U najnovijem napadu<\/a> u utorak, 1. oktobra, Iran je ispalio oko 200 raketa na Izrael, koji je koristio sve sisteme protivraketne odbrane da im se suprotstavi.<\/p>\nIzrael ima nekoliko sistema protivvazdu\u0161ne odbrane, od kojih je svaki napravljen da presre\u0107e dolaze\u0107e rakete na razli\u010ditim visinama i udaljenostima.<\/p>\n
Gvozdena kupola, najpoznatiji izraelski raketni \u0161tit, slu\u017ei za presretanje raketa kratkog dometa, kao i granata i minobaca\u010da, ispaljenih sa udaljenosti do 70 kilometara.<\/p>\n
Davidova pra\u0107ka je namenjen uni\u0161tavanju raketa ve\u0107eg dometa, krstare\u0107ih projektila i balisti\u010dkih projektila dugog dometa, ispaljenih sa udaljenosti do 300 kilometara.<\/p>\n
Strela 2 i Strela 3 \u0161tite nebo od balisti\u010dkih projektila srednjeg i dugog dometa kada su udaljene do 2.400 km.<\/p>\n BBC<\/footer>\n<\/figure>\nKako funkcioni\u0161e Gvozdena kupola? <\/h3>\n Gvozdena kupola je deo \u0161irokog sistema odbrambenog raketnog sistema koji funkcioni\u0161e iznad Izraela, a koji ko\u0161ta milijarde dolara.<\/p>\n
Sistem koristi radar za pra\u0107enje dolaze\u0107ih projektila, a zatim ispaljuje dve rakete-presreta\u010de da bi ih oborio.<\/p>\n
Tehnologija pravi razliku izme\u0111u projektila koji \u0107e verovatno pogoditi izgra\u0111ena podru\u010dja i onih koji \u0107e proma\u0161iti cilj.<\/p>\n
Ciljani su i oboreni samo oni projektili koji se kre\u0107u prema gradovima, \u0161to \u010dini sistem isplativijim.<\/p>\n
Izraelska vojska tvrdi da Gvozdena kupola uni\u0161tava 90 odsto raketa koje cilja. <\/p>\n
Smatra se da svaka njegova rakete Tamir ko\u0161ta oko 50.000 dolara.<\/p>\n REUTERS\/Hannah McKay\/File Photo<\/footer>Sistem Gvozdena kupola<\/figcaption><\/figure>\nSistemi su postavljeni \u0161irom Izraela, a svaka baterija se sastoji od tri ili \u010detiri lansera, od kojih svaki ima 20 projektila presreta\u010da.<\/p>\n
Razvijen je posle rata Izraela i Hezbolaha 2006. godine, kada je libanska grupa ispalila skoro 4.000 raketa na Izrael, nanev\u0161i ogromnu \u0161tetu i ubiv\u0161i desetine gra\u0111ana.<\/p>\n
Sistem Gvozdena kupola su, u saradnji sa Amerikancima, razvile izraelske firme Rafael Advanced Defense Systems<\/em> i Israel Aerospace Industries<\/em>.<\/p>\nAmerika je u ovaj projekat ulo\u017eila vi\u0161e od 200 miliona dolara.<\/p>\n
Sistem je raspore\u0111en 2011. godine i prvi put je kori\u0161\u0107en u borbi te godine, presre\u0107u\u0107i raketu ispaljenu iz Gaze, palestinske enklave kojom od 2007. godine upravlja Hamas.<\/p>\n BBC<\/footer>Gvozdena kupola<\/figcaption><\/figure>\nKako radi Davidova pra\u0107ka?<\/h3>\n Davidova pra\u0107ka, na hebrejskom nazvana \u201e\u010carobni \u0161tapi\u0107”, mo\u017ee da presre\u0107e projektile na udaljenosti do 300 kilometara.<\/p>\n
Kori\u0161\u0107en je u septembru 2024. za obaranje balisti\u010dke rakete koju je ispalio Hezbolah iz Libana. <\/p>\n
Izraelska vojska je rekla da je projektil bio bio iranske proizvodnji Kadr-1 – balisti\u010dka raketi srednjeg dometa koja mo\u017ee da nosi bojevu glavu od 700 do 1.000 kilograma.<\/p>\n
Dok je Hezbolah saop\u0161tio da je projektil bio usmeren na sedi\u0161te obave\u0161tajne agencije Mosada u Tel Avivu, izraelska vojska je tvrdila da se kretala prema stambenoj zoni.<\/p>\n BBC<\/footer>\n<\/figure>\nDavidovu pra\u0107ku zajedni\u010dki su razvili Rafael Advanced Defense Systems<\/em> iz Izraela i ameri\u010dki Raytheon<\/em>. <\/p>\nPrvi put je postavljen 2017. godine.<\/p>\n
Njegove rakete \u201eStaner” su napravljene da obaraju balisti\u010dke rakete kratkog, srednjeg i dugog dometa na malim visinama. <\/p>\n
Kao i Gvozdena kupola, i ovaj sistem cilja samo rakete koje prete naseljenim podru\u010djima.<\/p>\n
Davidova pra\u0107ka slu\u017ei i za presretanje aviona, dronova i krstare\u0107ih projektila.<\/p>\n
Svaka raketa koju ispaljuje ovaj sistem ko\u0161ta oko milion dolara.<\/p>\n ATEF SAFADI\/EPA-EFE\/REX\/Shutterstock <\/footer>Dejstvo izraelske protivazdu\u0161ne odbrane<\/figcaption><\/figure>\nKako funkcioni\u0161u rakete sistema Strela?<\/h3>\n Strela 2 je dizajnirana da uni\u0161ti balisti\u010dke rakete kratkog i srednjeg dometa dok lete kroz gornju atmosferu, oko 50 kilometara iznad Zemlje.<\/p>\n
Rad na sistemu zapo\u010det je posle Prvog zalivskog rata 1991. godine, kada je Irak ispalio desetine sovjetskih projektila Skad na Izrael. <\/p>\n
Ovaj protivavzdu\u0161ni sistem u upotrebi je od 2000. godine.<\/p>\n
Strela 2 mo\u017ee da otkrije projektile sa udaljenosti od 500 kilometara. <\/p>\n
Presre\u0107e ih na relativno malom dometu – na udaljenostima do 100 km od mesta lansiranja. <\/p>\n
Njegove rakete putuju devet puta ve\u0107om brzinom od zvuka i mo\u017ee da ih ih ispali na do 14 ciljeva odjednom.<\/p>\n
Strela 2 je navodno prvi put upotrebljena u borbi 2017. godine, za obaranje sirijske rakete zemlja-vazduh.<\/p>\n
Sistem Strela 3 prvi put je raspore\u0111en 2017. godine i osmi\u0161ljen je da presre\u0107e balisti\u010dke rakete dugog dometa dok putuju na vrhu svog luka, izvan Zemljine atmosfere. <\/p>\n
Ima domet od 2.400 kilometara.<\/p>\n
Uveden je u upotrebu 2017. godine, a prvi put je upotrebljen u borbi 2023. godine, za presretanje balisti\u010dke rakete koju su jemenski pobunjenici Huti ispalili na priobalni grad Eilat, na jugu Izraela.<\/p>\n
Sistem Strela 3 zajedni\u010dki su razvile dr\u017eavna kompanija Israel Aerospace Industries <\/em>i ameri\u010dki Boing.<\/p>\nSvi izraelski protivraketni odbrambeni sistemi kori\u0161\u0107eni su da se suprotstave masovnom napadu dronovima i raketama iz Irana u aprilu 2024.<\/p>\n
Oni, kao i borbeni avioni iz SAD, Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, oborili su 300 iranskih projektila, saop\u0161tila je tada izraelska vojska.<\/p>\n
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas <\/strong>OVDE<\/a>. <\/strong><\/p>\nPratite nas na <\/em>Fejsbuku<\/a>, <\/em>Tviteru<\/a>, <\/em>Instagramu<\/a>, <\/em>Jutjubu<\/a> i <\/em>Vajberu<\/a>. Ako imate predlog teme za nas, javite se na <\/em>[email\u00a0protected]<\/a><\/p>\n