Ето, дођосмо до краја и ове 2023. године. Завршава се један и почиње нови круг око Сунца. Поново ћемо на сусрету 31. децембра и 1. јануара да се ишчеститамо, изљубимо, у ”најлуђој” ноћи неко ће да се напева, наједе, напије, али шта год радио, проблеми које је донео до последњег дана старе, сачекаће га и у прво јутро нове. Оптимисти би рекли – наредна ће трајати дуже за дан, а песимисти да нам још само фале додатна 24 сата трајања преступне ’24. Обична или преступна, по неким веровањима ”баксузна”, у којој не би требало започињати озбиљне послове, не улазити у брак, нити садити воће јер ће рађати сваке друге године, чак сваке четврте, по горој верзији, нико не зна шта доноси.
Сигурно је да онај матори, седобради Деда Мраз, преварант, већ неколико ”новака” вешто избегава моју адресу. ОК, немам димњак па не може туда, али имам лифт, улазна врата па може да покуца. Испред јелке ништа не остави, ни пред вратима, потпуно сам код њега под ”игнор”. Писао сам му неколико година заредом, јавно, баш овде, али џаба. Не чита тај матори, вероватно целе године само дрема, једе, па зато има велики стомак, није га брига за холестерол и триглицериде. Можда га зеза што последњих година нема снега у време када би требало да дође, али видим по другима да то није сметало да их посети. Углавном, нисмо у доброј релацији, а кад боље размислим, и који ће ми. Оно што мени треба он нема у оној џачини. Уместо трица и кучина, могао би да учини да наредних 366 дана све ресетује на нормално. Да се првог јануара пробудимо насмејани, са више поверења у друге, да мало успори време па да година траје, а не да пролети док дланом о длан. Таман се навикнем да је почела, оно ето децембра, кити јелку, мисли о печеници, мењај календар.
Дај мало лаганог ритма, мало опуштенције, мало дана без трке, фрке, нервозе. Дај бар неколико дана за лежање у трави, са руком под главом, травком међ’ зубима и погледом који бесциљно лута по бистром плавом небу. Оних тренутака када можеш да кулираш тотално. Да нема више оних ликова који сваки дан паметују са ТВ екрана, оних пресипања из шупљег у празно, оне ”боље будућности” која и даље измиче и спрема се за неке друге, а то тако траје, брат брату, последњих тридесет и кусур година. Сви се труде за ”наше добро”, а оно никако да дође. Хајде да мало те доброте да осете у пракси сви, не само неки који мисле да умеју ходати по води. Дај бре, матори, проспи из тог џака мало више среће, осмеха, песме, радости по брдовитом Балкану, смањи тензије, или се лати пензије па седи у тој Лапонији међ’ ирвасима. Нема вајде од тебе.
Мора се свако, изгледа, за себе побринути да му предстојећа година са продуженим фебруаром буде боља. Требало би, иако је то тешко, избацити све токсичне ствари и ликове из окружења, сваку секунду потрошити на најбољи могући начин јер, реално, нико не зна када ће му бити свиран крај. Нема ништа од чекања да овај Деда Мраз или неки(о) други учини нешто за нас, морамо сами. Што се мене тиче, седобради у црвеном (који то лик може да носи црвени костим?), онај што гони јадне ирвасе по небу, (како се никад не огласи неко друштво за заштиту животиња да то прекине?) може да ”дилитне” моју адресу. Енде. Сам ћу се постарати за поклоне и испуњавање жеља. Све у складу са могућностима, радећи тешко и одлучно на томе да зацртано испуним.
У преступној години воће садити нећу, саксије су ми мале, женити се нећу, то сам одавно обавио (успешно), тако да ми је примарни циљ да се докотрљам до првог јануара ’25. а до тада ће просечна плата бити преко хиљаду евра, моја ваљда који евро већа, пензија ближа годину дана, па куд ћеш више. Матори праварант нека посећује оне који му још увек верују, њима нека доноси шарене лаже, са мном је завршио. Као да не могу наћи неки црвени џемпер и сам себи донети поклон, онако од срца, на време и тачно шта треба. Доста је било лагарије и завлачења. Баш ме занима шта ће тај лик уколико још неко реши да заврши са њим, коме ће говорити оно ”Хо, хо, хо”, усталом, наш је Божић Бата, а не овај производ Запада и гонич Рудолфа и другова.
Ето, одлука је пала. Деда Мразе, далеке ти стазе, сад још само да обрадујем самог себе, а мораћу и неке око мене. Оне због којих се будим свако јутро. Ви, ако хоћете, верујте Деда Мразу, лажите себе и даље, у сваком случају нека вам нова буде боља од ове, што, углавном, и неће бити тешко оствариво, зар не?
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
Source link
НАШИ СМО – Матори… – Lozničke novosti
