\u201eMalo koji okrug se mo\u017ee pohvaliti tako raznovrsnim turisti\u010dkim potencijalima kao \u0161to je to Topli\u010dki. Ipak, ve\u0107ina tih potencijala nije u dovoljnoj meri iskori\u0161\u0107ena. To se odnosi kako na prirodne tako i na antropogene potencijale. Najmanje iskori\u0161\u0107eni potencijali su u op\u0161tinama \u017ditora\u0111a, Blace i Prokuplje. Op\u0161tina Kur\u0161umlija je jedina op\u0161tina u Srbiji koja na svojoj teritoriji ima \u010dak 3 banje od kojih Kur\u0161umlijska banja nije dugo radila iako ima lekovite vode koje su nekada bile poznate \u0161irom sveta. Park prirode Radan krije brojne misterije i postoji ogroman potencijal. Epigenija reke Toplice je jedinstvena pojava o kojoj se retko pri\u010da. Najve\u0107i problem kod ve\u0107ine potencijala je neadekvatna turisti\u010dka infrastruktura i sam prilaz do lokaliteta\u201c.<\/h4>\n
Ovim re\u010dima prof. dr Marko Ga\u0161i\u0107 po\u010dinje razgovor za Plodnu zemlju<\/em>. Pravi sagovornik na temu potencijala turisti\u010dke ponude Srbije. Od 2012. prof. Ga\u0161i\u0107 <\/strong>radi na Visokoj poslovnoj \u0161koli strukovnih studija Blace, najpre kao saradnik u nastavi, zatim kao asistent a 2018. godine je izabran za profesora strukovnih studija. \u0160kola je u me\u0111uvremenu pro\u0161la kroz proces transformacije i sada posluje u sklopu Akademije strukovnih studija Ju\u017ena Srbija kao Odsek za poslovne studije Blace. U skopu Akademije je ukupno pet odseka. Nastavu dr\u017ei iz turisti\u010dkih predmeta: Ekonomika turizma, turisti\u010dka geografija i selektivni oblici turizma. Od 2016. godine je anga\u017eovan honorarno i na poslovima marketinga u AD \u201ePlaninka\u201c u \u010dijem sastavu posluju Prolom i Lukovska banja a od pro\u0161le godine i Kur\u0161umlijska banja.\u00a0Na\u0161 sagovornik trenutno pi\u0161e knjigu \u201eTurizam u Srbiji \u2013 izazovi i perspektive\u201c.<\/p>\n \u201ePored svih negativnih uticaja koje je pandemija imala na turizam, pozitivna stvar je \u0161to su gra\u0111ani Srbije na trenutak zastali i uverili se u prirodne i kulturne lepote koje nam Srbija pru\u017ea u izobilju. Uvek smo mislili da ono \u0161to je van granica na\u0161e zemlje je lep\u0161e i bolje. Pandemija nas je uverila da postoji toliko toga \u0161to treba obi\u0107i i videti. Zatvaranje granica je sa jedne strane primoralo gra\u0111ane da pro\u0161lu godinu provedu u svojoj zemlji na nekoj od poznatih ili manje poznatih destinacija a sa druge strane uverilo i \u010ditavu naciju da je mogu\u0107e provesti odmor u zemlji koja nema more ali ima banje, planine, sela, bogato kulturno nasle\u0111e. Tokom \u010ditave pro\u0161le godine dru\u0161tvene mre\u017ee su bile preplavljene divnim fotografijama iz svih krajeva zemlje, za mnoge se \u010dak smatralo da je nemogu\u0107e da su napravljene u Srbiji. Mesta koja su nekada sporadi\u010dno pose\u0107ivana kona\u010dno su iza\u0161la u prvi plan. Pa\u017enju doma\u0107eg turiste nakon pandemije treba zadr\u017eati pre svega kroz stalnu promociju prirodnih i kulturnih lepota na\u0161e zemlje uz poziv da provedu \u0161to vi\u0161e vremena u prirodi i posvete se prou\u010davanju svoje zemlje. Postoji trend da ljudi sve vi\u0161e \u017eele da svoj odmor provedu kombinuju\u0107i kra\u0107a a \u010de\u0161\u0107a putovanja\u201c.\u00a0<\/p>\n \u201eZainteresovanost za lekovite vode i blato nikada nije ni prestajala. Na\u0161a zemlja se mo\u017ee pohvaliti velikim brojem lekovitih termomineralnih izvora koji su osnova za razvoj banja i lekovitim blatom koje se mo\u017ee koristiti u razli\u010diti svrhe, bilo za odre\u0111ene kreme za lice ili u terapeutske svrhe. Koncept banja se danas delimi\u010dno promenio ali i dalje su osnova razvoja lekoviti izvori. Za razliku od ustaljenog shvatanja da su banje namenjene iskulju\u010divo starijoj populaciji danas je sve vi\u0161e mladih ljudi koji pose\u0107uju banje i u\u017eivaju u lekovitim faktorima. Posebno su banje postale primamljive za porodice sa decom. Zbog toga se i sadr\u017eaji u banjama oboga\u0107uju pa je tako sve vi\u0161e banja sa wellness sadr\u017eajima, igraonicama za decu i animatorima koji upotpunjuju boravak dece, organizovane \u0161etnje stazama zdravlja, \u0161umski wellness i obilazak kulturno istorijskih sadr\u017eaja\u201c.\u00a0<\/p>\n \u201eZdravstveni turizam je dobio na zna\u010daju, posebno od pro\u0161le godine kako je aktuelna pandemija. Ljudi su sve vi\u0161e \u017eeljni prirode i ruralnog ambijenta. Potrebna im je sloboda i beg od svakodnevnice gde su izlo\u017eeni stresu i vestima o pandemiji. U tom kontekstu su i banje postala mesta gde mogu da u\u017eivaju u \u010distom vazduhu, netaknutoj prirodi, organskim proizvodima i vrhunskim medicinskim terapijama kako bi se ponovo vratili u ravnote\u017eu i neophodan balans. Prolom i Lukovska banja su godinama unazad prepoznate kao banje gde gosti mogu da u\u017eivaju u lekovitim prirodnim faktorima i tradicionalno se tra\u017ei mesto vi\u0161e. Iz tog razloga se gradi jo\u0161 jedan hotel u Lukovskoj banji koji \u0107e imati 4* a uskoro \u0107e i Kur\u0161umlijska banja zasijati u punom sjaju sa hotelom visoke kategorije. Istovremeno se i wellness turizam menja pa je sada vi\u0161e akcenat na zdravstvenom wellnessu a ne na wellnessu koji podrazumeva isklju\u010divo opu\u0161tanje i relaksaciju\u201c.\u00a0<\/p>\n Nau\u010dni rad \u201eMaterijalna baza razvoja turizma na prostoru Topli\u010dkog okruga\u201c je jedan od velikog broja mojih radova koji je posve\u0107en Topli\u010dkom okrugu i potencijalima koji se ovde nalaze. Rad je nastao prilikom pisanja doktorata \u201eTurizam u funkciji razvoja ruralnih podru\u010dja Ju\u017ene i Isto\u010dne Srbije\u201c. Materijalna baza u ovom okrugu je bogata kako prirodnim tako i antropogenim potencijalima koji su jo\u0161 uvek samo delimi\u010dno iskori\u0161\u0107eni. Na osnovu raspolo\u017eivih turisti\u010dkih potencijala mogu\u0107e je razviti \u0161iroku lepezu turisti\u010dkih proizvoda, koji zadovoljavaju sve segmente turisti\u010dke tra\u017enje kako na doma\u0107em tako i na me\u0111unarodnom turisti\u010dkom tr\u017ei\u0161tu. Materijalna baza razvoja turizma ovog okruga predstavlja veoma va\u017ean element sveokupne turisti\u010dke ponude. Ovom okrugu do sada nije posve\u0107ivana velika pa\u017enja ali se situacija polako menja kako se menjaju i potrebe turista i \u017eelja za izolovanim podru\u010djima gde \u0107e mo\u0107i maksimalno da se opuste i budu u harmoniji sa prirodom. Potrebno je posvetiti ve\u0107u pa\u017enju sme\u0161tajnim i ugostiteljskim objektima, sportsko-rekreativnim objektima i infrastrukturi.\u00a0<\/p>\n \u201eMislim da se stvari kre\u0107u u pravom smeru, \u0161to pokazuju i podaci o broju no\u0107enja i zainteresovanosti za Prolom i Lukovsku banju. Prolom banja godinama svoj imid\u017e gradi na lekovitoj Prolom vodi. Ponuda se menja u skladu sa trendovima koji se de\u0161avaju u okru\u017eenju ali je ipak osnova razvoja Prolom voda tako da su svi bazeni punjeni Prolom vodom a tretmani, billo medicinski ili tretmani lepote, su bazirani na Prolom vodi. Od pre par godina ponuda uklju\u010duje i aqua park tokom letnjih meseci tako da je nekima Prolom banja i zamena za more. Lukovska banja je relativno mlada banja ali je za kratko vreme postigla ogroman uspeh. Prvobitno igra\u0111en hotel Kopaonik 2000. godine je bio mali da primi sve goste koji su \u017eeleli da posete Lukovsku banju pa je zato izgra\u0111en i hotel Jelak 2009. godine. Me\u0111utim, potra\u017enja je rasla tako da se ove godine otvara i hotel Bela Jela visoke kategorije \u0161to je pokazatelj da banjski turizam ima perspektivu ako se stvari vode na pravi na\u010din. Lukovsku banju gosti nazivaju Mali zeleni raj<\/em> a kupanje na otvorenom tokom zimskih meseci je jedinstven do\u017eivljaj. Kur\u0161umlijska banja je u fazi rekonstrukcije i dogradnje a otvaranje se o\u010dekuje u maju slede\u0107e godine. Hotel \u0107e tako\u0111e imati 4* kao u Lukovskoj banji sa sadr\u017eajima kako za stariju tako i za mla\u0111u populaciju\u201c.\u00a0<\/p>\n<\/blockquote>\n \u201eTurizam je privredna grana koja se najbr\u017ee razvijala do same pandemije. Trenutno je u problemu ali se svi nadamo da \u0107e se to promeniti nakon izlaska iz pandemije. Izazovi sa kojima \u0107e se turizam suo\u010davati u narednom periodu se odnose pre svega na ljudski faktor. U pitanju su demografski trendovi (negativan prirodni prira\u0161taj, migracije, depopulacija, prostorni razme\u0161taj stanovni\u0161ta) i problem stru\u010dne radne snage. Turizam je sezonskog karaktera imaju\u0107i u vidu letnju i zimsku turisti\u010dku sezonu pa je veliki problem zadr\u017eati radnike u periodu kada nema dovoljno gostiju. Situacija se polako popravlja jer svi rade na produ\u017eetku turisti\u010dke sezone oboga\u0107ivanjem sadr\u017eaja. Problem su tako\u0111e infrastrukturna opremljenost (saobra\u0107ajna infrastruktura, komunalna infratsruktura, telekomunikacije).\u00a0 Za neke oblike turizma, poput ruralnog, problem su i finansije. Perspektive turizma u Srbiji, \u0161to je pokazala i pandemija, su okrenutost ka zdravim, sigurnim destinacijama u okru\u017eenju gde nema buke, stresa i zaga\u0111enja. Time se stvorila prilika za razvoj i unapre\u0111enje zdravstvenog, banjskog, ruralnog, eko turizma i svih onih oblika koji ne podrazumevaju masovnost\u201c.\u00a0<\/p>\n Visokoalkalna voda<\/a> koja PRODU\u017dAVA \u017eivotni vek Na Radanu izvor i punionica PROLOM VODE (FOTO galerija)<\/p>\n Nastanak jedne od najmla\u0111ih banja <\/a>u Srbiji PROLOM BANJE, a koja postoji jo\u0161 od doba Rimljana\u2026<\/p>\nKoliko je pandemija ima\/la presudan uticaj da gra\u0111ani Srbije spoznaju turisti\u010dke potencijale Srbije? Kako zadr\u017eati pa\u017enju doma\u0107eg turiste kada pandemija pro\u0111e i opet bude omogu\u0107eno putovanje \u0161irom sveta?<\/h2>\n
Pro\u0161la su vremena kada su turisti u banje dolazili zbog lekovite vode i blata, tra\u017ee se drugi sadr\u017eaji. Koji bi sadr\u017eaji bili primamljivi za goste banja?<\/h2>\n
U Evropi zdravstveni turizam bele\u017ei rast od 15 do 20 odsto godi\u0161nje. Kakvi su pokazatelji za Prolom banju i Lukovsku banju, pratimo li evropski prosek?\u00a0<\/h2>\n
\n
Napisali ste nau\u010dni rad \u201eMaterijalna baza razvoja turizma na podru\u010dju Topli\u010dkog okruga\u201c \u0161ta ste uvideli \u2013 \u0161ta je materijalna baza?<\/h2>\n
Da li \u0107emo iskoristiti ono \u0161to su nam jo\u0161 stari Rimljani ostavili na Balkanu, a u Topli\u010dkom kraju tu su tri banje?<\/h2>\n
\n
Pi\u0161ete knjigu \u201eTurizam u Srbiji \u2013 izazovi i perspektive\u201c. \u0160ta bi bili izazovi, a \u0161ta perspektive?<\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/plodnazemlja.com\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/DJavolja-varos-768x1024.jpg)
![\"\"](\"https:\/\/plodnazemlja.com\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/Lukovska-banja-1024x682.jpg)