Na
\nRupskoj\/Bajinskoj\/Kozara\u010dkoj reci, najdu\u017eoj pritoci Ju\u017ene Morave,
\nu proceduri je izdavanje dozvola za izgradnju tre\u0107e male
\nhidroelektrane, MHE \u201eBesko\u201d.
\nDa li \u0107e interesi investitora
\nprevagnuti
\nuprkos ogromnoj \u0161teti kojoj su reci i njenoj okolini nanela
\npostoje\u0107a hidroenergetska postrojenja i pro\u0161logodi\u0161njem obe\u0107anju
\nlokalne samouprave da ne\u0107e dozvoliti zidanje novih?\n<\/p>\n
Op\u0161tina Vlasotince je jo\u0161 u junu 2019. pod pritiskom gra\u0111ana donela Odluku<\/a> o promeni Prostornog plana i obe\u0107ala brisanje svih potencijalnih lokacija za male hidroelektrane. Poslanici su tad uva\u017eili da derivacione MHE uzrokuju \u201epresu\u0161ivanje vodotoka nizvodno od vodozahvata, ugro\u017eavanje izvora zdrave\u00a0pija\u0107e vode<\/a>, destrukciju korita i priobalja, smanjenje populacije biljnog i \u017eivotinjskog sveta\u201c i \u0161tetno uti\u010du na kvalitet \u017eivota lokalnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n Brisanjem lokacija za MHE iz prostornog plana Vlasotinca za\u0161titila bi se ne samo Rupska reka, ve\u0107 i Vlasina sa pritokama, na kojima je izgra\u0111eno ve\u0107 15, a planirano \u010dak 55 MHE. U nekima od ovih reka te\u010de pija\u0107a voda \u2013 ista ona koja se kaptira u \u201eVlasinsku rosu\u201c \u2013 a mnoge, uklju\u010duju\u0107i i Rupsku, su stani\u0161te za\u0161ti\u0107enih vrsta poput poto\u010dne pastrmke i re\u010dnih rakova. <\/p>\n Hidroelektrane na Rupskoj reci, konkretno, ugro\u017eavaju snabdevanje vodom \u010dak 15.000 ljudi u Grdelici. Kako je Sr\u0111an Jovi\u0107 iz udru\u017eenja \u201eRupska reka\u201c izjavio<\/a> 2016: \u201eIzgradnjom prve hidroelektrane uni\u0161tena je na\u0161a fabrika vode \u2013 a to je priroda.\u201c<\/p>\n\n Odlukom \u201eUmesto da po\u0161tuje zakon o planiranju i izgradnji,\u00a0i da pristupi skra\u0107enoj proceduri promene prostornog plana, op\u0161tina je uradila \u2013 zamislite \u0161ta? Odugovla\u010dila, i rok za izmenu plana od 12 meseci je pro\u0161ao!\u201c, obja\u0161njava Marina Kessler iz ekolo\u0161kog udru\u017eenja Correct<\/a> Centar za odbranu reka i re\u010dica Crne Trave.<\/p>\n<\/blockquote>\n<\/figure>\n \nU \u201eOp\u0161tina Vlasotince je izdala gra\u0111evinsku dozvolu za MHE \u201eBesko\u201c i pored dva negativna mi\u0161ljenja zavoda za za\u0161titu prirode, u kojima se navodi da na Rupskoj reci\u00a0ve\u0107 postoje 4 hidrotehni\u010dka objekta: Ribnjak \u201eRuplje\u201d, MHE \u201eLani\u0161te\u201c,\u00a0MHE \u201ePore\u010dje\u201d i vodozahvat za vodovod, da bi izgradnjom MHE \u201eBesko\u201c 76,4% Rupske reke bio zauzeto hidrotehni\u010dkim objektima, i da bi to trajno naru\u0161ilo biodiverzitet Rupske reke. I pored svega \u0161to znaju,\u00a0urbanisti op\u0161tine Vlasotince izdaju gra\u0111evinsku dozvolu za MHE \u201eBesko\u201c, i to u vreme trajanja moratorijuma\u201c, u\u017easnuta je Kessler. <\/p>\n Aktivisti nekoliko organizacija, uklju\u010duju\u0107i Udru\u017eenje \u201eRupska reka\u201c, Bitka za Vlasinu, ORSP, Pravo na vodu i vlasotina\u010dki Narodni front planirali su da iznesu svoje argumente na javnoj raspravi u op\u0161tini Vlasotince, koja je bila zakazana za 23. septembar 2020.<\/p>\n Rasprava je, me\u0111utim, odlo\u017eena, jer se na nju prijavilo previ\u0161e zainteresovanih, pa nije bilo mogu\u0107e sprovesti mere za\u0161tite od koronavirusa. <\/p>\n Umesto na javnoj raspravi o MHE se raspravljalo na sednici skup\u0161tine op\u0161tine, u okviru diskusije o izmenama i dopunama odluke o dono\u0161enju plana generalne regulacije. Predsednik op\u0161tine Bratislav Petkovi\u0107 tom prilikom je izjavio<\/a> da problem nije u ingerenciji lokalne samouprave, ve\u0107 u rukama JP Srbijavode i Ministarstva energetike, nadle\u017enog za izdavanje energetske dozvole. Po njegovim re\u010dima, op\u0161tina mo\u017ee samo da \u201eodugovla\u010di\u201c. <\/p>\n Aktivisti se, me\u0111utim, ne sla\u017eu sa ovim navodima. <\/p>\n Kako Kessler precizira, upravo Petkovi\u0107 je 2019. kao predsednik skup\u0161tine op\u0161tine potpisao pomenutu Odluku o izmenama prostornog plana op\u0161tine Vlasotince, kojom se bri\u0161u potencijalne lokacije za MHE:<\/p>\n \u201eVa\u017eno je da svi znamo da je za izdavanje gra\u0111evinskih dozvola za MHE sva jurisdikcija na lokalnoj samoupravi, osim ako se radi o za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima. Navodi predsednika nisu ta\u010dni. Sve je na lokalnoj samoupravi.\u201c<\/p>\n Kessler obja\u0161njava i da Ministarstvo energetike, na koje predsednik op\u0161tine poku\u0161ava da prebaci odgovornost, ne mo\u017ee da izda energetsku dozvolu ukoliko op\u0161tina pre toga nije izdala informaciju o lokaciji,\u00a0ili lokacijske uslove:\u00a0 <\/p>\n \u201eDakle, ta\u010dno je da Ministarstvo izdaje energetsku dozvolu,\u00a0ali tek nakon \u0161to je investitor od op\u0161tine dobio lokacijske uslove, ili informaciju o lokaciji. U slu\u010daju MHE \u201eBesko\u201c,\u00a0energetska dozvola je izdata na osnovu informacije o lokaciji. Sve reke su u nadle\u017enosti Srbija Vode, ali ponavljam,\u00a0informaciju o lokaciji,\u00a0 lokacijske uslove,\u00a0 i gradjevinske dozvole izdaje lokalna samouprava.\u201c<\/p>\n Gra\u0111ani su jo\u0161 2014. godine poku\u0161ali da spre\u010de<\/a> izgradnju prve hidroelektrane na Rupskoj reci protestom ispred leskova\u010dke skup\u0161tine. Ne\u0161to kasnije aktivisti udru\u017eenja \u201eRupska reka\u201c do\u0161li su i u direktan sukob sa obezbe\u0111enjem investitora, kada je petnaestak radnika i obezbe\u0111enja MHE zarobilo<\/a> \u010detvoricu aktivista, te vlasnika i snimatelja televizije \u201eKlisura\u201c, dok su poku\u0161avali da snime suvo re\u010dno korito. <\/p>\n Dve Profesor dr Branislav \u0110or\u0111evi\u0107 je pred nedavno odlo\u017eenu javnu raspravu u okviru pismene podr\u0161ke koju je uputio udru\u017eenju Bitka za Vlasinu konstatovao da se primerom Kozara\u010dke (to jest Rupske) reke najplasti\u010dnije ilustruje apsurdna situacija ustrojena 2009. godine uredbom o podsticajima OIE i prate\u0107om regulativom. \u0110or\u0111evi\u0107 je naglasio da su hidrografsko-ekolo\u0161ki ujedno i najva\u017eniji resursi za razvoj seoskog i ekolo\u0161kog turizma na nivou porodi\u010dnog posla koji je ocenio kao \u201enajefikasniji na\u010din za socijalnu i ekonomsku obnovu sela na brdsko-planinskim podru\u010djima\u201c. <\/p>\n \u0110or\u0111evi\u0107 se pridru\u017eio sve brojnijim kritikama \u0161tete koju me\u0161tanima, Elektroprivredi Srbije, dr\u017eavi i svim njenim gra\u0111anima nanose neeti\u010dki i neprofesionalno izra\u0111eni projekti rentabilnosti MHE, ali i \u010desto \u0161telovane<\/em> Studije o proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu. <\/p>\n Aktivisti su planirali i da se u javnoj raspravi o MHE \u201eBesko\u201c pozovu na mi\u0161ljenje sa preporukom koje je kancelarija Za\u0161titnika gra\u0111ana svojevremeno uputila Ministarstvu \u017eivotne sredine. Za\u0161titnik gra\u0111ana se u ovom dokumentu pre svega poziva na Ustav Republike Srbije, koji garantuje svakom gra\u0111aninu pravo na zdravu \u017eivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obave\u0161tavanje o njenom stanju, a potom i na Zakon o za\u0161titi prirode, koji propisuje uskla\u0111ivanje ljudskih aktivnosti, ekonomskih i dru\u0161tvenih razvojnih planova, programa, osnova i projekata sa odr\u017eivim kori\u0161\u0107enjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa i dugoro\u010dnim o\u010duvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnote\u017ee. <\/p>\n Za\u0161titnik citira i Uredbe o re\u017eimima za\u0161tite te Zakon o vodama, navode\u0107i i dosada\u0161nje primere derivacionih MHE \u010dija izgradnja i rad su naru\u0161ili \u017eivotni sredinu, materijalno o\u0161tetili me\u0161tane i delovali u neskladu sa zakonodavnim okvirom Republike Srbije u sferi za\u0161tite \u017eivotne sredine, preporu\u010duju\u0107i u zaklju\u010dku Ministarstvu \u017eivotne sredine i Zavodu za za\u0161titu \u017eivotne sredine republike Srbije sprovo\u0111enje vanrednih inspekcijskih nadzora na postoje\u0107im i poo\u0161travanje procedure za izdavanje saglasnosti za gradnju planiranih MHE.<\/p>\n Nekoliko me\u0111unarodnih organizacija je u me\u0111uvremenu na Svetski dan reka, 27. septembra, uputilo apel dr\u017eavama zapadnog Balkana da umesto subvencija za vlasnike malih derivacionih hidroelektrana uvedu njihovu potpunu zabranu. <\/p>\n Predstavnici organizacija CEE Bankwatch Network, Euronatur, RiverWatch i WWFAdria su ponovili da \u0107e Srbija, u kojoj je planiran najve\u0107i broj MHE na Balkanu, u slu\u010daju da se svih 850 izgradi \u017ertvovati oko 2.200 kilometara planinskih vodotokova zarad nominalnih 2-3.5% potreba za elektri\u010dnom energijom na godi\u0161njem nivou. <\/p>\n Strani i doma\u0107i stru\u010dnjaci smatraju da je \u010dak i to preterana procena, koja se zasniva na hidroenergetskom potencijalu reka u buji\u010dnom periodu, dok se realno radi o samo pola procenta godi\u0161nje potrebne struje. RiverWatch godinama upozorava da gradnja preko 2.700 MHE na Balkanu u praksi zna\u010di pretnju izumiranjem za \u010dak 50 vrsta slatkovodnih riba, od \u010dega 11 endemskih.<\/p>\n Pipa Galop, savetnica za energetiku jugoisto\u010dne Evrope u organizaciji Bankwatch, je skrenula pa\u017enju na to da je oslanjanje na MHE ne samo zastareo model, od kog je EU u me\u0111uvremenu odustala, ve\u0107 i model koji se kosi sa pravilima EU o dr\u017eavnoj pomo\u0107i za za\u0161titu \u017eivotne sredine i energiju. Kako prenosi N1<\/a>, Energetska zajednica i tehni\u010dke stru\u010dne grupe EU za finansijsku taksonomiju su prepoznale da derivacione MHE uzrokuju veliku ekolo\u0161ku i dru\u0161tvenu \u0161tetu i uvrstile taj zaklju\u010dak u relevantnu dokumentaciju koja reguli\u0161e polje za\u0161tite \u017eivotne sredine, pre svega dokument EU o Na\u010delima odr\u017eivog razvoja hidroenergetskog sektora u zemljama Zapadnog Balkana. Kako prenosi Pravo na vodu<\/a>, to potvr\u0111uje i najnoviji izve\u0161taj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pregovora sa Evropskom Unijom.<\/em><\/p>\n Ekolo\u0161ke organizacije i EU sve \u010de\u0161\u0107e pozivaju vlade Zapadnog Balkana da usklade zakona i pravilnike sa zaklju\u010dcima struke i regulativom EU, a podsticaje za OIE usmere na proizvodnju elektri\u010dne energije iz drugih obnovljivih izvora, odnosno sun\u010deve i energije vetra.<\/p>\n Podsetimo, Srbija je propustila priliku da ne obnovi Uredbu o podsticajnim merama za proizvodnju elektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora, <\/em>koja je prestala da va\u017ei u januaru teku\u0107e godine. <\/p>\n U na\u0161oj zemlji dosad je izgra\u0111eno oko 85 od planiranih 850 malih derivacionih hidroelektrana. <\/p>\n<\/div>\nObe\u0107anje, ludom radovanje<\/h2>\n
\no promeni prostornog plana uveden
\nje jednogodi\u0161nji moratorijum na izgradnju MHE. Me\u0111utim:<\/p>\n\n
\nme\u0111uvremenu je\u00a012.12.2019. Op\u0161tina delovala u korist
\ninvestitora:<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.masina.rs\/wp-content\/plugins\/phastpress\/phast.php\/c2VydmljZT1pbWFnZXMmc3JjPWh0dHBzJTNBJTJGJTJGd3d3Lm1hc2luYS5ycyUyRndwLWNvbnRlbnQlMkZ1cGxvYWRzJTJGMjAxOCUyRjEyJTJGbWhlX2tyYWxqZXZvLTEyMDB4ODAwLmpwZyZjYWNoZU1hcmtlcj0xNjkxMTk5MjM0LTQ4NDI3OCZ0b2tlbj1mOWQwNWRhZjYyNmQ0ZmNm.q.jpg\")
Prevo\u0111enje \u017eednih preko vode<\/h2>\n
\ngodine kasnije gra\u0111ani su se protivili i izgradnji naredne, MHE
\n\u201eLani\u0161te\u201c,
\ntvrde\u0107i da je Op\u0161tina Vlasotince gra\u0111evinsku dozvolu za njenu
\nizgradnju izdala nezakonito, pre
\nodr\u017eavanja\u00a0 javne rasprave o Studiji uticaja na \u017eivotnu
\nsredinu i njenog usvajanja\u00a0od strane nadle\u017enih organa
\nMinistarstva poljoprivrede i za\u0161tite \u017eivotne sredine Republike
\nSrbije. Studija je, obja\u0161njavali su tada, bila zakonski neophodan
\npreduslov za izdavanje gra\u0111evinske dozvole za MHE zbog njenog ne\u0161to
\nve\u0107eg kapaciteta.\n<\/p>\nNadle\u017eni gluvi i za me\u0111unarodne apele <\/h2>\n