Kod njih kupci postaju stalni čim prvi put probaju nešto od njihovih proizvoda; ove jeseni, po receptu baka proizvele su, ručno, dve i po tone samo ajvara, ali i dalje im je od količine važniji kvalitet
Jednu od preporuka za uspešno preduzetništvo, da „uspeh u poslu treba graditi oko nečega što volite, nečega što je neodvojivo od vas samih i što vam je beskrajno zanimljivo“, dve Mire iz Raške shvatile su na pravi način. One su danas deo, pre sedam godina osnovanog Udruženje „Golijski ukusi“ iz Raške i sasvim je jasno da Mirjana Popović i Mirjana Šaptović nisu samo dobre komšinice, već su jedna drugoj mnogo više od toga. Okupila ih je želja da od onoga što sjajno umeju da rade, naprave biznis i zarade dovoljno da budu zadovoljne i one i njihove pordice.
Bave se proizvodnjom domaće hrane, zimnice, sokova, džemova, ali kod njih kupci koji postaju stalni čim prvi put probaju nešto od njihovih proizvoda. Osim navedenog, od njih možete da kupite i domaći sir, kajmak, jaja, a dve Mire prave i sjajne pogače, hleb i kolače.
Počele su, pričaju za portal Krug – spontano, a ideja se desila iz dugodišnjeg druženja. Mirjana Popović je diplomirani ekonomista i bavi se prodajom Lupo Marshall proizvoda, a Mirjana Šaptović je, zvanično, nezaposlena.
Pogledajte celu emisiju:
– Bila sam u braku i rastala se zbog porodičnog nasilja. Mama sam dva dečaka, a po povratku kod roditelja, posao proizvodnje zimnice za prodaju započela sam zajedno sa njima. Onda su se pridružile i drugarice koje su deo udruženja, tako da naš posao raste i dalje – otkriva nam Mirjana Popović.
Mirjana Šaptović priseća se kako su počele tako što su najpre radile uslužno guljenje paprike za zimnicu:
– Za nas se sada zna. Dovoljno je, recimo, da na FB grupi „Raščanke“ postavimo objavu kad krene sezona zimnice i porudžbine odmah počnu da stižu. Za mene je posao proizvodnje hrane sa etiketom „Golijski ukusi“ i neka vrsta hobija. Trudim se da kroz njega doprinesem prvenstveno svojoj porodici, a onda i zajednici – kaže Mirjana Šaptović.
U početku su, prisećaju se naše sagovornice, isporučivale male količine kupcima, ali je sve proizvedeno bilo kvalitetno. Preporuka „od usta do usta“ pokazala se kao najbolja, pa je porasla i tražnja. Iskoristile su priliku da svoje proizvode prikažu u jesen, kada se u Raški održava nadaleko čuveni vašar, a posle toga počela je i ozbiljnija proizvodnja.
Njihovi proizvodi našli su se i na, zahtevnom, novopazarskom tržištu, ali i u Beču, Berlinu, Dortmundu, Minhenu…
Od količine im je, navode, uvek važniji kvalitet:
– Dvestota tegla mora da bude istog kvaliteta kao i prva, jer poverenje kupaca koji su oduševljeni kvalitetom želimo da sačuvamo. Rast proizvodnje nam je postepen, ali to i jeste naš cilj – kažu naše sagovornice.
Mira Šaptović sa osmehom ističe da nju guljenje paprika – opušta. Mira Popović dodaje da su kod njih septembar i oktobar (kao meseci udarni za pripremu zimnice), zapravo i najveseliji, jer se sve sprema uz druženje i šalu.
– Puno se tada radi, ali ništa nam nije teško i sve radimo sa uživanjem, uz muziku. Naporno jeste, ustajemo svakog jutra u četiri ili pola pet, ali sve uspevamo da stignemo, ispunjeni srećom kada vidimo pune tegle, jer znamo da će tu hranu neko da proba i u njoj da uživa – kaže Mira Popović.
Njena komšinica spremanje hrane upoređuje sa odlaskom u teretanu:
– Kada odeš besan, pa uhvatiš neki ritam i isprazniš se. Tako mi uhvatimo taktiku i onda sve ide čas posla. Jednostavno, to nam je – kao neka terapija. Nekada nam, naravno i dosadi, ali – sve se da izdržati.
Od slatkog programa naše sagovornice izdvajaju sokove, džemove, slatka, kompote:
– Sve proizvodimo od voća i povrća sa područja naše opštine, iz podgolijskih sela i sve radimo ručno, po receptima naših baka. Tu su furune, peći na drva… Ove jeseni proizveli smo oko dve i po tone ajvara, više od 100 tegli barene paprike, sokove, džemove, slatka. Svojoj deci se trudim da svakog dana obezbedim zdrave obroke, jer smatramo da je suština da i oni kasnije svojoj deci prenesu potrebu da se zdravo hrane. Volela bih da oni i nastave tradiciju „Golijskih ukusa“ – ističe Mira Popović.
Mira Šaptović dodaje kako je jasno da, kada bi sedela kod kuće, ne bi ništa privredila, niti bi bila u mogućnosti da finansijski pomogne deci:
– Od srca od ovoga isfinansiram odlazak svoje kćerke na turneju. Svi znamo kako se živi. Mi smo i podstanari. Supruga sam vojnog lica, a takve ženje „bije“ glas da su obesne i dokone, a ja nisam ništa od toga. Volim život, smeh, šalu… Naš je izbor da sve radimo ručno, pa nismo htele da nabavimo čak ni onu automatsku mešalicu koja će da “vrti” dok mi radimo nešto drugo. Bukvalno radimo onako kako se radilo nekada.
Dve Mire odlučile su da na proleće, svojim projektom, konkurišu za finansijsku podršku udruženjima građana na konkursu lokalne samouprave, jer se posao polako širi. Bilo bi lepo, ističu, da se u posao uključi i neko mlađi, ali problem je što mladi nisu dovoljno zainteresovani.
– Umeju da kažu: „Ne mogu ja to, ne znam kako ću da se snađem?! Ma snaći ćeš se isto kao i mi. I mi stignemo sve, čak i da zavirimo na društvene mreže, ali radimo. Ko želi, taj će raditi, ko ovo ne voli i ne želi, neće ni prići. Oni koji se žale nezadovoljni su sobom, a mi smo svesni da je lepota u malim stvarima. U životu ništa nije teško osim bolesti. Sve ostalo je rešivo – smatra Mira Šaptović.
Parola „Golijskih ukusa“ je da zdrav zalogaj znači zdrav život. Slani program, osim domaćeg ajvara i barene paprike ima i šarenu turšiju, ajvar delikates sa vrganjima, ljute papričice (klasične i sa belim grožđem) i, kao specijaltet tzv „masni kupus“. Prvi put probale su taj proizvod, poznat i pod nazivom „sandžački masni kupus“ u Novom Pazaru. Nema šećera, ni konzervansa, već u masni kupus (osim, naravno, kupusa) idu, so, sirće, ulje, paprika somborka, šargarepa, beli luk i peršun. Nalije se tzv. „presolcem“ koji parikama ubije ljutinu, a kupusu da blago ljut ukus.
– Nije suština u državnom poslu, ali država može da nam pomogne subvencijama da posao podignemo na viši novo. Kad kupci dođu kod nas, a mi ih dočekamo sa osmehom na licu, pa još kad probaju, znamo da će doći i sledeće godine ponovo, a možda još neka porodica uz njih – uverena je Mira Popović i dodaje da njihov posao mora sa ljubavlju da se radi.
Mira Šaptović žali što su u raščanskim selima, kao i širom Srbije, ostala uglavnom staračke domaćinstva:
– Šteta je što su putevi do sela urađeni tek sada. Imam 50 godina i pitam – gde su ti putevi bili kada sam imala 20 godina ili kada su seoske škole bile pune đaka, a sada su godinama zatvorene i nikada se otvoriti neće. Nažalost, mnogo je kasno za sve. Svi smo otišli za boljim životom, što je logično, jer svako ide tamo gde mu je bolje.
Mira Popović duboko je uverena da svaka žena treba da stvori nešto svoje, autentično:
– Prvenstveno ona treba da bude zadovoljna, da najpre ona ima osmeh na licu, pa onda i ljudi oko nje. Nijedna žena ne bi trebalo da poklekne kada je život lomi, jer svaka može da bude uspešna na svoj način. Mnoge su navikle da imaju oslonac i smatraju da to treba da bude muškarac. Ne treba da se plaše izazova, jer žena može da postigne uspeh i bez muškarca. Raška je lep grad za život i ima potencijala zbog Golije, Kopaonika, obližnjih banja i manastira. Zato mislim da mladi u Raški mogu da uspeju.
A kad ovo kažu dve žene rešene da uspeju onda znate koliko su u pravu što su, možda, pre mnogih drugih shvatile poruku: „Čime god da se bavite, nećete se istaći ukoliko ne težite nečem većem i nemate ideje koje su originalne. A one dolaze ukoliko osluškujete svoju kreativnost umesto što ste opsednuti onim što svi drugi rade.” Jer, dve Mire su uradile upravo to pronašavši posao koji im sjajno ide od ruke.
Utisak iz prve ruke – sa proizvodima “Golijskih ukusa” – nema greške, pravi su raj za nepca. Dve Mire svoje proizvode nude i za sindikalnu prodaju na četiri rate. Nađite ih na FB stranici “Golijski ukusi” na ovom LINKU, a telefon za poručivanje je 064 44 99 248
M. M. D.
Source link
Za dve Mire iz Raške, spremanje domaće hrane i zimnice pod imenom „Golijski ukusi“, nije posao već zadovoljstvo (VIDEO)
