У Србији се обележава 31. јануар – Национални дан без дувана, ове године, као и претходне, под
слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”. Прошлогодишња кампања се наставља са циљем постизања
континуираног здравствено – промотивног деловања и слања недвосмислених порука у вези са
штетношћу конзумирања дуванских производа.
Пушење је доказано један од најзначајнијих појединачних фактора ризика који утиче на превремено
оболевање, али и умирање, како у свету тако и код нас. Научно су чврсто утемељени докази да је
пушење један од главних узрочника кардиоваскуларних и обољења респираторног система, почев од
обичних прехлада, преко грипа, све до упала плућа изазваних инфективним узрочницима, док је
директна веза између пушења и преко 20 типова и подтипова малигних обољења такође научно
доказана.
И поред Оквирне конвенције о контроли дувана, коју је током скоро две деценије од доношења,
потписало преко 160 земаља, на свету и даље пуши скоро сваки четврти одрасли становник, односно
око 1,3 милијарде људи. Оно што је притом важно нагласити јесте да скоро 80% пушача живи у земљама
са ниским и средњим приходима. Поражавајућ је и податак да 8 милиона људи широм света сваке
године превремено умре услед употребе дувана, а чак око 1,2 милиона само од последица изложености
дуванском диму.
У Србији, најмање 15.000 људи сваке године превремено умре због штетних ефеката ове навике.
Резултати последњег Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године показују да је наша
земља, када је реч о пушењу, у не баш славном европском врху. И поред благог пада у односу на
резултате ранијих истраживања, 2019. године пушило је 31,9% становника Србије старијих од 15 година.
Највећи број пушача налази се у старосној групи 45 – 54 године, њих 41,3%, али забрињава податак да
чак 14,4% укупног броја пушача у нашој земљи припада популацији старости између 15 и 19 година, што
одговара средњошколском периоду.
У претходним годинама, на глобалном, а без много заостатка, и нашем тржишту, појавила се читава
палета нових дуванских и никотинских производа. Загревани дувански производи и електронске цигарете
нови су велики изазов у области контроле дувана, нарочито када се узме у обзир убрзани раст њихове
популарности, пре свега, у популацији адолесцената и младих. У нашој земљи, према резултатима из
2019. године, електронске цигарете или сличне електронске уређаје, свакодневно или повремено,
користило је 3,3% одраслих становника. Према резултатима ЕСПАД истраживања из исте године,
електронске цигарете је током живота пробало чак 17,7%, а загреване дуванске производе 7%
шеснаестогодишњака у Србији, што недвосмислено упозорава на потенцијал нових трендова.
Оваква разноврсност и динамика тржишта дуванских производа један је од кључних аргумената који
говоре у прилог неопходности унапређења постојеће законске регулативе у области контроле дувана.
Наши закони у овој области доношени су пре појаве нових производа, тако да их и не препознају на
одговарајући начин. То практично омогућава отварање законске “пукотине”, која представља простор
слободног и врло разноликог тумачења и примене појединих одредби закона на ове производе.
Поред тржишне компоненте, потребу за ажурирањем актуелног законодавног оквира диктирају и
резултати бројних националних истраживања спровођених у претходном периоду. Између осталог, ови
резултати нам говоре и да је скоро половина становништва старијег од 15 година била свакодневно
изложена дуванском диму у затвореном простору, а скоро исто толико непушача било је забринуто због
штетних последица по сопствено здравље услед изложености дуванском диму. У години која је
претходила више пута поменутом Истраживању из 2019. године, сваки четврти пушач у Србији покушао
је да остави пушење, док је сваки други изразио забринутост за своје здравље због последица пушења.
Пандемија KОВИД-19 проблему пушења дала је нову здравствену димензију. Након бројних опречних
мишљења с почетка пандемијског периода, сад располажемо неспорним научним доказима да
корисници дуванских производа представљају осетљивију групу, како у погледу заражавања, тако и у
смислу развоја тежих клиничких форми болести. Сам пут заражавања код пушача је лакши јер је, током
коришћења цигарета и других дуванских производа, чешће додиривање делова лица и заштитне маске
прстима. Посебан ризик од заражавања представљају дувански производи које могу користити више
особа – попут наргила, мада то могу бити и електронски дувански производи. Пушење и употреба дувана
негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције. Уз то,
већина пушача има редукован капацитет плућа што представља проблем управо код упала плућа, када
је потреба организма за кисеоником повећана или када је могућност да се кисеоник адекватно искористи
смањена.
И поред све чвршћих доказа који потврђују повећане ризике од оболевања код пушача, резултати
истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да епидемија КОВИД-19 није
на здравствено пожељан начин утицала на пушачке навике становништва у Србији. Током прве године
трајања пандемије, велика већина пушача у нашој земљи, њих 91%, није престала да пуши, док је 4%
пушача у том периоду чак повећало број попушених цигарета на дневном нивоу. С друге стране,
скромних 4% пушача изјавило је да је у овом периоду успело да смањи број попушених цигарета, а тек
1% њих је током 2020. престало да пуши.
Source link
Национални дан без дувана
