Milica Mitrović iz Brvenice kod Raške imala je posao, ali maštala je da može da živi od onog što najviše voli da radi i sad stvara svoj svet ručno pletenih i heklanih predmeta od pliša i konca
Ljudska hrabrost ne očitava se samo u velikim odlukama, nego i u svakodnevnoj borbi, u sitnim koracima koje neko preduzima da bi obezbedio bolju budućnost za sebe i svoje najbliže. Milica Mitrović (33) iz Brvenice mlada je mama, ima sina Davida, a iako naizgled krhka, čvrsta je u svojoj veri da svako može da uradi ono što želi, samo ako veruje da će svi dani u kojima nam nije bilo lako – na kraju imati svoj smisao.
Prošlog leta napustila je posao koji je do tada radila. Obožava da vozi i vozila je kombi, taksi, radila i u taksi bazi, spretno i znalački, ali u njoj je sazrevala odluka o započinjanju sopstvenog biznisa i poslu koji će je celu ispunjavati. Mogućnost da za njegovo pokretanje dobije subvenciju Nacionalne sluđbe za samozapošljavanje bila joj je – dodatni vetar u leđa.
Pogledajte VIDEO priču o Milici:
– Ja sam svoje vreme čekala i dočekala – s osmehom na licu za portal Krug priča Milica i priseća se kako je majka njoj i sestri, kada su bile male, davalu u ruke konac i igle da pletu i zabave se dok ona obavlja kućne poslove. Ipak, nije, kako kaže, mnogo naučila, jer nije previše zainteresovana, pa na dan svoje svadbe, po običajima koji nalažu da mlada nešto isplete, nije bila baš uspešna.
U trudnoći – odjednom joj se javilo interesovanje za pletenje i heklanje, pa je zanat „krala“ od mame, strine, bake, svekrve. Moderno doba i svet interneta omogućili su joj da pogleda brojne tutorijale, a ti zanimljivi video klipovi svakog dana uvećavali su njeno znanje. Talenat je neosporno imala.
– Nosila sam igle svuda, čak i na posao, kod frizera. Radila sam neprestano i bila sam presrećna kada sam uradila prvi šal, pa onda prve cipelice za bebe od pliša, trake za kosu (šire i uže) za bebe i mame, haljinice, ćebence za bebe. Stalno doterujem svaki proizvod, pokušavam da svaki bude savršeniji od prethodnog, ali sam najsrećnija kada mi prezadovoljni kupci pošalju slike svojih beba koje na sebi imaju proizvode koje sam ja isplela ili isheklala svojom rukom – priča naša sagovornica.
Za izradu jednog seta u kojem se nalaze čarapice (koje, zapravo, budu i bebina prva obuća), kapica i maleni šal, potrebna su joj, kako navodi, tri do tri i po sata rada. Za to vreme – Milica uživa zamišljajući kako će se neko obradovati onom što ona stvara svojim rukama:
– Radim i tokom dana, ali najviše volim da pletem i heklam uveče, kada u kući svi spavaju. Tada pustim muziku za svoju dušu i zaista uživam u svom poslu. Ma, ništa mi teško nije!
Cene su joj, kako Milica ističe – sasvim pristupačne, a kakve su tačno, mogu da saznaju svi koji posete njen Instagram nalog @dami_handmade__
Sin je David, ona je Milica i odatle prvi deo naziva, a drugi je „da ime bude zvučnije”. U svakom slučaju, porudžbine sa društvenih mreža uveliko stižu i to je mogućnost koja Milici puno znači. ali su najbolje preporuke one usmene, koje se prenose od „od usta do usta“ i kad se zadovoljni kupac vrati da ponovo nešto kupi.
– Prodala sam prošle godine čarašice-cipelice za bebu jednoj devojci iz Čačka koja me je uz objavljenu njihovu fotografiju tagovala na svom nalogu, a onda su iz Čačka počele da stiću mnoge porudbine, a i danas su brojne – prepričava Milica.
Za subvenciju, bespovratna sredstva od 300.000 dinara koja je od Nacionalne službe dobila za samozapošljavanje, Milica je zahvalna, jer će joj, kako kaže, pomoći da ovećanje samopouzdanja i nezavisnosti:
Oni koji od Nacionalne službe dobiju bespovratno 300.000 dinara za samozapošljavanje često ističu da su im ona dala šansu da postanu finansijski nezavisni i sami kontrolišu svoj poslovni život, a Milica dodaje da će joj ona pomoći i da izmeri svoj talenat, snagu da planira i da balansira troškove i prihode.
– U najvažnijoj, prvoj godini poslovanja značiće mi mnogo, zato što je ovo ostvarenje mog sna da proširim posao koji volim.
Za sve one koji se, i pored snage koju, možda, osećaju uz želju da se i sami oprobaju u svetu privatnog preduzetništva, Milica ima važnu poruku:
– Nemaju čega da se plaše. Samo treba da budu uporni. Svaki početak je težak. Živimo u vremenu u kom ne znamo što donosi sutra, ali moja je želja da sve ovo traje mnogo duže od godinu dana. Za ono što želiš i voliš, uvek nađeš vreme – optimistična je Milica.
Ona će zauvek imati podršku svojih roditelja, ali i 12-ogodišnjeg sina Davida na kojeg je jako ponosna. David trenira fudbal i baš onog dana kada smo ih posetili imao je važan turnir, pa nismo imali priliku da ga upoznamo.
Na kraju priče, jasno je da je Milica oslonac svoje porodici i hrabra u suočavanju sa izazovima. Njena snaga leži u upornosti, nežnosti i hrabrosti da bude baš ono što jeste.
M. M. D.
Source link
Priča o ostvarenju jednog sna (VIDEO)
