\u017enje i jednu pri\u010du rekla-kazala. <\/p>\n
\u201eUvek mo\u017ee bolje, ali ovo je zadovoljavaju\u0107e”, ka\u017ee Plac.<\/p>\n
Polo\u017eaj nema\u010dke manjine u Srbiji prate i sada\u0161nji, veoma dobri odnosi Srbije i Nema\u010dke, dodaje.<\/p>\n
Progon Nemaca posle Drugog svetskog rata vi\u0161e nije tabu tema u Srbiji. <\/p>\n
Nacionalni savet organizuje veliki broj aktivnosti i radionica gde se, izme\u0111u ostalog, govori i o progonima i logorima.<\/p>\n
\u201eSvaki put smo donosili dodatne stolice. Vi\u0161e je bilo zainteresovanih nenemaca, nego Nemaca”, dodaje.<\/p>\n Muzej Podunavskih Nemaca<\/footer>Izlo\u017eba u Muzeju Podunavskih Nemaca<\/figcaption><\/figure>\nI Ma\u0161i\u0107 je saglasan da je odnos prema Nemcima u Srbiji danas mnogi bolji.<\/p>\n
Njegovo udur\u017eenje organizuje razne edukativne aktivnosti, a poma\u017eu i potomcima Podunavskih Nemaca da prona\u0111u i posete ku\u0107e njihovih predaka po Vojvodini. <\/p>\n
Ka\u017ee da je sve uvek proticalo u najboljem redu, i da su ljudi – potomci kolonista – uvek pristajali, pogotovo posle ratova 1990-ih, kada su mnogi njihovi ro\u0111aci bili proterani iz sopstvenih domova.<\/p>\n
\u201eJedan od va\u017enih zadataka za mene je bio da se te predrasude prema Nemcima razgrade, da se po\u010dne objektivno ta situacija posmatrati, sa dobrim i lo\u0161im stranama, i da idemo zajedno u neku budu\u0107nost.<\/p>\n
\u201eMislim da smo napravili veliki pomak, ja danas vi\u0161e ne ose\u0107am tu predrasudu prema Nemcima, nema vi\u0161e tog narativa o tome da su svi Nemci ubice”, zaklju\u010duje on.<\/p>\n
Pratite nas na <\/em>Fejsbuku<\/em><\/a>, <\/em>Tviteru<\/em><\/a>, <\/em>Instagramu,<\/em><\/a> <\/em>Jutjubu <\/em><\/a>i <\/em>Vajberu<\/em><\/a>. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email\u00a0protected]<\/a><\/em><\/p>\n