Najstariji sa\u010duvani pisani trag o Zaje\u010daru poti\u010de iz turskih teftera iz 1466.godine, ali se ne zna pouzdano kako je grad dobio ime. Po jednom tuma\u010denju po zecu, \u0161to se nekada izgovaralo zajac ili zajek, po drugom se \u201ezasluga\u201c pripisuje pa\u0161i iz Vidina Said A\u0161aru, dok ima i onih koji zastupaju tezu da je u osnovi imena grada re\u010d \u201esaettia\u201c, odnosno strela.<\/p>\n
Ovo sigurno znaju mnogi, koji se, rekle bi Suzana, Jelica i Nina, autorke knjige \u201eZaje\u010dar \u010darobna pri\u010da\u201c ose\u0107aju Zaje\u010darcima po poreklu, ro\u0111enju ili opredeljenju, ali su im\u00a0 verovatno nepoznati mnogi podaci iz petovekovne pisane istorije grada prikupljeni i objavljeni u ovoj monografiji grada na Timoku.<\/p>\n
Pri\u010de o Zaje\u010daru, od Osmanlijskog carstva do 2006.godine, upotpunjene su autenti\u010dnim fotografijama i dokumentima.<\/p>\n
Glavna zaje\u010darska ulica<\/p>\n Bogata istorija, po\u010deci obrazovnog i kulturnog razvoja,\u00a0 politi\u010dki prvaci, privredni giganti, \u017eivoti obi\u010dnih ljudi koji su utkali sebe u pore grada, zajedno \u010dine magi\u010dnu pri\u010du, koja se \u010dita bez daha.<\/p>\n Od mno\u0161tva podataka izdvajaju se: po\u010detak rada prve privatne \u0161kole 1830.godine, osnivanje Timo\u010dke eparhije \u010detiri godine kasnije, izgradnja prve kaldrme, otvaranje prve javne biblioteke, bolnice, pivare, rudnika kamenog uglja na Vr\u0161koj \u010cuki i pu\u0161tanje u saobra\u0107aj industrijske pruge Vr\u0161ka \u010cuka-Radujevac.<\/p>\n Hroni\u010dari su zabele\u017eili i da je 1895.godine Jelena Kofa imala prvu javnu ku\u0107u u Zaje\u010daru, dok je pozori\u0161te \u201eGunduli\u0107\u201c po\u010delo da radi tek 1911.godine, a bioskop \u201eTimok\u201c tri godine nakon toga.<\/p>\n Bioskop \u201cTimok\u201d<\/p>\n Hajduk Veljko Petrovi\u0107, Adam Bogosavljevi\u0107, Nikola Pa\u0161i\u0107, \u0110or\u0111e Gen\u010di\u0107, Nikola Colovi\u0107\u2026istorijske su li\u010dnosti kojima se pokoljenja Zaje\u010daraca ponose.<\/p>\n Nikola Pa\u0161i\u0107<\/p>\n I sada se spominje ime Milana Miljkovi\u0107a, gradona\u010delnika iz dvadesetih godina pro\u0161log veka, \u010dijom je zaslugom po\u0161umnjena Kraljevica, sagra\u0111ena elektri\u010dna centrala i groblje, grad komunalno ure\u0111en. Bio je i vlasnik jednog od prvih automobila u Zaje\u010daru.<\/p>\n O svakoj od starih zaje\u010darskih porodica i impozantnim gra\u0111evinama koje su i danas znamenitosti grada, mogu se ispisati \u010ditavi romani.<\/p>\n Posleratne generacije pamte i zlatno vreme Zaje\u010dara, velike fabrike i blagostanje, Bokserski klub \u201eKristal\u201c, legendu Zorana Radmilovi\u0107a\u2026<\/p>\n Grad je bio i ostao prepoznatljiv po Carskoj palati Feliks Romulijani, Gitarijadi, Zoranovim danima, Zaje\u010darskom pivu\u2026<\/p>\n \u010cudesnu pri\u010du nastavljaju neki novi klinci\u2026<\/p>\n![\"zajecar-ulica\"](\"http:\/\/novojutr.mycpanel.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/01\/zajecar-ulica.jpg\")
<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n