U Zagrebu je slavni Walter Wolf proslavio 45 godina trijumfa u Formuli 1 u Monte Carlu. Slavlju se pridružio i Matjaž Tomlje koji ujedno slavi 35. godišnjicu lansiranja ekskluzivne kolekcije proizvoda za muškarce brenda Walter Wolf na tržište bivše Jugoslavije. Uz prisustvo medija slavljenik Walter Wolf proživeo je emocije koje su ga pratile na njegovom životnom uspehu. Naglasio je kako je tim Waltera Wolfa prvi u istoriji Formule 1 pobiedio na svom debiju u Argentini 1977. godine. Ove sezone pobedili su i u Monte Carlu i Kanadi. Walter Wolf je istakao da je svoj tim finansirao u potpunosti sam, a ne kao danas, kada je Formula 1 veliki biznis, gde sponzori plaćaju da se održava najveći cirkus na svetu. Walter Wolf pohvalio je Matjaža Tomljea za veliki poslovni uspeh jer su proizvodi Waltera Wolfa u poslednjih 35 godina ostvarili promet veći od 3 milijarde eura. Matjaž Tomlje zahvalio je Walteru Wolfu što mu je otvorio vrata u svet, koji je s Wolfom proputovao celi svet i upoznao mnoge važne ljude.
Kao bosonog dečak u kratkim pantalonama skupljao je staro gvožđe po Mariboru kako bi mogao kupiti kartu za bioskop, gde se divio američkim filmovima koji su predstavljali „američki san“. U to vreme nije ni zamišljao da će jednog dana upravljati vlastitim mlaznim avionom i helikopterom, upravljati brzom jahtom i voziti jedinstvene, ručno izrađene prototipove sportskih automobila napravljenih samo za njega. Tada mu nije bilo ni na kraj pameti da će imati momčad Formule 1 i napraviti vlastiti automobil koji će nositi njegovo ime, štoviše, da će taj automobil pobediti u najprestižnijoj trci u Monte Carlu. Nikada nije mislio da će postati idol mladima, kojima će dati inspiraciju za formulu uspeha. I Matjaž Tomlje je bio jedan od njih.Walter Wolf, rođen u Mariboru u Sloveniji, obogatio se ranih 1970-ih naftnim poslovima u Severnom moru i na moru Nigerije. S milionima je uspio ostvariti svoje snove. Kupovao je vile diljem sveta, od Azurne obale do Acapulca i Kanade, do zimske vile u prestižnom austrijskom alpskom letovalištu Lechu. Kupio je privatni mlaznjak, helikopter i naručio ručno izrađene luksuzne automobile. Godine 1975., zajedno s Gianpaolom Dallarom, koji je u to vrieme bio tehnički direktor u Lamborghiniju, gde su zajednički dizajnirali posebnu verziju prestižnog Lamborghinija, počeo se pojavljivati u boksu Franka Williamsa na F1 Grand Prix utrkama.
Wolf je pomogao timu da izađe iz krize i kupio im nekoliko Cosworth motora. Rođen je tim Wolf-Williams. Koristili su opremu i automobile Hesketh Racinga. Prema dogovoru, Hesketh 308C je tako preimenovan u Williams FW05. Vozači su postali Jacky Ickx i Francuz Michel Leclere, a kasnije i Arturo Merzario.
U to je vreme Williamsov tim bio u dugovima više od 140.000 funti. Wolf je otkupio dugove i preko noći kao vlasnik promenio brave, zabranivši Franku ulazak. Preimenovao je tim u Walter Wolf Racing. Tim je bio baziran na Bennett Roadu u Readingu. Timu se pridružio i Dr. Harvey Postlethwaite kao konstruktor automobila i oni su uverili glavnog dizajnera Patricka Heada da ostane u timu, dovodeći Petera Warra, menadžera tima, iz tima Lotus. Postlethwaiteov WR1 bio je proverena kombinacija Cosworthovog motora, Hewlandovog menjača i jednostavne aluminijske šasije. Kada se Jody Scheckter pridružio timu iz Tyrell tima, tim je dobio još jednog sjajnog trkača. Niko nije očekivao da će momčad pobediti na otvaranju sezone u Argentini. Inače, bila je to pobeda uz malo sreće, jer je Scheckter startovao s desete startne pozicije, nakon čega su šestorica natecatelja ispred njega rano završila utrku. Razočarani Frank Williams osnovao je Williams Grand Prix Engineering s Patrickom Headom. U istoj sezoni, Scheckter je osvojio VN Monaka i VN Kanade, dok je takođe uspeo doći do postolja još šest puta, što mu je na kraju pomoglo da završi drugi u ukupnom poretku iza Nikija Laude i četvrti među konstruktorima za Wolf tim. Momčad je ostala ista 1978., s Postlethwaiteom koji je napravio novi trkački automobil WR5 koji se pojavio na Velikoj nagradi Belgije. Scheckter je završio četvrti u Španiji i drugi u Nemačkoj, no WR5 je ubrzo zamenjen WR6, s kojim je sezonu završio trećim mestom na Velikoj nagradi SAD-a i drugim mestom na Velikoj nagradi Kanade. . Zauzeo je ukupno sedmo mesto. Na kraju godine Scheckter je prešao u Ferrari, a Wolf je angažovao Jamesa Hunta. Postlethwaite je dizajnirao WR7, sponzorisan od strane Olympusa. Automobil nije bio baš uspešan i ubrzo ga je nasledio WR8. Sredinom sezone, Hunt se odlučio povući, a Wolf ga je zamenio Kekeom Rosbergom. Wolf je dao priliku i Bobbyju Rahalu koji je za njega vozio dve trke u Americi. Nije se puno promenilo s novim WR9 i Wolf je odlučio da je njegova avantura s Formulom 1 gotova i prodao je tim Emersonu Fittipaldiju.
Osim svog angažmana u Formuli 1, Wolf je 1977. naručio prototip Can-Ama od Dallare za trke u Americi. Wolf je angažovao Chrisa Amona kao vozača, ali ga je sredinom sezone zamenio Gilles Villeneuve.
Godine 1978. Wolf je finansirao izgradnju Dallare, šasije Formule 3 poznate kao WD1, s kojom je Bobby Rahal vozio u bojama Wolfa na evropskim F3 trkama. U to su vreme Wolf i Ronald Thomson, bivši predsednik kompanije Phillip Morris, pokrenuli liniju luksuznih proizvoda za muškarce pod brendom Walter Wolf Racing, koja se promovisala na trkama Formule 1. Obuhvatala je mušku kozmetiku, mušku modu i druge visokokvalitetne proizvode s dozom sporta i glamura.
Japanski preduzetnik Hiranuma, koji je preuzeo licencu Walter Wolf Racinga za Japan, sponzorisao je Formulu 2 i trke prototipova te promovisao brend u Japanu brojnim pobedama u tamnoplavim i zlatnim automobilima. Walter Wolf, vlasnik tima Formule 1, sarađivao je s tvornicom Lamborghini 1970-ih i bio prijatelj s tadašnjim tehničkim direktorom, ing. Gian Paolo Dallaro. Tako je 1974. godine s Lamborghinijem razvio Countach 400S s prototipom 5-litarskog motora koji je razvijao 447 KS pri 7900 o/min i postizao 315 km/h. Dallara je opremila Countach Wolf Special velikim točkovima Pirelli P7, širine 315 na zadnjim pogonskim točkovima. Tako su morali biti prošireni blatobrani kako bi pokrili velike točkove. Ugrađeni su zadnji i prednji spojleri. Ovaj prvi automobil bio je jarko crvene boje.
Godine 1976. Wolf je kupio drugi Countach posebno napravljen za njega u kraljevsko plavoj boji. Poslednji Countach naručio je Wolf 1978. godine u tamnoplavoj boji timu Formule 1 s crvenim W. Ovaj je automobil bio izložen u Lamborghinijevom salonu na Ženevskom sajmu automobila. Još uvek nema zadnjeg krilca, ali AP trkačke kočnice sa šest klipova u kočionim čeljustima. Snaga kočenja mogla se podešavati iz kokpita. Spojka je takođe bila dvostrukog trkačkog dizajna. Kasnije je na vozilo ugrađeno i zadnje krilo koje se takođe moglo podešavati iz kokpita. Wolfov prototip bio je toliko uspešan da ga je tvornica 1980. počela prodavati drugim kupcima pod imenom LP 500 uz neke izmene.
Walter Wolf ponovno je osamdesetih iznenadio ljubitelje automobila vrlo posebnim hyper automobilom. Pobednički automobil s trke 24 sata Le Mansa, Porsche 935, prema Wolfovoj narudžbi za vožnju cestom su prilagodila braća Kremer iz okoline Kölna. Osnovnu šasiju, koja je bila serijski 911, Wolf je uvezao iz Kanade, tako da je automobil imao kanadske tablice i time zaobišao homologaciju. Automobil je imao potpuno iste performanse, odnosno 2,8-litarski motor s dve turbine, koji je razvijao 730 konjskih snaga i maksimalnu brzinu od preko 360 km/h. Jedina razlika u odnosu na takmičarski model bila je u tome što je unutrašnjost bila presvučena plavom kožom s amblemom W na meračima, sedištima i karoseriji. Wolf je s njim posetio i Jadransku oblalu, gde je izazvao veliko zanimanje.
Nadobudni Matjaž Tomlje, koji je sanjao o trkama Formule 1, prvi je put ugledao Waltera Wolfa kada je preskočio ogradu boksa Formule 1 na trci u austrijskom Zeltwegu i izbliza pogledao bolide svetskih marki . Tim Williamsa imao je parkiran svemirski automobil koji je više sličio podmornici Nautilus ili mlaznom lovcu. Bio je to ekskluzivni prototip Lamborghini Countach LP 500. Vlasnik se pre trke provozao svojim svemirskim automobilom po stazi i dobio veliki pljesak. Matjaž tada nije znao ko je taj misteriozni, kako se sam izrazio, „frajer“. Ali iduće godine ponovo je posetio Zeltweg i ubedio gospodina da želi voziti za njega. Tako je počelo njihovo prijateljstvo, putovanja po svetu, što je rezultiralo time da je Matjaž glamurozni brend WW doveo na jugoslavensko tržište i do danas generisao prodaju miliona luksuznih muških proizvoda koji do danas imaju promet više od 3 milijarde eura.
Source link
Walter Wolf – 45 godina trijumfa u Monte Carlu – Časopis Grad
