Rak pluća – Beo-lab laboratorije – OGLASI VELIKA PLANA

Rak pluća je bolest koja je uzrokovana nekontrolisanom deobom ćelija u plućima. Ove ćelije koje se nekontrolisano dele stvaraju mase ćelija ili tumore tkiva koji na kraju sprečavaju vaše organe da rade kako bi trebalo. Rak pluća obično počinje u disajnim putevima (bronhijama ili bronhiolama) ili malim vazdušnim kesama (alveolama).

U tekstu koji je za vas pripremila Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dobićete odgovore na pitanja šta je rak pluća, kolika je njegova učestalost u svetu i kod nas i kolika je smrtnost, koji su tipovi i podtipovi, a koji stadijumi  karcinoma pluća i u skladu sa tim kakve su prognoze za preživljavanje.

U ovom tekstu saznaćete:

Šta je rak pluća?

Rak pluća je bolest za koju je karakterističan nekontrolisan rast ćelija u tkivima pluća. Obično počinje u ćelijama koje oblažu bronhije. Rak pluća nije zarazna bolest i ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.

Tumori pluća mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Rak pluća, koji je poznat i pod nazivom karcinom pluća, je zloćudni tumor. Zloćudni tumori sastoje se od patološki izmenjenih ćelija koje mogu da se šire i van mesta na kome su nastale. Ukoliko se tumor ne leči na vreme, može da napadne i uništi okolno tkivo. Ponekad se tumorske ćelije putem krvnih ili limfnih sudova prošire sa mesta primarnog tumora, dolazeći tako do drugih tkiva i organa, gde svojom daljom deobom stvaraju novi tumor, koji se naziva metastaza.

Vrste raka pluća (tipovi i podtipovi karcinoma pluća)

Rak koji počinje u plućima naziva se primarni rak pluća. Rak koji se širi na pluća sa drugog mesta u telu poznat je kao sekundarni rak pluća.

Po histološkoj građi, postoje dva glavna oblika primarnog karcinoma pluća koji su klasifikovani prema vrsti ćelija u kojima rak počinje da raste:

Ne-mikrocelularni (nesitnoćelijski) karcinom pluća ili karcinom pluća ne-malih ćelija (engl. Non-Small-Cell Lung Cancer, NSCLC)  – najčešći oblik, koji čini oko 80 do 85 od 100 slučajeva. Raste i širi se sporije od sitoćelijskog karcinoma pluća.Tri glavna podtipa nemikrocelularnog karcinoma pluća nazvane su prema tipu ćelija u tumoru.

Adenokarcinom je najučestaliji oblik raka pluća. Skoro 40% slučajeva raka pluća su adenokarcinomi, koji obično nastaju u perifernom plućnom tkivu, duž spoljašnjih delova pluća. Većina slučajeva adenokarcinoma se javlja kod pušača ili bivših pušača; mada se javlja i kod ljudi koji su tokom svog života popušili manje od 100 cigareta (“nepušači”). Podtip adenokarcinoma, bronhioloalveolarni karcinom, je najučestaliji kod nepušača ženskog pola i može imati bolji i dugoročniji opstanak. Adenokarcinom je češći kod žena nego kod muškaraca, a veća je verovatnoća nego kod drugih vrsta raka pluća da će se pojaviti kod mlađih ljudi.

Makrocelularni karcinom pluća ili karcinom velikih ćelija (nediferencirani). Oko 9% raka pluća su makrocelularni karcinomi. Ime su dobili po tome jer su ćelije raka velike, abnormalnog izgleda, sa prekomernom citoplazmom, velikim jedrom i upadljivim jedarcima. Karcinom velikih ćelija može da se pojavi u bilo kom delu pluća. Ima tendenciju da brzo raste i širi se, što može da oteža lečenje. Podtip karcinoma velikih ćelija, poznat kao neuroendokrini karcinom velikih ćelija (engl. large cell neuroendocrine carcinoma, LCNEC), je brzorastući rak koji je veoma sličan karcinomu malih ćelija pluća.

Karcinom skvamoznih ćelija,se takođe naziva epidermoidni karcinom. Počinje u skvamoznim ćelijama, koje su ravne ćelije koje oblažu unutrašnjost disajnih puteva u plućima. Često su povezani sa istorijom pušenja i obično se nalaze u centralnom delu pluća, u blizini glavnog disajnog puta (bronhija).

Nekoliko drugih podtipova NSCLC, kao što su adenoskvamozni karcinom i sarkomatoidni karcinom, su mnogo ređi.

Mikrocelularni (sitnoćelijski) karcinom pluća ili karcinom pluća malih ćelija (engl. Small-Cell Lung Cancer, SCLC) – manje je čest oblik, koji se javlja u oko 15% – 20% od ukupnog broja tumora pluća. Kod mikrocelularnog karcinoma pluća ćelije sadrže guste neurosekretorne granule (vezikule koje sadrže neuroednokrine hormone). Većina slučajeva nastaje u velikim disajnim putevima (primarne i sekundarne bronhije). Obično se širi brže od karcinoma ne-malih ćelija pluća (60% do 70% slučajeva ima metastaze već prilikom javljanja). Po svojoj prirodi sitnoćelijski su mnogo agresivniji tip tumora i imaju znatno nižu stopu preživljvanja. Smatra se sistemskom bolešću, koja u momentu postavljanja dijagnoze, već ima udaljene metastaze. 

Postoje dva različita tipa sitnoćelijskog karcinoma pluća:

• Karcinom malih ćelija
• Kombinovani karcinom malih ćelija.

Osnovni oblik lečenja ovog tipa raka pluća je hemoterapija, pri čemu oboleli uglavnom odlično reaguju na hemio i radioterapiju, zbog toga što je mikrocelularni karcinom bronha visokomalignog potencijala. Vrlo brzo može da dođe i do kompletnog odgovora na terapiju, ali se, na žalost, vrlo brzo razvija i relaps. Skoro svi slučajevi sitnoćelijskog raka pluća posledica su pušenja cigareta.

Drugi (manje uobičajeni) tipovi kancera pluća

Uz glavne vrste raka pluća, u plućima se mogu razviti i drugi tumori.

Karcinoidni tumori pluća. Čine manje od 5% tumora pluća. Većina ih raste sporo. Karcinoidni tumori su retki karcinomi koji se najčešće javljaju u želucu ili crevima. Međutim, ponekad počinju i u plućima i mogu se klasifikovati kao tipični ili atipični. Tipični karcinoidi rastu sporo i ne šire se često izvan pluća. Devet od 10 karcinoida pluća su tipični karcinoidi. Atipični karcinoidi rastu brže i malo je verovatno da će se širiti izvan plća. Karcinoidni tumori se takođe ponekad kategorišu prema tome gde počinju u plućima: Centralni karcinoidi se formiraju u bronhijama, koje su veliki disajni putevi blizu centra pluća. Većina karcinoidnih tumora pluća počinje upravo tamo. Periferni karcinoidi se razvijaju u manjim disajnim putevima, na ivicama pluća i oni su skoro uvek tipični karcinoidi.

Drugi tipovi tumora pluća, kao što su adenoidni cistični karcinomi, limfomi i sarkomi, kao i benigni tumori pluća kao što su hamartomi, su retki. Oni se tretiraju drugačije od češćih karcinoma pluća.

Rak koji se širi na pluća (metastatski karcinom). Rak koji počinje u drugim organima (kao što su dojka, pankreas, bubrezi, bešika, debelo crevo, prostata ili koža) ponekad se može proširiti (metastazirati) na pluća, ali to nisu karcinomi pluća. Na primer, rak koji počinje u dojci i širi se na pluća je i dalje rak dojke, a ne rak pluća. Lečenje metastatskog karcinoma u plućima zasniva se na tome gde je počeo (gde je primarno mesto raka).

Medijastinalni tumori su retki karcinomi koji se razvijaju u medijastinumu, predelu grudnog koša koji razdvaja pluća. Mogu da budu benigni ili kancerogeni, formirajući se iz bilo kog tkiva, koje postoji ili prolazi kroz grudnu šupljinu. Većina tumora medijastinuma kod dece je benigna, dok su kod odraslih većinom kancerogeni.

Prevalenca raka pluća

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne agencije za istraživanje raka, karcinom pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor u svetu.

To je najčešći rak kod muškaraca i drugi najčešći rak kod žena. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2022. godinu, broj obolelih od malignih bolesti u svetu porastao je na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9.7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Prema podacima ovih organizacija rak pluća je bio najčešće dijagnostikovani maligni tumor. Registrovano je 2.480.675 novih slučajeva raka pluća u 2022. god (12.4 % od svih novih slučajeva raka ). Rak pluća je bio uzrok 18.7 % (1.8 miliona smrtnih slučajeva) od svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola što ga čini najčešćim uzrokom umiranja od malignih bolesti u svetu. Procene Američkog društva za rak je da se u SAD za 2024.godini očekuje da će rak pluća biti daleko vodeći uzrok smrti od raka, odnosno, da će oko 1 od 5 svih smrtnih slučajeva od raka biti posledica raka pluća. Svake godine više ljudi umre od raka pluća nego od raka debelog creva, dojke i prostate zajedno.

Sve u svemu, šansa da će muškarac razviti rak pluća tokom svog života je oko 1 od 16; za ženu, rizik je oko 1 od 17. Ovi brojevi uključuju i ljude koji puše i one koji ne puše. Za ljude koji puše rizik je mnogo veći, dok je za one koji ne puše rizik manji.

Statistički podaci o preživljavanju kod ljudi sa rakom pluća variraju u zavisnosti od vrste raka pluća, stadijuma (razmera) raka, kada je dijagnostikovan i drugih faktora.

Epidеmiоlоška istraživanja Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, ukazuju na to dа је u Srbiji tокоm 2022. gоdinе око 6500 оsоbа оbа pоlа оbоlеlо оd mаlignih tumоrа brоnhа i plućа, dок је sкоrо 4500 оsоbа istе gоdinе prеminulо оd ovе mаlignе bоlеsti. Stоpе оbоlеvаnjа u nаšој zеmlji su visоке, gоtоvо zа 1.5 putа su vеćе u оdnоsu nа еvrоpsке stоpе, аli štо sе tičе stоpа umirаnjа оnе sе držе nа оdrеđеnоm еvrоpsкоm nivоu i iznоsе višе оd 25 nа 100.000. Jedna skorašnja studija (iz 2022. god.) grupe naših epidemiologa je pokazala da je u Srbiji kancer pluća bio drugi najčešći rak kod žena (10.5%) posle raka dojke sa standardizovanom stopom incidencije od 22.4/100.000, i najčešći rak među muškarcima (21.3%), sa stopom incidencije od 57/100.000. Standardizovane i starosno-specifične stope mortaliteta u Srbiji otkrivaju značajne razlike u odnosu na pol. Kod muškaraca, stopa mortaliteta je 93.4 na 100.000 čovek/godina, odnosno, skoro trećina (30.9%) svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca u Srbiji uzrokovana je kancerom pluća. Ona je znatno niža za žene, 40.7 na 100.000 čovek/godina.

Ono što je zabrinjavajuće je da rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su tокоm pоslеdnjih 10 gоdinа stоpе оbоlеvаnjа u Srbijii pоrаslе коd оbа pоlа, pri čemu је tај pоrаst posebno izrаzitо visок коd žеnа. Sкоrо 40% је biо uкupni pоrаst u оbоlеvаnju коd žеnа ili gоtоvо 4% gоdišnjе. Sa druge strane, ono što ohrabruje je tо štо u pоslеdnjih 10 gоdinа stоpе mоrtаlitеtа оd kancera pluća u Srbiјi pоčinju pоlако dа pаdајu.

Rak pluća faktori rizika

Faktore koji mogu povećati rizk da dobijete rak pluća možemo podeliti u dve gupe: one na koje možete da utičete i samim tim ih možete promeniti i na one koje ne možete promeniti niti uticati na njih. 

Pušenje kao glavni faktor rizika

Najčešći i najvažniji uzrok raka pluća je dugotrajno izlaganje duvanskom dimu. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention, CDC) pušenje cigareta je najveći faktor rizika za rak pluća i odgovorno je za više od 7 od 10 slučajeva. Ukoliko pušite više od 25 cigareta dnevno, 25 puta je veća verovatnoća da ćete dobiti rak pluća nego neko ko ne puši. Što duže pušite i što više pakovanja cigareta dnevno pušite, to je veći rizik. Na svakih 3–4 miliona popušenih cigareta, desi se jedan smrtni slučaj od raka pluća. Duvanski dim je toksična mešavina više od 7.000 hemikalija od kojih su mnoge otrovi. Poznato je da dim cigareta sadrži preko 70 poznatih karcinogena, uključujući radioizotope iz sekvence raspada radona, nitrozamina i benzopirena. Pored toga, izgleda da nikotin smanjuje imunološki odgovor na rast raka u izloženom tkivu. Pušenje duvana je kao pojedinačni faktor rizika odgovorno za svaki treći slučaj raka i dokazano je da 80% do 85% karcinoma pluća nastaje kao posledica pušenja. Širom razvijenog sveta, 90% smrti od raka pluća kod muškaraca i 70% za žene u toku 2000. godine su pripisane pušenju. Ovaj broj je verovatno čak i veći za rak pluća malih ćelija (SCLC) i retko je da neko ko nikada nije pušio ima SCLC. Prеmа istrаživаnju које su sprоvеli Udružеnjе zа bоrbu prоtiv rака plućа „Punim plućimа” i Кliniка zа plućnе bоlеsti Univеrzitеtsкоg кliničкоg cеntrа Srbiје (UКC) gоtоvо 90% аnкеtirаnih pacijenata su rаniје bili pušаči, а јеdnа trеćinа njih i dаljе puši.

Iako je pušenje cigareta najveći faktor rizika, upotreba drugih vrsta duvanskih proizvoda takođe može da poveća rizik od razvoja raka pluća i drugih vrsta raka, kao što su rak jednjaka i rak usta.

Nepušači sačinjavaju 10-15% slučajeva raka pluća, koji se kod njih uglavnom javlja kao posledica kombinacije genetičkih faktora, gasa radona, azbesta i zagađenog vazduha uključujući sekundarni unos duvanskog dima (pasivno pušenje).

Pasivno pušenje, odnosno, udisanje dima pušenja druge osobe je čest uzrok raka pluća kod nepušača. Pasivni pušač se može klasifikovati kao neko ko živi ili radi sa pušačem. Brojna istraživanja su pokazala značajno povećani rizik među onima koji su izloženi pasivnom pušenju. Oni koji žive sa pušačem imaju 20–30% veći rizik, dok oni koji rade u okruženju sa dimom „iz druge ruke“ imaju 16–19% povećani rizik. Istraživanja dima „iz druge ruke“ nagoveštavaju da je opasniji od direktnog dima. Pasivno pušenje prouzrokuje oko 3.400 smrti od raka pluća svake godine u SAD-u.

Izloženost zagađenju i štetnim hemikalijama

Dejstvo kancerogena životne i radne sredine nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju. Aerozagađenje, i uopšte, svaka izloženost inhalatornim toksinima, što je karakteristično za neka zanimanja (rad sa naftom i njenim derivatima, npr), takođe pogoduje razvoju ove bolesti.

Izloženost određenim hemikalijama i supstancama koje se koriste u nekoliko zanimanja i industrija može da poveća rizik od razvoja raka pluća. Prema podacima Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) sledeće hemikalije, supstance i zagađenja iz sredine i na radnom mestu su kancerogene za pluća:

• Neki metali (proizvodi aluminijuma, kadmijum i jedinjenja kadmijuma, jedinjenja hroma, berilijum i jedinjenja berilijuma, gvožđe i legure čelika, jedinjenja nikla, arsen i neorganska jedinjenja arsena, silicijum dioksid, vinil hlorid, podzemno kopanje rude hematita).
• Azbest. Ljudi koji rade sa azbestom (kao što su rudnici, mlinovi, tekstilne fabrike, mesta gde se koristi izolacija i brodogradilišta) imaju nekoliko puta veću verovatnoću da umru od raka pluća, pri čemu je rizik od raka pluća još veći ako i puše. Nije jasno koliko nisko ili kratkoročno izlaganje azbestu može da poveća rizik od raka pluća. Ljudi koji su izloženi velikim količinama azbesta takođe imaju veći rizik od razvoja mezotelioma, vrste raka koji počinje u pleuri (sluzokoži koja okružuje pluća). Poslednjih godina, vladini propisi su uveliko smanjili upotrebu azbesta u komercijalnim i industrijskim proizvodima. Međutim, još uvek je prisutan u mnogim domovima i drugim starijim zgradama, ali se obično ne smatra štetnim sve dok se ne ispusti u vazduh propadanjem, rušenjem ili renoviranjem.
• Neki proizvodi sagorevanja, dimovi uglja i koksa (nepotpuno sagorevanje, emisija gasova u domaćinstvu pri sagorevanju uglja, gasifikacija uglja, katran kamenog uglja, proizvodnja koksa, čađ, izduvni gasovi dizel motora)
• silicijum dioksid
• Istraživanja su takođe otkrila da često izlaganje isparenjima dizela tokom mnogo godina povećava rizik od razvoja raka pluća.
• Neki toksični gasovi (metil etar (tehnički stepen), bis-(hlorometil) etar, sumpurni iperit, MOPP (mešavina vinkristin-prednison – azotni iperit – prokarbazin), gasovi koji nastaju prilikom farbanja)
• Proizvodnja gume i kristalina prašina peska.
• Radon je prirodni radioaktivni gas koji dolazi iz malih količina uranijuma prisutnog u svim stenama i zemljištima. Ne možete ga videti, okusiti ili pomirisati. Ponekad se može naći u zgradama. Ukoliko se udiše, može da ošteti vaša pluća, posebno ako pušite. Prema Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine (EPA), radon je drugi vodeći uzrok raka pluća u Sjedinjenim Državama i vodeći je uzrok među ljudima koji ne puše. Na otvorenom ima toliko malo radona da verovatno neće biti opasno. Međutim, u zatvorenom prostoru, radon može biti koncentrisaniji pa ako ga udišete, vaša pluća se izlažu malim količinama radona što može povećati rizik za rak pluća. Kuće i druge zgrade u skoro svakom delu zemlje mogu da imaju visoke nivoe radona u zatvorenom prostoru (posebno u podrumima).

Kao što je prethodno pomenuto postoje faktori koji povećavaju rizik za rak pluća na koje ne možemo da utičemo a to su:

• Jonizujuće zračenje (rendgensko zračenje, radon-222 i njegovi produkti raspadanja, gama zračenje, plutonijum) i prethodna terapija zračenjem pluća. Ljudi koji su imali terapiju zračenjem grudnog koša za druge vrste raka imaju veći rizik od raka pluća, posebno ako puše. Primeri uključuju ljude koji su lečeni od Hodgkinovog limfoma ili žene koje su lečene zračenjem grudnog koša zbog raka dojke.
• Zagađenje vazduha. U gradovima, zagađenje vazduha od izduvnih gasova dizela, ili fabrika izgleda da malo povećava rizik od raka pluća. Ovaj rizik je daleko manji od rizika izazvanog pušenjem, ali se smatra da je oko 1% do 2% svih smrtnih slučajeva od raka pluća u Sjedinjenim Državama posledica zagađenja vazduha na otvorenom.
• Lična ili porodična istorija raka pluća. Ukoliko ste imali rak pluća, imate veći rizik od razvoja drugog raka pluća. Braća, sestre i deca ljudi koji su imali rak pluća mogu sami imati nešto veći rizik za dobijanje raka pluća, posebno ako je kod rođaka dijagnostikovan u mlađoj dobi. Nije jasno koliki deo ovog rizika može biti posledica zajedničkih gena među članovima porodice, a koliko od zajedničkog izlaganja u domaćinstvu (kao što je duvanski dim ili radon).

Ostali faktori rizika

UZRAST – Jedan od faktora rizika je svakako i starost pojedinca i njegovo opšte zdravlje. Stope smrtnosti od raka pluća su veće među sredovečnom i starijom populacijom i veoma retko se sreću ispod 40-te godine. Procenat smrtnih slučajeva od raka pluća i bronhija najveći je među ljudima starosti 65–74 godine.

ASTMA. Ljudi sa astmom nemaju veći rizik za razvoj raka pluća. Međutim, ako je astma dijagnostikovana u ranom detinjstvu, a prisutni su drugi faktori rizika, lekar može da predloži dodatne preglede kako nešto ne bi promaklo.

Stres je, prema mišljenju stručnjaka, takođe veoma značajan faktor rizika.

Rak pluća dijagnostika

Dijagnostikovanje raka pluća može biti proces u koji se odvija u više koraka. Vaša prva poseta lekaru obično će uključivati slušanje vaših simptoma, pitanja o vašoj zdravstvenoj istoriji i obavljanje fizičkog pregleda (kao što je slušanje vašeg srca i pluća). Pošto su simptomi raka pluća slični mnogim drugim, češćim bolestima, vaš lekar može početi sa postavljanjem dijagnoze tako što ćete dobiti da uradite testove krvi i rendgenski snimak grudnog koša. Ukoliko vaš lekar posumnja da biste mogli da imate rak pluća, vaši sledeći koraci u dijagnozi obično bi uključivali više testova snimanja, ultrazvuk trbušnih organa kao i testove funkcije pluća. U slučajevima kada su potrebne i dodatne, preciznije pretrage onda se radi CT grudnog koša i trbuha.  Nakon toga, u slučaju pronalaska sumnjivih tvorevina pristupa se endoskopskom pregledu bronhijalnog stabla (tzv. bronhoskopija), a zatim se radi biopsija sa uzimanjem uzorka tumorskog tkiva radi histološke dijagnostike. Ostali testovi uključuju korišćenje PET/CT (engl. positron emission tomography-computerised tomography) skeniranja da se vidi da li se rak proširio i testove kancerogenog tkiva iz biopsije kako bi se odredila najbolja vrsta lečenja.

Metode dijagnostikovanja karcinoma pluća (rendgen, CT skeniranje, biopsija)

Dijagnoza raka pluća postavlja se na osnovu rezultata dijagnostičkih procedura koje uključuju:

• Testove krvi ne mogu sami da dijagnostikuju rak, ali mogu pomoći vašem lekaru da proveri kako vaši organi i drugi delovi tela funkcionišu.
• radiografski snimak pluća
• Testovi plućne funkcije (PFT) (spirometrija, telesna pletizmografija, gasna analiza arterijske krvi). Često se rade nakon što se dijagnostikuje rak pluća da bi se videlo koliko dobro funkcionišu vaša pluća. Ovo je posebno važno ako operacija može biti opcija u lečenju raka. Operacija za uklanjanje raka pluća može značiti uklanjanje dela ili većeg dela pluća, tako da je važno da unapred znate koliko dobro funkcionišu vaša pluća. Neki ljudi sa lošom funkcijom pluća (poput onih sa oštećenjem pluća od pušenja) nemaju dovoljno zdravih pluća da izdrže uklanjanje čak i dela pluća. Ovi testovi mogu dati hirurgu predstavu o tome da li je operacija dobra opcija, i ako jeste, koliko pluća se može bezbedno ukloniti. Postoje različite vrste PFT-a, ali svi oni u osnovi omogućavaju da udišete i izdahnete kroz cev koja je povezana sa mašinom koja meri protok vazduha.  Ponekad su PFT u kombinaciji sa testom koji se zove gas arterijske krvi. U ovom testu, krv se uklanja iz arterije (umesto iz vene, kao kod većine drugih testova krvi) tako da se može meriti količina kiseonika i ugljen-dioksida.
• Citopatološki pregled ispljuvka (sputuma). Uzorak sputuma (sluz koju iskašljate iz pluća) se pregleda u laboratoriji da bi se videlo da li ima ćelije raka. Najbolji način da to uradite je da uzmete ranojutarnje uzorke 3 dana za redom. Verovatnije je da će ovaj test pomoći u pronalaženju karcinoma koji počinje u glavnim disajnim putevima pluća, kao što je skvamozni karcinom pluća. Možda neće biti od pomoći za pronalaženje drugih vrsta raka pluća. Ovaj oblik testiranja se obično ne koristi osim ako se druge metode smatraju previše opasnim za pacijenta.
• Bronhoskopija je osnovna i nezaobilazna dijagnostička metoda za ispitivanje i proveru stanja disajnih puteva i uzimanje uzoraka ćelija. Ova metoda pruža podatke o stanju sluzokože bronhijalnog stabla. Pregled traje svega nekoliko minuta. Izvodi se u lokalnoj anesteziji, a lokalni anestetik nanosi se u zadnji deo usne duplje u obliku spreja. Bronhoskopija se izvodi i u opštoj anesteziji, kada se koristi čvrsti (rigidni) bronhoskop, i tada je neophodno da pacijent ostane u bolnici nekoliko dana. Ukoliko je sluzokoža bronhija izmenjena, sa mesta promene se odmah uzimaju isečci (biopsija), koji se podvrgavaju patohistološkoj kontroli, a istom prilikom se određenim kateterima, može ući u plućni parenhim, radi uzimanja uzoraka sa mesta infiltracije, ili sa tumorskih tipičnih mesta.
• CT skener je bezbolna i bezopasna metoda pregleda kojom se utvrđuje tačna lokalizacija i veličina tumora ili proširenost oboljenja. CT skeniranje će verovatnije pronaći tumore pluća nego rutinski rendgenski snimci grudnog koša. Takođe može pokazati veličinu, oblik i položaj bilo kog tumora pluća i može pomoći u pronalaženju uvećanih limfnih čvorova koji mogu da sadrže rak koji se proširio. Ovaj test se takođe može koristiti za traženje masa ćelija u drugim delovima tela koje bi mogle biti posledica širenja raka pluća. Radi se pre bronhoskopije zato što mnoge promene na plućima mogu da promaknu na standardnom PA (rendgenskom) snimku pluća ako se preklope sa siluetom srca ili sa rebrima.
• Medijastinoskopija je hirurška metoda pomoću koje hirurg kroz mali rez na koži vrata i preko jedne cevi koja ulazi u grudni koš obavlja pregled područja sredogruđa (medijastinuma) i limfnih čvorova blizu pluća. Medijastinoskopija se radi u opštoj anesteziji, uz kraći boravak pacijenta u bolnici.
• VATS (videoasistirana torakoskopija) takođe je hirurška metoda, koja podrazumeva pravljenje malog reza na koži zida grudnog koša i ubacivanje optičkog instrumenta u unutrašnjost grudnog koša da bi se direktno videla pluća sa plućnom maramicom i da bi se sa sumnjivih mesta uzeli odgovarajući uzorci.
• Biopsija (punkcija) pluća. Simptomi i rezultati određenih testova mogu da sugerišu da osoba ima rak pluća, ali stvarna dijagnoza se postavlja posmatranjem ćelija pluća u laboratoriji. Ćelije se mogu uzeti iz sumnjivog područja pomoću: igle ili operacije (biopsija iglom), tečnosti uklonjene iz oblasti oko pluća (torakocenteza) ili plućnog sekreta (sluz koju iskašljate iz pluća). Izbor testova koji će se koristiti zavisi od situacije.
• PET/CT (engl. positron emission tomography-computerised tomography) može da pokaže gde postoje aktivne ćelije raka pa se radi po potrebi da bi se utvrdilo da li se rak proširio. Pre PET/CT skeniranja, biće vam ubrizgan blago radioaktivni materijal. Od vas će biti zatraženo da legnete na sto, koji se uvlači u PET skener. Skeniranje je bezbolno i traje 30 do 60 minuta.
• Scintigrafija kostiju je radioizotopska dijagnostička metoda koja pokazuje bilo kakva abnormalna područja kostiju. Radi se uvek kada postoji klinička sumnja na koštane metastaze.

Uloga biohemijskih laboratorijskih testova u dijagnostici raka pluća

Laboratorijska ispitivanja imaju značajno mesto u procesu praćenja toka bolesti, prognoze bolesti, kao i praćenja efikasnosti primenjene terapije. U cilju prevencije, preporuka je da se laboratorijska testiranja rade na 6 meseci i kod zdrave populacije. Važno mesto u dijagnostici raka pluća su tumorski markeri. Tumorski markeri se najčešće određuju iz krvi, urina ili uzorka tkiva korišćenjem različitih laboratorijskih metoda. Poželjno je da se odrede kad je osoba zdrava. Svaka osoba ima svoju etalonsku (osnovnu ili početnu) vrednost svakog tumorskog markera posebno. Određivanje koncentracije tumorskih markera se može raditi u vreme postavljanja dijagnoze; pre, u toku ili nakon završetka terapije; i na kraju periodično da bi se ustanovilo eventualno ponovno jaljanje tumora. Ukoliko se tumorski marker određuje da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da bi se videlo da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti i ponovnog javljanja tumora, njegovu koncentraciju treba određivati periodično u određenim vremenskim razmacima (da bi se videlo da li dolazi do povišenja ili smanjenja koncentracije istog).

Ovakva SERIJSKA određivanja su svakako daleko značajnija u odnosu na pojedinačno merenje nivoa tumorskih markera.