Potraga za plemenitim metalom se nastavlja.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/bizportal.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/shutterstock_567952783.jpg\")
<\/div>\nRudnici zlata u Srbiji, ili oni koji su u fazi istra\u017eivanja uvek su, razumljivo, bili zanimljivi i gra\u0111anima i dr\u017eavi i investitorima. Pri\u010da o ovom plemenitom metalu ponovo je aktuelizovana izjavom Aleksandra Vu\u010di\u0107a, predsednika Srbije, koji je krajem pro\u0161le godine rekao da je u na\u0161oj zemlji prona\u0111eno sasvim novo nalazi\u0161te zlata.<\/p>\n
I dok nije poznato na kojoj ta\u010dno lokaciji se to zlato nalazi, ovih dana se u javnosti ponovo pominje i nalazi\u0161te zlata kod \u017dagubice, koje je, prema re\u010dima stru\u010dnjaka, trenutno u fazi izrade elaborata o tamo\u0161njim rezervama.<\/p>\n
\u017dagubica, preciznije, prostor \u201ePotaj \u010cuka \u2013 Tisnica\u201d odavno je zanimljiv firmama koje sa bave istra\u017eivanjem rude plemenitog metala. Jo\u0161 2011. godine, mediji su izve\u0161tavali o obimnim radovima koje tamo sprovodi firma \u201eAvala risorsis\u201d i da je otkriveno zlato koje po svom tipu pojavljivanja podse\u0107a na ono koje je otkriveno u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Nevada. Prilikom bu\u0161enja i istra\u017eivanja zemlji\u0161ta tada je bilo zaposleno oko 100 ljudi iz \u017dagubice i okoline, a prema izve\u0161tajima, zlato je otkriveno na 200, 300, pa \u010dak i 500 metara dubine. Istra\u017eivanja su trajala sve do 2017. godine.<\/p>\n
Kako da sve bude ekolo\u0161ki prihvatljivo?<\/h2>\n
Dugo se nije pisalo o ovim ista\u017eivanjima, sve dok u septembru 2021. godine Ministarstvo gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture nije objavio rani javni uvid elaborata za eksploataciju zlata na istra\u017enom prostoru \u201ePotaj \u010cuka \u2013 Tisnica\u201c.<\/p>\n
\u2013 Le\u017ei\u0161ta zlata budu\u0107eg rudnika \u201ePotaj \u010duka \u2013 Tisnica\u201d nalaze se u jugoisto\u010dnom delu Op\u0161tine \u017dagubica. Istra\u017eni prostor obuhvata i deo Op\u0161tine Majdanpek. Predvi\u0111eno je da se ruda zlata eksploati\u0161e putem povr\u0161inskih kopova. Prerada oksidne rude vr\u0161i\u0107e se metodom lu\u017eenja. Prerada rude obuhvata drobljenje, mlevenje, lu\u017eenje i druge procedure radi dobijanja zlata. Kompleks rudnika \u0107e sadr\u017eati, pored kopova i postrojenja za lu\u017eenje na gomili, postrojenja za drobljenje i aglomeraciju, ADR postrojenje, odlagali\u0161ta jalovine iz kopova \u2013 pi\u0161e, izme\u0111u ostalog, u elaboratu.<\/p>\n Tu se navodi i da se le\u017ei\u0161ta zlata se nalaze u severozapadnom delu Timo\u010dkog magmatskog kompleksa u Isto\u010dnoj Srbiji i pripadaju \u0161irem podru\u010dju takozvanog zlatnog karpatskog prstena, kao jednog od najperspektivnijih \u201ezlatonosnih\u201c podru\u010dja.<\/p>\n Deo elaborata je posve\u0107en i natrijum cijanidu, koji je neophodan za dobijanje zlata iz rude, \u0161to je i najsporniji deo proizvodnog procesa, i vi\u0161e puta je kritikovan od strane ekolo\u0161kih udru\u017eenja. Tvorci elaborata isti\u010du da \u0107e transport i skladi\u0161tenje cijanida biti u skladu sa me\u0111unarodnim kodeksom za upravljanje cijanidom, kako bi se osigurala bezbednost i za\u0161tita \u017eivotne sredine.<\/p>\n \u2013 Predvi\u0111a se dvostruka geomembrana ispod unutranjeg bazena za preradu, pri \u010demu je duga geomembrana predvi\u0111ena radi detekcije i potpunog spre\u010davanja curenja otpadne vode iz bazena \u2013 navodi se u elaboratu, kao i podatak da se metoda \u201elu\u017eenja zlata cijanidom\u201c primenjuje u 400 postrojenja za preradu \u0161irom sveta, i to u zemljama poput SAD-a, Finske, Australije i Kanade.<\/p>\n Isti\u010de se i da savremena tehnologija koristi cijanid za proizvodnju plemenitih metala isklju\u010divo u zatvorenom sistemu i \u010ditav proces ekstrakcije se kontinuirano i u potpunosti prati digitalno i da\u00a0 Evropska unija takav proizvodni proces smatra najboljom dostupnom tehnikom.<\/p>\n Prema postoje\u0107im informacijama, mada zvani\u010dna brojka nije objavljena, na podru\u010dju \u201ePotaj \u010cuka \u2013 Tisnica\u201d postoji 19 tona rude zlata.<\/p>\n Ovih dana, kanadska kompanija \u201eDandee precious metals\u201d, pod \u010dijim okriljem radi Avala risorsis, saop\u0161tila je da je dobila dozvolu za istra\u017eivanje na prostoru \u010coka Rakita, kao i da \u0107e inicijalne rezultate sa tog terena imati ve\u0107 ovog meseca. Tako\u0111e, prema poslednjim informacijama, javna rasprava oko otvaranja Rudnika \u201ePotaj \u010cuka \u2013 Lisnica\u201d trebalo bi da se odr\u017ei do kraja juna ove godine.<\/p>\n<\/p><\/div>\n![\"\"](\"https:\/\/bizportal.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/shutterstock_776675626.jpg\")
Kana\u0111ani najavljuju nastavak radova<\/h2>\n