Po dužini trajanja bolesti lumbalni sindrom se deli na akutni (sa trajanjem manje od 6 nedelja), subakutni (6-12 nedelja) i hronični lumbalni bol (više od 12 nedelja). Duže trajanje lumbalnog sindroma može biti povezano sa pridruženim psihosocijalnim problemima, koji zahtevaju dodatnu i adekvatnu terapiju.
Lečenje lumbalnog sindroma
Lečenje zavisi od uzroka i kliničke manifestacije lumbalnog sindroma, odnosno lumboishialgije. Posle pregleda lekara specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, za svakog bolesnika ponaosob, pravi se plan lečenja. Tretman akutnog nespecifičnog lumbaga se tipično svodi na konzervativne mere, kao što je kraće mirovanje (ne duže od 2-3 dana) i to samo kod akutnog i intenzivnog bola, uz poštedu od provokativnih pokreta, ali bez pasivizacije i izbegavanja umerene dnevne aktivnosti.
Protiv bola se primenjuju odgovarajući medikamenti i drugi terapijski postupci među kojima su blokada bola elektroterapijom ili terapija laserom, a za brži oporavak mogu se primeniti i drugi terapijski principi kao što su ultrasonografija, kratkotalasna dijatermija, transkutana električna nervna stimulacija, interferencijalna terapija i druge vrste terapija.
Kada počne da se smanjuje intenzitet bola, tada se postepeno uvodi i intenzivira fizikalna terapija, uz primenu odgovarajućih vežbi. Tako se već u ranoj fazi može početi sa laganim statičkim vežbama, saglasno fizičkom stanju pacijenta, uz lagane šetnje, plivanje i neopterećujuće dnevne aktivnosti. Fizičke aktivnosti treba povećavati postepeno i progresivno, tokom nekoliko dana, pa i nedelja, sa ciljem jačanja mišića duž kičme, što obezbeđuje stabilnost donjeg dela kičmenog stuba (tzv „lumbalnog korseta”) i smanjenje pritiska između pršljenova. Bolesnik treba da spava na ravnoj postelji, na poslu da izbegava podizanje tereta pri savijenoj kičmi, da ne pravi nagle pokrete i uvrtanje kičme, a kod kuće treba sam da obavlja odgovarajuće vežbe za koje je edukovan.
Prevencija lumbaga
U prevenciji ponovnog nastanka lumbalnog sindroma ključna je svakodnevna primena ispravnog držanja tela i izbegavanje provokativnih položaja, pokreta i opterećenja tela, a za ovo se pacijent posebno edukuje. Takođe se preporučuje redukcija prekomerne telesne težine, prestanak pušenja, odgovarajuća i odmerena fizička aktivnost kao što su šetanje, trčanje, plivanje, vežbe istezanja, gimnastika i ostale mere, a po potrebi savetuje se i promena profesije i stila života ukoliko oni spadaju u faktore rizika.
U cilju prevencije preporučuje se korišćenje balneofizikalnih terapija – banjsko lečenje (preporuka 2x godišnje), koje podrazumeva sa jedne strane primenu prirodnog faktora (hidroterapija – kupanje u termomineralnim vodama, primenu lekovitog blata) i sa druge strane fizikalnih procedura (elektroterapija, manuelna masaža, kineziterapija).
Prognoza
Bolest je u većini slučajeva benigne prirode i ima dobru prognozu. Tegobe uglavnom prestaju posle nekoliko dana, ali mogu trajati i do 6 nedelja, pa i duže. Lečenje lumbalnog sindroma je prvenstveno konzervativno, ali je ponekad potrebno i hirurško lečenje koje je usmereno ka uklanjanju uzroka i sprečavanju ponovnog pojavljivanja bolesti.
U zaključku se može navesti da je lumbalni sindrom često oboljenje današnje populacije, u većini slučajeva benigne prirode, ali da zahteva adekvatnu terapiju uz aktivno uključivanje pacijenta. Izuzetno je važna prevencija ponovnog nastanka ovog sindroma za koju se pacijent edukuje i u koju se aktivno uključuje.
Source link
Lumbalni sindrom i lumboishialgija – Lukovska Banja
