V<\/span>e\u0107 u pozno prole\u0107e 1885. godine dalo se naslutiti da \u0107e to biti jedna u nizu od onih rodnih, i da \u0107e se u Vr\u0161cu i narednih godina piti vrhunska vina. Ipak, ni najve\u0107i optimisti nisu mogli da predvide da \u0107e biti rekordna, te da \u0107e pedantni statisti\u010dari tog doba zabele\u017eiti kako je u vr\u0161a\u010dkim podrumima zapremljeno preko 55 miliona litara najboljeg vina dobijenog od najzdravijeg gro\u017e\u0111a iz Vr\u0161ca i okolnih mesta.<\/p>\n<\/p><\/div>\n Ta godina smatra se najrodnijom jo\u0161 od po\u010detka 18. veka, od 1718. godine, kada je u okviru tada\u0161njeg Austrijskog nadvojvodstva usvojen nacrt o upravi Banata, a grof Klaudije Florimund Mersi (Claudius Florimund Graf Mercy) zvani\u010dno imenovan za guvernera Banata sa sedi\u0161tem u Temi\u0161varu.<\/p>\n Grof Mersi (1666-1734) je imao ogromne zasluge za prosperitet i prepoznavanje zna\u010daja ove pokrajine, tada nazvane Temi\u0161varski Banat. Bio je poznat po re\u010denici: “Dvor ne\u0107e gubiti ni vreme, ni priliku da Banat dovede u stanje procvata”, a u zna\u010dajnom delu tada mo\u0107ne dr\u017eave prepoznat je kao veliki poznavalac i jo\u0161 ve\u0107i zaljubljenik u Banat. Svestan da je \u010ditava oblast slabo razvijena i da se nalazi u veoma zapu\u0161tenom stanju, guverner Mersi uz nesebi\u010dnu pomo\u0107 be\u010dkog ratnog saveta i dvorske komore izra\u0111uje plan ure\u0111enja Banata. Osnovne odrednice su bile vojna i politi\u010dka uprava, ali i brzi privredni preporod cele oblasti.<\/p>\n
Jedan od prvih preduzetih koraka bio je sprovo\u0111enje kolonizacije. Kolonisti \u2013 Nemci, stizali su prete\u017eno iz Bernkastela iz pokrajine Mosel, koja i danas predstavlja jednu od najpoznatijih vinskih regija u Nema\u010dkoj i oblast gde nastaju vina svetskog glasa.<\/p>\n Tako je 1723. g, pored Srpskog Vr\u0161ca, za doseljene Nemce podignut i Nema\u010dki Vr\u0161ac, a Temi\u0161varska zemaljska vlada naredila je da se novim kolonistima podele brdoviti krajevi za podizanje vinograda. Ve\u0107 1727. g, u svrhu unapre\u0111enja vinogradarstva, vlada je zabranila uvoz stranih vina u Banat.<\/p>\n Prate\u0107i korake svoje vlade, i sam grof Mersi je posebnu pa\u017enju posvetio razvoju ove privredne grane. Istorija ure\u0111enog gajenja vinove loze u Banatu zapravo po\u010dinje za vreme njegovog slu\u017ebovanja jer se sadnja vinograda odvijala upravo po planovima prvog administratora Banata.<\/p>\n U periodu dok je bio guverner, svako naselje je obra\u0111ivalo od 15 do 200 lanaca vinograda, a u vr\u0161a\u010dkom ataru podignuto je preko 15.000 lanaca pod vinovom lozom \u0161to je vi\u0161e od 10.000 hektara.\u00a0<\/p>\n Od tog doba pa sve do kraja 18. veka vinogradarstvo, kao primarna privredna grana, i\u0161lo je samo uzlaznom putanjom, pa je godina 1795. dala vi\u0161e od 400.000 litara vina. Rezultati iz prve polovine 19. veka ukazuju na stalni rast vinogradarstva, pa 1830. godina ostaje ubele\u017eena kao prva u nizu kada je vr\u0161a\u010dke podrume ispunilo vi\u0161e od milion litara vina. Pod vinovom lozom u Vr\u0161cu i okolini u to vreme bilo je oko 4.500 jutara (ne\u0161to preko 2.500 hektara) zemlje a vr\u0161a\u010dko gro\u017e\u0111e i vino je imalo veliki uticaj i na berzu u Be\u010du, jer se cena formirala tek posle berbe u ovoj regiji.<\/p>\n Krajem 18. i po\u010detkom 19. veka u ju\u017eni Banat, ali i u druge delove dana\u0161nje Vojvodine, po\u010deli su da pristi\u017eu i pojedinci i porodice sa prostora ju\u017eno od Save i Dunava, sklanjaju\u0107i se od Osmanlija.<\/p>\n
Rodona\u010delnik porodice Lazarevi\u0107, koji je nosio titulu \u201eGolub plemeniti Lazarevi\u0107 ot Malog i Velikog Sredi\u0161ta”, iz Srbije je 1803. g. pre\u0161av\u0161i Dunav, stigao u Banat. Od carske komore otkupio je zemlji\u0161te u Malom i Velikom Sredi\u0161tu, a na njemu su ubrzo nikli nepregledni vinogradi.<\/p>\n Sa sinovima Vasilijem i Aleksandrom podigao je Lazarevi\u0107 dva dvorca u Velikom Sredi\u0161tu u \u010dije su se podrume uselili sudovi puni najboljih vr\u0161a\u010dkih vina.<\/p>\n I kada je u vr\u0161a\u010dkom kraju zabele\u017eena rekordna berba gro\u017e\u0111a te 1875. g, u vinogradima i podrumima Lazarevi\u0107a bilo je puno zadovoljstva, radosti, smeha, zabave i u\u017eivanja, pa sre\u0107i nije bilo kraja.<\/p>\n No kao \u0161to ni\u0161ta ne traje ve\u010dno, tako je i optimizam vr\u0161a\u010dkih vinara nestao sa pojavom opake bolesti vinove loze \u2013 filoksere, a dom Lazarevi\u0107a pogodila je jo\u0161 ve\u0107a tragedija. Oni koji su stvarali ogromno bogatstvo ove porodice preselili su se u rajske vinograde, a Mihailo, Mi\u0161a, Mi\u0161uka, sin Aleksandrov, za tri godine prokockao je sve.<\/p>\n
Karl Hauzer, vr\u0161a\u010dki vinogradar i vinar, kupio je 1907. g. deo poseda i oba dvorca porodice Lazarevi\u0107, a u onom manjem je trinaest godina kasnije pokrenuo proizvodnju vina i \u0161ampanjca.<\/p>\n Vinariju je nazvao Chateau Mercy<\/em>, u znak se\u0107anja na grofa Mersija. Najkvalitetnije vino iz ovog podruma, \u0161ampanjac, tako\u0111e je ponelo ime po biv\u0161em banatskom guverneru.<\/p>\n Pored proizvodnog dela, Hauzer je formirao i arhivsku vinoteku kapaciteta oko 100.000 boca. U njoj su odle\u017eavala najkvalitetnija mirna i penu\u0161ava vina i to najmanje pet godina.<\/p>\n Ovakva briga i negovanje, kao i garantovani kvalitet, bili su dovoljni da se ta vina na\u0111u u ponudi najpresti\u017enijih restorana i hotela u Kraljevini Jugoslaviji. Tako je u vinskoj karti najluksuznijeg hotela u zemlji \u201eSrpski kralj”, mesto prona\u0161lo i Samorodno vino<\/em>, ali i Rizling<\/em>, Kabinet<\/em>, kao i \u0161ampanjac\u00a0 iz vinarije Chateau Mercy<\/em>.<\/p>\n Ovo penu\u0161avo vino izvozilo se i u zemlje novog sveta o \u010demu svedo\u010di etiketa koju je Muzeju vina Zlatna Kruna<\/em> u Topoli, darivao \u0110or\u0111e Krstov, jedna od najpoznatijih i najomiljenijih vinskih li\u010dnosti cele vr\u0161a\u010dke regije.<\/p>\n Karl Hauzer je ina\u010de zapo\u0161ljavao 18 radnika, a vinarija je poslovala sve do 1944. godine. U svakom slu\u010daju, period rada ove fabrike 1914\/16. godine ra\u010duna se kao po\u010detak proizvodnje prvih penu\u0161avih vina u Banatu.<\/p>\n A pred Prvi svetski rat, Oto Vajfert je u kafani \u201eKod engleske kraljice\u201c otvorio stovari\u0161te vina i fabriku \u0161ampanjca koja je proizvodila tri vrste popularnih penu\u0161avaca: sladunjavi, kiseli i opori. Roba je nai\u0161la na dobar prijem kod kupaca, me\u0111utim, rat je doprineo da fabrika prerano prestane sa proizvodnjom.\u00a0 \u00a0|\u00a0<\/p>\n<\/p><\/div>\n![\"Klaudije](\"https:\/\/www.vino.rs\/images\/stories\/sekcije\/blogeri\/zoran-rapajic\/2025\/vrsac\/1_Klaudije-Florimund-Mersi.jpg\")
<\/p>\nKlaudije Florimund Mersi<\/h6>\n
\n<\/figure>\n![\"3](\"https:\/\/www.vino.rs\/images\/stories\/sekcije\/blogeri\/zoran-rapajic\/2025\/vrsac\/3_Dvorac-porodice-Lazarevic.jpg\")
<\/p>\nDvorac porodice Lazarevi\u0107 krajem 19. veka<\/h6>\n
\n<\/figure>\n![\"Etikete](\"https:\/\/www.vino.rs\/images\/stories\/sekcije\/blogeri\/zoran-rapajic\/2025\/vrsac\/4_Etikete-iz-vinarije-Chateau-Mercy.jpg\")
<\/p>\nEtikete iz vinarije Chateau Mercy<\/h6>\n
\n<\/figure>\n