![\"\"](\"https:\/\/www.agrofin.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/09\/kukuruz-foto-pixabay-e1629095098826.jpg\" "\\"\\"\/")
<\/a><\/p>\n
\n
\n <\/a>\n<\/div>\n<\/div>\n
Pod kukuruzom je u Srbiji zasejano ne\u0161to vi\u0161e od milion hektara oranica. Ova ratarska kultura ve\u0107 godinama dominira u \u017eabaljskom ataru koji se prostire na 31.000 hektara. Ratari iz ove op\u0161tine ka\u017eu da je dugotrajan su\u0161an period uticao na to da kukuruz ne izgleda dobro i da se sigurno ne mogu o\u010dekivati visoki prinosi.<\/p>\n
\u201e\u0160teta od su\u0161e prakti\u010dno je nepopravljiva, a prinose koje o\u010dekujemo u zavisnosti su od poteza atara i od toga kako je ko obra\u0111ivao zemlju. Od tri do pet tona po hektaru je neki realan prinos koji se mo\u017ee o\u010dekivati\u201c<\/em>, rekao je Vladimir \u010conki\u0107, zamenik predsednika Op\u0161tine \u017dabalj.<\/p>\n Kakav su o\u010dekivanja ratara o otkupnoj ceni \u201e\u017eutog zrna\u201c?<\/p>\n \u201eSvakako bi trebalo da bude ve\u0107a od 25 dinara za kilogram, a \u010dak ni ta cena za nas nije prihvatljiva, kada uporedimo sa tro\u0161kovimma za mineralno \u0111ubrivo, semena i hemiju za tretiranje koja je znatno poskupela\u201c<\/em>, rekla je proizvo\u0111a\u010d Mirjana \u0160erkov.<\/p>\n U kojoj meri \u0107e se kukuriz ispuniti o\u010dekivanja \u017eabaljskih proizvo\u0111a\u010da zavisi\u0107e, izme\u0111u ostalog , ne samo od njihove ve\u0107 i od proizvodnje na globalnom nivou kao i stanja na zalihama i od odnosa ponude i potra\u017enje.<\/p>\n B.K.<\/p>\n
\n
\n <\/a>\n<\/div>\n<\/div>\n