– Celo ovo mesto narod je zvao Kulom Orlovića Pavla jer je manastir nekada bio opasan zidinama sa najmanje jednom, a možda i više kula. Bili su sačuvani samo skromni ostaci tih zidina. Jedna kula je obnovljena i to je mesto gde su sadašnja palionica sveća i paraklis na spratu Crkve Svetog Jovana Bogoslova. Obnovu manastira, inače, započeo je otac Jovan, jeromonah iz Ravanice. On je dobio akt da bude nastojatelj. Kasnije smo mi izabrali igumaniju, mati Taisiju, a otac Jovan je od tada duhovnik manastira. Imamo još jednog jeromonaha i sada ima nas jedanaest monahinja i među najbrojnijim smo manastirima u Kruševačkoj eparhiji – priča monahinja Serafima.
Objašnjava da je prilikom obnove Bogorodičine crkve namera bila da se ona što pre završi kako bi se tu obavljala bogosluženja umesto u improvizovanom paraklisu u sali konaka:
– Naš Sveti Sava u Studeničkom tipiku kaže da manastir ima dušu i telo, da su telo manastira građevine i ono što je potrebno za telesni život monaha, a da je duša manastira bogosluženje. Nije bilo sredstava, a ni majstora da podignemo crkvu na tom mestu kakva je bila u 14. veku u vreme Starca Dionisija i kasnije, Venedikta. Mi smo smatrali da je najvažnije da se obnovi duša manastira, a to je služba. Da uspostavimo sva ona bogosluženja neophodna da bi se manastir nazvao manastirom, a to je sedam službi dnevno. Tako da je gradnja crkve počela u avgustu 2004, a već 14. oktobra naredne godine, za Pokrov, osveštao ju je vladika Ignatije položivši u Presto česticu mošti Svetog kneza Lazara.
Već 2006. godine, na Pokrov došlo je toliko vernika da nisu mogli da uđu u obnovljenu malu crkvu, pa je liturgija služena na otvorenom.
Source link
Čudesna svetinja ukraj grada Orlovića Pavla
