Случај Марице Михајловић, која је изнела сумње да јој је беба преминула од последица акушерског насиља, потресао је јавност у Србији и подстакао многе жене које су имале слично искуство да о томе јавно проговоре. Иако се чини да правни систем и институције ништа не предузимају, важно је указивати и пријављивати случајеве насиља које жене доживљавају у породилиштима широм Србије – истиче чланица Правног тима за помоћ жртвама акушерског насиља адвокаткиња Ивана Соковић Крсмановић.
Случајеви Милице Филиповић и Маје Симеуновић покренули су тему акушерског насиља у Србији 2022. године, након чега се неколико жена охрабрило да потражи правни савет и помоћ како да пријаве одговорне. То је подстакло три младе правнице да оснују Правни тим за помоћ жртвама акушерског насиља.
Колегинице Марина Мијатовић, Јелена Станковић и ја одлучиле да направимо истраживање, заправо студију, о третману жена у гинеколошко-акушерским установама у Србији и да сва та искуства и сведочанства жена предочимо, наравно уз једну правну потпору са правним прописима што националним, што међународним. Предали смо их свим надлежним институцијама републике Србије, Заштитнику грађана, Лекарској комори, Комори медицинских сестара и техничара и Министарству здравља… До дана данашњег ми нисмо добили одговор да је предузета било која радња у циљу макар провере навода које смо ми написали – истиче адвокаткиња Ивана Соковић Крсмановић.
Кроз истраживање идентификовале су чак 16 облика насиља којима су биле изложене труднице и породиље.
Буквано им говоре „краво“, „крмачо“, „кобило“, „види каква си“, „види колико си се угојила“… Вређање на свакој личној основи – изглед, неки сексистички коментари, изузетно груби прегледи… Жене су нам говориле да су се после појединих вагиналних прегледа осећале као да су силоване. Осим вербалног, имате случајеве и физичког насиља: шамарања, ударања, штипања, везања каишевима, до тода да се према женама предузимају процедуре, а да их нико не обавештава шта ће бити предузето. То је апсолутно противзаконито, јер је закон веома јасан и каже да се свака медицинска мера може предузети једино уколико се да пристанак, изричити или прећутан – истиче Соковић Крсмановић.
Забележени су и случајеви да упркос дозивању и молбама, жене нису добиле потребну помоћ, као што је то био случај код Милице Филиповић, чији се индуковани побачај завршио на ве-це шољи. Није нормално да вас неко вређа, да вам не укаже неопходну медицинску помоћ, да не добијете лек за ублажавање болова, истиче адвокаткиња и подсећа да је важно пријавити сваки случај акушерског насиља.
Прва адреса је начелник одељења, затим директор болнице, зштитник права пацијената, имамо и заштитника грађана, здравствену инспекцију – истиче Ивана.
Многе жене су демотивисане да пријаве насиље у породилиштима јер мисле да су лекари недодирљиви, каже Соковић Крсмановић, и додаје да пракса показује да уколико случај и дође до суда, наступају проблеми недостатка доказа и објективности судских вештака.
Ако Вас неко увреди, удари или примени било који од ових облика акушерског насиља, наравно да то неће написати у медицинском извештају или отпусној листи – то је илузорно очекивати. Друга ствар, код сведока – нико неће да сведочи! Или су ти медицински радници саучесници у томе, или просто неће из, како они кажу, колегијалних разлога да сведоче или просто нема сведока. Ту жене опет наилазе на препреку. Или опет имамо ситуацију да се медицинска документација исправља, неки подаци мењају, да просто не бисте могли да им уђете у траг или користите као доказ – каже правница Ивана Соковић Крсмановић.
Упркос бројним потешкоћама, Соковић Крсмановић истиче да је важно што су се жене оснажиле да проговоре о својим искуствима акушерског насиља. Додаје да се овакви случајеви догађају широм Србије, али да је женама у мањим срединама теже да о њима говоре, јер немају реалну могућност да избегну то породилиште или лекара приликом следеће трудноће и порођаја, који је за многе жене, нажалост, најтрауматичније животно искуство.
Подели на мрежама
Source link
Правни тим за помоћ жртвама акушерског насиља: Институције морају да реагују!
