БРОБИЊАК И ПОГАНАЦ (црнотравски говор)
Једанпут појдоше бробињак и поганац да се мају. Идоше по путањку која је водила кроз голему ливаду сас пуно убаве, миришљаве китке. Туј малко застануше, седоше и гледаше сас широко отворене очи у тој убавило. Небо беше модро, а по њега идеше по неки бели облак. Звезда унајвеће опекла. Поседеше они малко у ливаду, па се дигоше и појдоше даље. Идоше, идоше и дојдоше до једно кладанче које се наодеше при једну голему жуту буку. Како се беоше уморили и ожеднели они слезоше до кладанче. Напише се ладну водицу сас апетит. Бробињак таг каза поганцу:
– Овакву арну воду несмо одавна пили, неје ли такој?
Поганац му каза овакој:
– Несмо, а чул сам од славуја да стално туј пије воду, и да од њу поубаво пева.
Док су они такој причали долете малечка бубамара па ги пита:
– Другари кво работите и куде сте пошли?
Они вој одговорише да иду у мајање пошто је убав дан и питаше гу:
– Оћеш ли да појдеш с нас, да ни правиш друштво?
Она пристаде и отидоше до Големи Рид од кога се могло да види млого
долеко. Туј добро поседеше на један камик белутак, причаше разне приче и певаше млоого убаве песме. Кад огладнеше, узоше си леб и сирење што су замотали у лис од тикву. Слатко тој изедоше, а таг како беше заладнело накладоше огањ и поседеше око њега. Гледали су како сунце заоди за брдо, а кад поче да се спушта мрак они си појдоше дома. Кад су пај били код кладанче напунише си стовне с ладну водицу за пијење. Били су срећни што им дан пројде такој убаво сас пуно разни мириси, појање из шуму и свиркање на ноћни ветар. Кад се растањуваше бубамара ги пита:
– Оћемо ли јутре пај да се мајемо кроз шумак?
Бробињак одговори:
– Оћемо, чекај ни код деда Митину црешњу око дванајес сати.
Поганац додаде:
-Ти спреми баницу, а ми ће понесемо нешто благо.
Поздравише се, изцеливаше и растануше. Све што видеше беше арно и убаво. Срећни и задовољни дојдоше дома и брзо легнуше да спу. Сигурно су сањали најубав сан у њијан живот.
Source link
Stav media: Ljiljana Gligorijević, pesnikinja, dobitnica brojnih nagrada
